Жоҳил аёлнинг жаннат башорати

Рукн: Ибрат Чоп этилган: 10.12.2014


Ҳиндистонда бир жоҳил аёл бор эди. Ўлаётган пайти ҳеч ким тушунмайдиган тилда ҳадеб бирнарсалар деяверибди. Уйдагилари унинг гапларига тушунмай Мавлавий деган бир олимни бошлаб келибдилар. Умрида араб тилида гапирмаган, ҳатто намоз ўқимаган бу аёл, соф араб тилида «Мана бу икки одам менга жаннатга киринг!» деяптилар дермиш.
Мавлавий аёлнинг гапидан ҳайратга тушиб, уйидагиларига дебди:
— Бу аёл жаннатнинг башоратини беряпти. Жаннатга кетяпман деяпти. Бунинг қандай амали бор эди?
— Бу аёл ғирт беамал эди. Беамаллиги тугул бадамал эди. Ярамас ишларни қилиб ўтган эди.
— Йўқ, яхшилаб ўйланглар. Бунинг Худога ёққан бир яхши амали бўлганки, жаннат башорати бериляпти.
Суриштириб-суриштириб билишибдики, бу аёлнинг ягона яхши амали: азон айтилаётса, ўзи тушунмаса-да, кўпчиликка: «Жиминглар-жиминглар, азон айтиляпти!» деркан...

Хулоса: Аллоҳ таолонинг исмининг таъзимини қилган одам ҳеч қачон кам бўлмас экан.

Изоҳ: Китоб мусаннифи айтади: «Инсон ўлгандан сўнг бу дунё ва қиёмат ўртасидаги барзах оламига ўтади. Барзах оламига ўтиши билан унинг тили араб тилига ўзгариб кетади. Шунинг учун ҳам қабрдаги савол-жавоб араб тилида бўлади»...

* * *

Hindistonda bir johil ayol bor edi. O‘layotgan payti hech kim tushunmaydigan tilda hadeb birnarsalar deyaveribdi. Uydagilari uning gaplariga tushunmay Mavlaviy degan bir olimni boshlab kelibdilar. Umrida arab tilida gapirmagan, hatto namoz o‘qimagan bu ayol, sof arab tilida «Mana bu ikki odam menga jannatga kiring!» deyaptilar dermish.
Mavlaviy ayolning gapidan hayratga tushib, uyidagilariga debdi:
— Bu ayol jannatning bashoratini beryapti. Jannatga ketyapman deyapti. Buning qanday amali bor edi?
— Bu ayol g‘irt beamal edi. Beamalligi tugul badamal edi. Yaramas ishlarni qilib o‘tgan edi.
— Yo‘q, yaxshilab o‘ylanglar. Buning Xudoga yoqqan bir yaxshi amali bo‘lganki, jannat bashorati berilyapti.
Surishtirib-surishtirib bilishibdiki, bu ayolning yagona yaxshi amali: azon aytilayotsa, o‘zi tushunmasa-da, ko‘pchilikka: «Jiminglar-jiminglar, azon aytilyapti!» derkan...

Xulosa: Alloh taoloning ismining ta’zimini qilgan odam hech qachon kam bo‘lmas ekan.

Izoh: Kitob musannifi aytadi: «Inson o‘lgandan so‘ng bu dunyo va qiyomat o‘rtasidagi barzax olamiga o‘tadi. Barzax olamiga o‘tishi bilan uning tili arab tiliga o‘zgarib ketadi. Shuning uchun ham qabrdagi savol-javob arab tilida bo‘ladi»...