Кибр кирган бошга илм кирмайди

Рукн: Ибрат Чоп этилган: 10.12.2014
Бошига ҳаво тўлиб қолган
 
Бир авлиё зот кўчада кетаётсалар, болалар тўп ўйнашаётган экан. Шунда у зот сўрабдилар:
— Болаларим, бу тўп сизларга нима гуноҳ қилди? Нега уни ҳадеб тепасизлар?
Болалар ичидан бир шўхроғи девонасифат авлиёни масхаралаганнамо дебди:
— Ҳазрат, тўпнинг олдида турибсиз, ўзидан сўрай қолинг.
Авлиё тўпга қараб, индамай қолибди. Шунда ҳалиги бола:
— Сўрадингизми, тўп нима деди? – деса, авлиё шундай жавоб берган эканлар:
— Тўп дедики: бошимга озгина ҳаво тўлиб қолган экан, шунга тепки еяпман.
Ибрат: Кимники бошига кибру ҳаво тўлиб қолса, у одамни Аллоҳ хор қилади. 
 
Кибр кирган бошга илм кирмайди
 
Ибн Синонинг устози Кушёрнинг ҳузурига бир киши юлдуз илмини ўқиш мақсадида келибди. 2-3 ой ўтса ҳамки, устози дарс бермаганидан сўнг айтибди:
— Ҳазрат, энди менга жавоб берсангиз. Уч ой бўлди ҳамки дарс бермадингиз. Вақтингиз йўқ шекилли…
— Мен сенга бажонидил дарс берардим-у, лекин сен ҳузуримга келгандаги бу илмда менинг унча-мунча хабарим бор деган кибр-ҳавоинг ҳали ҳам кетмади. Мен бир идишга қачонки у бўш бўлсагина сув қуяман. Афсус, сенинг калланг ҳаво билаб тўлиб қолган экан.
Хулоса: Кибр кирган бошга илм кирмайди. 
 
* * *
 
Boshiga havo to‘lib qolgan
 
Bir avliyo zot ko‘chada ketayotsalar, bolalar to‘p o‘ynashayotgan ekan. Shunda u zot so‘rabdilar:
— Bolalarim, bu to‘p sizlarga nima gunoh qildi? Nega uni hadeb tepasizlar?
Bolalar ichidan bir sho‘xrog‘i devonasifat avliyoni masxaralagannamo debdi:
— Hazrat, to‘pning oldida turibsiz, o‘zidan so‘ray qoling.
Avliyo to‘pga qarab, indamay qolibdi. Shunda haligi bola:
— So‘radingizmi, to‘p nima dedi? – desa, avliyo shunday javob bergan ekanlar:
— To‘p dediki: boshimga ozgina havo to‘lib qolgan ekan, shunga tepki yeyapman.
Ibrat: Kimniki boshiga kibru havo to‘lib qolsa, u odamni Alloh xor qiladi. 
 
Kibr kirgan boshga ilm kirmaydi
 
Ibn Sinoning ustozi Kushyorning huzuriga bir kishi yulduz ilmini o‘qish maqsadida kelibdi. 2-3 oy o‘tsa hamki, ustozi dars bermaganidan so‘ng aytibdi:
— Hazrat, endi menga javob bersangiz. Uch oy bo‘ldi hamki dars bermadingiz. Vaqtingiz yo‘q shekilli…
— Men senga bajonidil dars berardim-u, lekin sen huzurimga kelgandagi bu ilmda mening uncha-muncha xabarim bor degan kibr-havoing hali ham ketmadi. Men bir idishga qachonki u bo‘sh bo‘lsagina suv quyaman. Afsus, sening kallang havo bilab to‘lib qolgan ekan.
Xulosa: Kibr kirgan boshga ilm kirmaydi.