«Очофат» имом

Рукн: Ибрат Чоп этилган: 07.10.2015

Имом Шофеий Бағдодга хат ёзиб, шогирдлари Имом Аҳмад ибн Ҳанбални Мисрга меҳмонга таклиф қилибдилар. У зотнинг истиқболларига Имом Шофеийга қўшилиб, ҳоким ва шаҳар аҳли шаҳар ташқарисига чиқишибди. Имом Ҳанбални Шофеий уйларига олиб келиб, зиёфат берибдилар. Буюк Имомнинг келганлари эшитиб, бутун шаҳар йиғилибди. Имом Ҳанбал зиёфатда бир киши ейдиган овқатдан еттитасини ебдилар.

Бирдан кўпчиликнинг қалбига гумон оралабди. Мақталган имом очофат экан-ку, деган шубҳа Имом Шофеий ва у кишининг ўғиллари қалбига ҳам кирибди. Ҳатто ўғиллари бу ҳақда Имом Шофеийга маломат билан:

— Шогирдимнинг илми мендан ҳам кучли дердингиз, ғирт очофат экан-ку. Олим ҳам шундай бўладими? — дейишибди.

— Менинг ҳам қалбимда шунақа гумон бор. Лекин мезбонлик одоби бор. Бирон нарса деёлмайман. Майли, сизлар кечасига сув тайёрлаб қўйинглар, Аҳмад кечаси таҳажжудга туради.

Имом Шофеий бомдодга туриб, қарасалар, сув ҳам ишлатилмабди. Гумонлари янада аланга олиб, Имом Аҳмаднинг ҳузурига кириб сўрабдилар:

— Эй, Имом, сиз аввал бунақа эмасдингиз. Кам овқатланардингиз. Кечқурун таҳажжуд ўқирдингиз.

— Устоз, бунинг сирини сизга очаман. Дунёга келиб, ҳалол овқатнинг тепасидан нур чиқишини сизнинг таомингизда кўрдим. Ёрилиб ўлсам ҳам майли, дея ушбу ҳалол овқатингиздан еявердим. Сизнинг ҳалол таомингиз менинг қалбимга нур бўлиб, кечаси билан ухламасдан ибодат қилиб чиқдим. Таомингизнинг илмий баракаси шундай бўлдики, бир оятдан юзтагача ҳукм чиқардим...

* * *

Imom Shofeiy Bag‘dodga xat yozib, shogirdlari Imom Ahmad ibn Hanbalni Misrga mehmonga taklif qilibdilar. U zotning istiqbollariga Imom Shofeiyga qo‘shilib, hokim va shahar ahli shahar tashqarisiga chiqishibdi. Imom Hanbalni Shofeiy uylariga olib kelib, ziyofat beribdilar. Buyuk Imomning kelganlari eshitib, butun shahar yig‘ilibdi. Imom Hanbal ziyofatda bir kishi yeydigan ovqatdan yettitasini yebdilar.

Birdan ko‘pchilikning qalbiga gumon oralabdi. Maqtalgan imom ochofat ekan-ku, degan shubha Imom Shofeiy va u kishining o‘g‘illari qalbiga ham kiribdi. Hatto o‘g‘illari bu haqda Imom Shofeiyga malomat bilan:

— Shogirdimning ilmi mendan ham kuchli derdingiz, g‘irt ochofat ekan-ku. Olim ham shunday bo‘ladimi? — deyishibdi.

— Mening ham qalbimda shunaqa gumon bor. Lekin mezbonlik odobi bor. Biron narsa deyolmayman. Mayli, sizlar kechasiga suv tayyorlab qo‘yinglar, Ahmad kechasi tahajjudga turadi.

Imom Shofeiy bomdodga turib, qarasalar, suv ham ishlatilmabdi. Gumonlari yanada alanga olib, Imom Ahmadning huzuriga kirib so‘rabdilar:

— Ey, Imom, siz avval bunaqa emasdingiz. Kam ovqatlanardingiz. Kechqurun tahajjud o‘qirdingiz.

— Ustoz, buning sirini sizga ochaman. Dunyoga kelib, halol ovqatning tepasidan nur chiqishini sizning taomingizda ko‘rdim. Yorilib o‘lsam ham mayli, deya ushbu halol ovqatingizdan yeyaverdim. Sizning halol taomingiz mening qalbimga nur bo‘lib, kechasi bilan uxlamasdan ibodat qilib chiqdim. Taomingizning ilmiy barakasi shunday bo‘ldiki, bir oyatdan yuztagacha hukm chiqardim...