Меҳнат ҳам ибодат, қачонки...

Рукн: Ибрат Чоп этилган: 18.04.2015

Ўзгаларга муҳтож бўлмаслик учун меҳнат қилиш инсоннинг фазилатидир.

Анас ибн Молик (р.а.)дан ривоят қилинишича, Табукдан қайтаётган Жанобимиз (с.а.в.) ўзларини қарши олган Саъд бин Муъоз (р.а.)га дедилар:

– Эй Муъоз, қўлларингдаги ниманинг изи?

Саъд бин Муъоз (р.а.) жавоб бердилар:

– Ё Расулуллоҳ, кетмон чопиб, оиламни боқаяпман. Бу излар ўшандан...

Шунда Расулуллоҳ (с.а.в.) ҳазрати Муъоз (р.а.)нинг қўлларини ўпиб:

– Бу қўлларни жаҳаннам оташи куйдирмайди, – дедилар...

Кунларнинг бирида ёш йигитнинг эрта саҳардан ишга кетаётганини саҳобийлардан баъзилари ёқтирмай гапиришди. Улар орасида бўлган Пайғамбаримиз (с.а.в.) марҳамат қилдилар:

– Ундай деманглар! Агар у ишга бировга муҳтож бўлмаслик, ота-онаси ва оиласи аҳлини зориқтирмаслик учун кетаётган бўлса, ҳар қадами ибодат. Лекин агар нияти қўлга киритадиган пули билан мақтаниш, кайф суриш бўлса, унинг шериги шайтондир.

Юқоридаги ривоятлардан маълум бўладики, мусулмон кишининг яхши ният билан меҳнат қилиши ибодат.

“Меҳнат қилиш ҳам ибодат экан, намозга нима ҳожат”, деган тушунча хато, бундай дейиш билан кишининг имони кетади. Зотан, меҳнатнинг ибодат ҳисобланиши намозларни тўкис адо этиш, ҳаромдан қочиш билан бўлади. Луқмасининг ҳалол бўлишини истаган киши қуйидаги беш нарсага диққат қилиши лозим:

1. Ризқ топиш ҳаракатида экан, Аллоҳ таоло фарз қилган ибодатларни тарк этмаслик;

2. Даромад, фойда топиш учун кишиларни ранжитмаслик;

3. Ишга киришаркан, ўзи ва оиласи номусини ҳимоялашни ният қилиш;

4. Иш давомида ўзини ҳаддан ортиқ чарчатмаслик;

5. Меҳнатни фақат ризқ топиш сабабларидан деб билиш. Чунки кишига ризқни қилаётган меҳнати эмас, Аллоҳ таоло беради.

“Ирфон” тақвимининг 2010 йил, 2-сонидан олинди.

* * *

O‘zgalarga muhtoj bo‘lmaslik uchun mehnat qilish insonning fazilatidir.

Anas ibn Molik (r.a.)dan rivoyat qilinishicha, Tabukdan qaytayotgan Janobimiz (s.a.v.) o‘zlarini qarshi olgan Sa’d bin Mu’oz (r.a.)ga dedilar:

– Ey Mu’oz, qo‘llaringdagi nimaning izi?

Sa’d bin Mu’oz (r.a.) javob berdilar:

– Yo Rasululloh, ketmon chopib, oilamni boqayapman. Bu izlar o‘shandan...

Shunda Rasululloh (s.a.v.) hazrati Mu’oz (r.a.)ning qo‘llarini o‘pib:

– Bu qo‘llarni jahannam otashi kuydirmaydi, – dedilar...

Kunlarning birida yosh yigitning erta sahardan ishga ketayotganini sahobiylardan ba’zilari yoqtirmay gapirishdi. Ular orasida bo‘lgan Payg‘ambarimiz (s.a.v.) marhamat qildilar:

– Unday demanglar! Agar u ishga birovga muhtoj bo‘lmaslik, ota-onasi va oilasi ahlini zoriqtirmaslik uchun ketayotgan bo‘lsa, har qadami ibodat. Lekin agar niyati qo‘lga kiritadigan puli bilan maqtanish, kayf surish bo‘lsa, uning sherigi shaytondir.

Yuqoridagi rivoyatlardan ma’lum bo‘ladiki, musulmon kishining yaxshi niyat bilan mehnat qilishi ibodat.

“Mehnat qilish ham ibodat ekan, namozga nima hojat”, degan tushuncha xato, bunday deyish bilan kishining imoni ketadi. Zotan, mehnatning ibodat hisoblanishi namozlarni to‘kis ado etish, haromdan qochish bilan bo‘ladi. Luqmasining halol bo‘lishini istagan kishi quyidagi besh narsaga diqqat qilishi lozim:

1. Rizq topish harakatida ekan, Alloh taolo farz qilgan ibodatlarni tark etmaslik;

2. Daromad, foyda topish uchun kishilarni ranjitmaslik;

3. Ishga kirisharkan, o‘zi va oilasi nomusini himoyalashni niyat qilish;

4. Ish davomida o‘zini haddan ortiq charchatmaslik;

5. Mehnatni faqat rizq topish sabablaridan deb bilish. Chunki kishiga rizqni qilayotgan mehnati emas, Alloh taolo beradi.

“Irfon” taqvimining 2010 yil, 2-sonidan olindi.