Бошингга не бало келса...

Рукн: Ибрат Чоп этилган: 10.03.2015

Ҳазрати Умар (р.а.) халифаликлари даврида бир шаҳарда ёнғин чиқди. У шу қадар шиддатли эдики, ҳатто тошлар ҳам қуруқ ўтиндек аланга оларди. Борган сари кучайиб бораётган ёнғин уйлар, бино-ю иморатлар, ҳатто қушларнинг қанотларини ҳам куйдирмоққа бошлади. Олов қисқа муддатда шаҳарнинг ярмини қуршаб олди. Одамларнинг ёнғинни ўчириш учун сепаётган сувлари ортиқ кор қилмас, қилинаётган ҳамма ҳаракатлар бефойда эди. Ноилож қолган шаҳар аҳли ҳазрати Умар (р.а.)га мурожаат қилдилар.

– Эй амирал мўминин, бизга ёрдам беринг, – дея ёлвордилар.

Ишнинг моҳияти ва сиридан хабардор бўлган ҳазрати Умар (р.а.):

– Бу ёнғинда Аллоҳ таолодан ишорат бор. Шиддатли олов қалбларингиздаги хасислик оташининг алангасидир. Бу ёнғиндан аввал ичингиздаги оташни ўчиринг. Йўқсилларга, фақирларга ёрдам қўлини чўзинг, уларнинг ҳолидан хабардор бўлиб туринг, – дедилар.

Шаҳар аҳли халифанинг сўзларига бири олиб, бири қўйиб эътироз билдира кетишди:

– Биз сахий инсонлармиз, фақирларни тўйдирамиз, бева-бечораларга, камбағалларга ёрдам беришдан ҳеч қачон қочмаганмиз.

Уларга ҳазрати Умар (р.а.) шундай жавоб қайтардилар:

– Бу ишларни Аллоҳнинг ризолигини кўзлаб эмас, одат тусига киргани учунгина қиласиз. Фақирларга хўжакўрсинга ёрдам берасиз, саховатдан муродингиз эса мақтаниш, сахий эканлигингизни кўрсатиш, холос. Бу ёмон одатингизни тарк этинг ва Аллоҳнинг раҳмат-мағфиратидан умид қилинг.

Зумрад Фозилжон қизи тайёрлади

“Ирфон” тақвимининг 2009 йил, 1-сонидан олинди.

* * *

Hazrati Umar (r.a.) xalifaliklari davrida bir shaharda yong‘in chiqdi. U shu qadar shiddatli ediki, hatto toshlar ham quruq o‘tindek alanga olardi. Borgan sari kuchayib borayotgan yong‘in uylar, bino-yu imoratlar, hatto qushlarning qanotlarini ham kuydirmoqqa boshladi. Olov qisqa muddatda shaharning yarmini qurshab oldi. Odamlarning yong‘inni o‘chirish uchun sepayotgan suvlari ortiq kor qilmas, qilinayotgan hamma harakatlar befoyda edi. Noiloj qolgan shahar ahli hazrati Umar (r.a.)ga murojaat qildilar.

– Ey amiral mo‘minin, bizga yordam bering, – deya yolvordilar.

Ishning mohiyati va siridan xabardor bo‘lgan hazrati Umar (r.a.):

– Bu yong‘inda Alloh taolodan ishorat bor. Shiddatli olov qalblaringizdagi xasislik otashining alangasidir. Bu yong‘indan avval ichingizdagi otashni o‘chiring. Yo‘qsillarga, faqirlarga yordam qo‘lini cho‘zing, ularning holidan xabardor bo‘lib turing, – dedilar.

Shahar ahli xalifaning so‘zlariga biri olib, biri qo‘yib e’tiroz bildira ketishdi:

– Biz saxiy insonlarmiz, faqirlarni to‘ydiramiz, beva-bechoralarga, kambag‘allarga yordam berishdan hech qachon qochmaganmiz.

Ularga hazrati Umar (r.a.) shunday javob qaytardilar:

– Bu ishlarni Allohning rizoligini ko‘zlab emas, odat tusiga kirgani uchungina qilasiz. Faqirlarga xo‘jako‘rsinga yordam berasiz, saxovatdan murodingiz esa maqtanish, saxiy ekanligingizni ko‘rsatish, xolos. Bu yomon odatingizni tark eting va Allohning rahmat-mag‘firatidan umid qiling.

Zumrad Foziljon qizi tayyorladi

“Irfon” taqvimining 2009 yil, 1-sonidan olindi.