Саломлашиш ва унинг одоблари

Рукн: Жамият Чоп этилган: 21.08.2017

Инсонлар бир-бирлари билан саломлашишларининг тарихи жуда қадим замонларга етиб боради, хусусан унинг “Салом” сўзи билан бўлган ифодаси кўҳнадир.

Аллоҳ таоло салом сўзини биринчи бўлиб, башарият отаси Одам (а.с.) ҳаёт тарзларига киритган эди. Бу ҳақда Имом Бухорий ва Имом Муслим (рҳ.)лар Пайғамбар (а.с.) ривоят қилган ҳадисларида, Расулуллоҳ (сав) марҳамат қилиб айтдилар:

 خلق اللهُ عَزَّ وَ جَلَّ آدَمَ عَلىَ صُورَتِهِ ، طُولُهُ سِتُّونَ ذِرَاعًا ، فَلَمَّا خَلَقَهُ قَالَ : إِذْهَبْ فَسَلِّمْ عَلىَ اُولَئِكَ ، نَفَرٍ مِنَ الْمَلاَئِكَةِ ذُرِّيَّتِكَ : فَقَالَ : اَلسَّلاَمُ عَلَيْكُمْ ، فَقَالُوا : اَلسَّلاَمُ عَلَيْكَ وَ رَحْمَةُ اللهِ ، فَزَادُوا : وَرَحْمَةُ الله فَكُلُّ مَنْ يَدْخُلِ الْجَنَّةَ عَلىَ صُورَةِ آدَمَ فَلَمْ يَزَلِ الْخَلْقُ يَنْقُصُ بَعْدُ حَتىَّ الْآنْ 

яъни: “Расулуллоҳ (сав): Аллоҳ таоло Одам (а.с.)ни ўз суратида (яъни, унга ўзида бор бўлган “тирик, билувчи, эшитувчи, кўрувчи, сўзлашовчи” каби сифатларни ато этиб яратди ва бўйларини олтмиш зироъ (газ) қилди. Яратиб бўлгач, у кишига “Анави ўтирган бир нафар фаришталарнинг олдига боргинда, салом бергин, сўнг уларнинг сенга берадиган алигини яхшилаб эшитиб олгин, чунки бу сенга ва сендан тарқаладиган зурриётларингга йўлланган салом бўлади!” – деди. Одам (а.с.) бориб, “Ассалому алайкум (Сизларга салом!)” – дедилар. Фаришталар: “Ассалому алайка ва раҳматуллоҳи! (Сенга ҳам салом ва Аллоҳнинг раҳмати бўлсин!” – деб алик айтишди, сўнг яна “Ва раҳматуллоҳи факуллу ман ядхулул жанната ала сурати Одам! (Жаннатга Одам суратида кирадиган барча инсонларга ҳам Аллоҳнинг раҳмати бўлсин!)” – деб қўшиб қўйишди. Шу вақтдан бошлаб ҳозиргача инсонларнинг хилқати (табиати, қиёфаси, бўй-басти) камайиб бормоқда”.

Аллоҳ таоло Қуръони каримда марҳамат қилиб айтади:

 فَإِذَا دَخَلْتُمْ بُيُوتًا فَسَلِّمُوا عَلَى أَنْفُسِكُمْ تَحِيَّةً مِنْ عِنْدِ اللَّهِ مُبَارَكَةً طَيِّبَةً كَذَلِكَ يُبَيِّنُ اللَّهُ لَكُمُ الْآَيَاتِ لَعَلَّكُمْ تَعْقِلُونَ  

سورة نور/61

яъни: “... Бас, қачонки, уйларга кирсангиз, бир-бирларингизга Аллоҳ ҳузуридан бўлган муборак, покиза саломни айтингиз (яъни “Ассалому алайкум” денг!) Сизлар ақл юргизишларингиз учун Аллоҳ ўз оятларини сизларга мана шундай баён қилур”.

Бу ояти карима Ислом шариатида Салом сўзи билан саломлашиш жорий бўлганига далолат қилади.

Ҳақ таоло Салом бериш ва саломга қайтариладиган алик чиройли суратда бўлиши ҳақида марҳамат қилиб айтади:

وَإِذَا حُيِّيتُمْ بِتَحِيَّةٍ فَحَيُّوا بِأَحْسَنَ مِنْهَا أَوْ رُدُّوهَا

سورة النساء/86

яъни: “Қачон сизларга бирор саломлашиш (ибораси) билан салом берилса, сизлар ундан чиройлироқ қилиб алик олингиз ёки ўша (ибора)ни қайтарингиз...”.

Аллоҳ таборака ва таоло Пайғамбарлар отаси Иброҳим (а.с.)га фаришталар берган саломдаги қайтарган аликлари ҳақида хабар бериб айтади:

هَلْ أَتَاكَ حَدِيثُ ضَيْفِ إِبْرَاهِيمَ الْمُكْرَمِينَ  إِذْ دَخَلُوا عَلَيْهِ فَقَالُوا سَلَامًا قَالَ سَلَامٌ

سورة الذاريات/24-25

яъни: “(Эй, Муҳаммад!) Сизга Иброҳимнинг азиз меҳмонлари ҳақидаги хабар келдими? Ўшанда улар (Иброҳим) ҳузурига кириб: “Салом!” – дейишганда, у ҳам: “Салом!” – деди...”.

Мазкур ояти карималарда Аллоҳ таоло инсонлар ҳаёти доимо тинчлик ва осойишталикда кечиши муҳим эканлиги ва улар бунга эришишда ўзаро саломлашиш нақадар катта аҳамиятга молик эканлигини таъкидламоқда.

Саломлашиш инсонлар ўртасида ўзаро тотувлик, дўстлик, бирдамлик ва муҳаббат ришталарини мустаҳкамлашини ҳар бир оқил инсон яхши билади. Шунинг учун ҳам Аллоҳ таоло жанннат аҳли ўрталаридаги ва малоикалар билан бўладиган сўрашишлари салом билан бошланишини ихтиёр қилган. Қуръони каримда воридким:

تَحِيَّتُهُمْ يَوْمَ يَلْقَوْنَهُ سَلَامٌ وَأَعَدَّ لَهُمْ أَجْرًا كَرِيمًا

 سورة الأحزاب/44

яъни: “Унга (Аллоҳга) рўбарў бўладиган кундаги уларга (Аллоҳнинг) истиқбол сўзи “салом”дир. Улар учун (У) ёқимли мукофот (жаннат)ни тайёрлаб қўйгандир”.

Бошқа бир ояти каримда эса:

وَالْمَلَائِكَةُ يَدْخُلُونَ عَلَيْهِمْ مِنْ كُلِّ بَابٍ  سَلَامٌ عَلَيْكُمْ بِمَا صَبَرْتُمْ فَنِعْمَ عُقْبَى الدَّارِ

سورة الرّعد/23-24

яъни: “(У) абадийлик боғлари бўлиб, (улар) у жойларга ота-боболари, жуфти ҳалоллари ва зурриётларидан иборат солиҳ (банда)лар билан бирга кирурлар. Сўнгра уларнинг ҳузурларига ҳар (бир) эшикдан фаришталар кириб (дерлар): (Аллоҳ йўлида турли машаққатларга) сабр қилиб ўтганларингиз сабабли (энди бу ерда) сизларга тинчлик бўлгай. Дунё оқибати (жаннат) нақадар яхши!”.

Макаримул ахлоқ соҳиби бўлган Пайғамбаримиз (а.с.) ҳам кўплаб ҳадиси шарифларида умматларини ўзаро бир-бирларига салом беришга ва саломни очиқ-равшан айтишга тарғиб ва ташвиқ этганлар. Ул зот марҳамат қилиб айтдилар:

 لاَ تَدْخُلُوا الْجَنَّةَ حَتىَّ تُؤْمِنُوا ، وَ لاَ تُؤْمِنُوا حَتَّى تَحَابُّوا ، أَوَلاَ اَدُلُّكُمْ عَلىَ شَيْءٍ إِذَا فَعَلْتُمُوهُ تَحَابَبْتُمْ ، اَفْشُوا السَّلاَمَ بَيْنَكُمْ

 رواه ﻣﺴﻠﻢ

яъни: “Имонга келмагунингизга қадар жаннатга кира олмайсизлар ва бир-бирларингизни дўст тутмагунингизга қадар имонли бўла олмайсизлар. Сизларни, агар билсаларингиз, ўзаро дўст бўлишингизга боис бўладиган нарсага далолат қилайми? Ўрталарингизда саломни равшан эшиттиринглар ва ўрталарингизда ошкора айтинглар!”

Салом беришдаги энг чиройли ва мукаммал лафз бу – Ассалому алайкум, деб айтишлик ва унга жавобан Ваалайкумуссалому ва раҳматуллоҳи ва баракотуҳу деб зиёда салом бериш суннатдир. Шунингдек, от-уловдаги киши пиёдага, озчилик кўпчиликка, юриб бораётган киши ўтирган ёки ўрнида тик турганларга, кичик каттага салом беришга тавсия қилинади.

Уламои киромлар салом бериш суннатга мувофиқ савобли амаллардан бўлиб ҳисобланади ва унга жавоб қилиш фарз бўлади, саломга алик қайтарилмаса, тарки фарз қилинган бўлиб, гуноҳкор бўлади, деб айтишади.

Бир неча ўрин ва ҳолатларда салом бериш ва алик қайтариш жоиз бўлмайди:

  1. Салом берилган киши қазойи ҳожатда бўлса, унга салом бериш ҳам ва саломга алик қайтариш ҳам макруҳ;
  2. Шу каби Салом берилган киши намоз ўқиётган ёки азон айтаётган бўлса, унга ҳам салом бериш жоиз эмас. Намоз ўқиётган киши “алайкум” деб жавоб қилса, намози бузилади;
  3. Уйқуда ёки мудроқда бўлган кишига ҳам салом берилмайди;
  4. Салом берилган киши таом танавул қилаётган бўлса ва таом оғзида бўлса унга ҳам салом берилмайди ва жавоб ҳам қилмайди. Агар луқма оғзида бўлмаса, салом бериш мумкин ва саломга жавоб қилиш фарз бўлади;
  5. Қуръони карим тиловат қилаётган кишига ҳам салом бериш жоиз эмас, агар салом берилса, унга жавоб қилиб, сўнгра Қуръонни ўқишда давом қилади. Дуо қилаётган , эҳромда талбия “Лаббайкаллоҳумма” айтаётган кишига ҳам салом бериш ножоиздир.

Салом бериш одоблардан яна бири, инсон ҳеч ким бўлмаган хона ёки уйга кирса ҳам “Ассалому алайкум Аҳлал байти ва раҳматулллоҳи ва барокатуҳу” деб салом бериб кириши мақсадга мувофиқдир. Бу ҳақда Жаноби Расуллуллоҳ (сав) Анас (рз.)га айтган ҳадисларида марҳамат қилиб айтганлар:

 ياَ بُنِىَ إِذاَ دَخَلْتَ عَلىَ اَهْلِكَ فَسَلِّمْ تَكُنُ بَرَكَةً عَلَيْكَ وَ عَلىَ بَيْتِكَ

 رواه الترمذى

яъни: “Эй ўғилчам! Аҳли-аёлинг ҳузурига кирадиган бўлсанг, салом бергил! Саломинг шарофати билан сенга ва оила аъзаларинга Алллоҳнинг баракоти нозил бўлади”.

Аллоҳ таоло барчаларимизга Исломнинг макоримул аҳлоқ борасидаги беназр бебаҳо йўл-юриқларига, гўзал одоб-ахлоқларга амал қилишимизда ва азиз фарзандларимизни ҳам юксак маънавият соҳиби этиб тарбиялашимизда улкан муваффақиятлар ато қилсин! Омин.

 Абдулҳамид Турсунов | Muslim.uz

 

Insonlar bir-birlari bilan salomlashishlarining tarixi juda qadim zamonlarga yetib boradi, xususan uning “Salom” so‘zi bilan bo‘lgan ifodasi ko‘hnadir.

Alloh taolo salom so‘zini birinchi bo‘lib, bashariyat otasi Odam (a.s.) hayot tarzlariga kiritgan edi. Bu haqda Imom Buxoriy va Imom Muslim (rh.)lar Payg‘ambar (a.s.) rivoyat qilgan hadislarida, Rasululloh (sav) marhamat qilib aytdilar:

 خلق اللهُ عَزَّ وَ جَلَّ آدَمَ عَلىَ صُورَتِهِ ، طُولُهُ سِتُّونَ ذِرَاعًا ، فَلَمَّا خَلَقَهُ قَالَ : إِذْهَبْ فَسَلِّمْ عَلىَ اُولَئِكَ ، نَفَرٍ مِنَ الْمَلاَئِكَةِ ذُرِّيَّتِكَ : فَقَالَ : اَلسَّلاَمُ عَلَيْكُمْ ، فَقَالُوا : اَلسَّلاَمُ عَلَيْكَ وَ رَحْمَةُ اللهِ ، فَزَادُوا : وَرَحْمَةُ الله فَكُلُّ مَنْ يَدْخُلِ الْجَنَّةَ عَلىَ صُورَةِ آدَمَ فَلَمْ يَزَلِ الْخَلْقُ يَنْقُصُ بَعْدُ حَتىَّ الْآنْ 

ya’ni: “Rasululloh (sav): Alloh taolo Odam (a.s.)ni o‘z suratida (ya’ni, unga o‘zida bor bo‘lgan “tirik, biluvchi, eshituvchi, ko‘ruvchi, so‘zlashovchi” kabi sifatlarni ato etib yaratdi va bo‘ylarini oltmish ziro’ (gaz) qildi. Yaratib bo‘lgach, u kishiga “Anavi o‘tirgan bir nafar farishtalarning oldiga borginda, salom bergin, so‘ng ularning senga beradigan aligini yaxshilab eshitib olgin, chunki bu senga va sendan tarqaladigan zurriyotlaringga yo‘llangan salom bo‘ladi!” – dedi. Odam (a.s.) borib, “Assalomu alaykum (Sizlarga salom!)” – dedilar. Farishtalar: “Assalomu alayka va rahmatullohi! (Senga ham salom va Allohning rahmati bo‘lsin!” – deb alik aytishdi, so‘ng yana “Va rahmatullohi fakullu man yadxulul jannata ala surati Odam! (Jannatga Odam suratida kiradigan barcha insonlarga ham Allohning rahmati bo‘lsin!)” – deb qo‘shib qo‘yishdi. Shu vaqtdan boshlab hozirgacha insonlarning xilqati (tabiati, qiyofasi, bo‘y-basti) kamayib bormoqda”.

Alloh taolo Qur’oni karimda marhamat qilib aytadi:

 فَإِذَا دَخَلْتُمْ بُيُوتًا فَسَلِّمُوا عَلَى أَنْفُسِكُمْ تَحِيَّةً مِنْ عِنْدِ اللَّهِ مُبَارَكَةً طَيِّبَةً كَذَلِكَ يُبَيِّنُ اللَّهُ لَكُمُ الْآَيَاتِ لَعَلَّكُمْ تَعْقِلُونَ  

سورة نور/61

ya’ni: “... Bas, qachonki, uylarga kirsangiz, bir-birlaringizga Alloh huzuridan bo‘lgan muborak, pokiza salomni aytingiz (ya’ni “Assalomu alaykum” deng!) Sizlar aql yurgizishlaringiz uchun Alloh o‘z oyatlarini sizlarga mana shunday bayon qilur”.

Bu oyati karima Islom shariatida Salom so‘zi bilan salomlashish joriy bo‘lganiga dalolat qiladi.

Haq taolo Salom berish va salomga qaytariladigan alik chiroyli suratda bo‘lishi haqida marhamat qilib aytadi:

وَإِذَا حُيِّيتُمْ بِتَحِيَّةٍ فَحَيُّوا بِأَحْسَنَ مِنْهَا أَوْ رُدُّوهَا

سورة النساء/86

ya’ni: “Qachon sizlarga biror salomlashish (iborasi) bilan salom berilsa, sizlar undan chiroyliroq qilib alik olingiz yoki o‘sha (ibora)ni qaytaringiz...”.

Alloh taboraka va taolo Payg‘ambarlar otasi Ibrohim (a.s.)ga farishtalar bergan salomdagi qaytargan aliklari haqida xabar berib aytadi:

هَلْ أَتَاكَ حَدِيثُ ضَيْفِ إِبْرَاهِيمَ الْمُكْرَمِينَ  إِذْ دَخَلُوا عَلَيْهِ فَقَالُوا سَلَامًا قَالَ سَلَامٌ

سورة الذاريات/24-25

ya’ni: “(Ey, Muhammad!) Sizga Ibrohimning aziz mehmonlari haqidagi xabar keldimi? O‘shanda ular (Ibrohim) huzuriga kirib: “Salom!” – deyishganda, u ham: “Salom!” – dedi...”.

Mazkur oyati karimalarda Alloh taolo insonlar hayoti doimo tinchlik va osoyishtalikda kechishi muhim ekanligi va ular bunga erishishda o‘zaro salomlashish naqadar katta ahamiyatga molik ekanligini ta’kidlamoqda.

Salomlashish insonlar o‘rtasida o‘zaro totuvlik, do‘stlik, birdamlik va muhabbat rishtalarini mustahkamlashini har bir oqil inson yaxshi biladi. Shuning uchun ham Alloh taolo jannnat ahli o‘rtalaridagi va maloikalar bilan bo‘ladigan so‘rashishlari salom bilan boshlanishini ixtiyor qilgan. Qur’oni karimda voridkim:

تَحِيَّتُهُمْ يَوْمَ يَلْقَوْنَهُ سَلَامٌ وَأَعَدَّ لَهُمْ أَجْرًا كَرِيمًا

 سورة الأحزاب/44

ya’ni: “Unga (Allohga) ro‘baro‘ bo‘ladigan kundagi ularga (Allohning) istiqbol so‘zi “salom”dir. Ular uchun (U) yoqimli mukofot (jannat)ni tayyorlab qo‘ygandir”.

Boshqa bir oyati karimda esa:

وَالْمَلَائِكَةُ يَدْخُلُونَ عَلَيْهِمْ مِنْ كُلِّ بَابٍ  سَلَامٌ عَلَيْكُمْ بِمَا صَبَرْتُمْ فَنِعْمَ عُقْبَى الدَّارِ

سورة الرّعد/23-24

ya’ni: “(U) abadiylik bog‘lari bo‘lib, (ular) u joylarga ota-bobolari, jufti halollari va zurriyotlaridan iborat solih (banda)lar bilan birga kirurlar. So‘ngra ularning huzurlariga har (bir) eshikdan farishtalar kirib (derlar): (Alloh yo‘lida turli mashaqqatlarga) sabr qilib o‘tganlaringiz sababli (endi bu yerda) sizlarga tinchlik bo‘lgay. Dunyo oqibati (jannat) naqadar yaxshi!”.

Makarimul axloq sohibi bo‘lgan Payg‘ambarimiz (a.s.) ham ko‘plab hadisi shariflarida ummatlarini o‘zaro bir-birlariga salom berishga va salomni ochiq-ravshan aytishga targ‘ib va tashviq etganlar. Ul zot marhamat qilib aytdilar:

 لاَ تَدْخُلُوا الْجَنَّةَ حَتىَّ تُؤْمِنُوا ، وَ لاَ تُؤْمِنُوا حَتَّى تَحَابُّوا ، أَوَلاَ اَدُلُّكُمْ عَلىَ شَيْءٍ إِذَا فَعَلْتُمُوهُ تَحَابَبْتُمْ ، اَفْشُوا السَّلاَمَ بَيْنَكُمْ

 رواه ﻣﺴﻠﻢ

ya’ni: “Imonga kelmaguningizga qadar jannatga kira olmaysizlar va bir-birlaringizni do‘st tutmaguningizga qadar imonli bo‘la olmaysizlar. Sizlarni, agar bilsalaringiz, o‘zaro do‘st bo‘lishingizga bois bo‘ladigan narsaga dalolat qilaymi? O‘rtalaringizda salomni ravshan eshittiringlar va o‘rtalaringizda oshkora aytinglar!”

Salom berishdagi eng chiroyli va mukammal lafz bu – Assalomu alaykum, deb aytishlik va unga javoban Vaalaykumussalomu va rahmatullohi va barakotuhu deb ziyoda salom berish sunnatdir. Shuningdek, ot-ulovdagi kishi piyodaga, ozchilik ko‘pchilikka, yurib borayotgan kishi o‘tirgan yoki o‘rnida tik turganlarga, kichik kattaga salom berishga tavsiya qilinadi.

Ulamoi kiromlar salom berish sunnatga muvofiq savobli amallardan bo‘lib hisoblanadi va unga javob qilish farz bo‘ladi, salomga alik qaytarilmasa, tarki farz qilingan bo‘lib, gunohkor bo‘ladi, deb aytishadi.

Bir necha o‘rin va holatlarda salom berish va alik qaytarish joiz bo‘lmaydi:

  1. Salom berilgan kishi qazoyi hojatda bo‘lsa, unga salom berish ham va salomga alik qaytarish ham makruh;
  2. Shu kabi Salom berilgan kishi namoz o‘qiyotgan yoki azon aytayotgan bo‘lsa, unga ham salom berish joiz emas. Namoz o‘qiyotgan kishi “alaykum” deb javob qilsa, namozi buziladi;
  3. Uyquda yoki mudroqda bo‘lgan kishiga ham salom berilmaydi;
  4. Salom berilgan kishi taom tanavul qilayotgan bo‘lsa va taom og‘zida bo‘lsa unga ham salom berilmaydi va javob ham qilmaydi. Agar luqma og‘zida bo‘lmasa, salom berish mumkin va salomga javob qilish farz bo‘ladi;
  5. Qur’oni karim tilovat qilayotgan kishiga ham salom berish joiz emas, agar salom berilsa, unga javob qilib, so‘ngra Qur’onni o‘qishda davom qiladi. Duo qilayotgan , ehromda talbiya “Labbaykallohumma” aytayotgan kishiga ham salom berish nojoizdir.

Salom berish odoblardan yana biri, inson hech kim bo‘lmagan xona yoki uyga kirsa ham “Assalomu alaykum Ahlal bayti va rahmatulllohi va barokatuhu” deb salom berib kirishi maqsadga muvofiqdir. Bu haqda Janobi Rasullulloh (sav) Anas (rz.)ga aytgan hadislarida marhamat qilib aytganlar:

 ياَ بُنِىَ إِذاَ دَخَلْتَ عَلىَ اَهْلِكَ فَسَلِّمْ تَكُنُ بَرَكَةً عَلَيْكَ وَ عَلىَ بَيْتِكَ

 رواه الترمذى

ya’ni: “Ey o‘g‘ilcham! Ahli-ayoling huzuriga kiradigan bo‘lsang, salom bergil! Saloming sharofati bilan senga va oila a’zalaringa Alllohning barakoti nozil bo‘ladi”.

Alloh taolo barchalarimizga Islomning makorimul ahloq borasidagi benazr bebaho yo‘l-yuriqlariga, go‘zal odob-axloqlarga amal qilishimizda va aziz farzandlarimizni ham yuksak ma’naviyat sohibi etib tarbiyalashimizda ulkan muvaffaqiyatlar ato qilsin! Omin.

 Abdulhamid Tursunov | Muslim.uz