Икки дунёни истанг

Рукн: Ислом ва иймон Чоп этилган: 06.06.2015

«Ким охират экинини (савобини) истар экан, Биз унга экини (ҳосили)ни зиёда қилурмиз. Ким дунё экинини истаса, Биз унга ўшандан берурмиз ва унинг учун охиратда насиба бўлмас» (Шўро, 20).

Оятнинг асл матнидаги «ҳарс» сўзи амал ва касб (даро-мад)ни билдиради. Унинг луғавий маъноси уруғни ерга қадашни англатади. Баъзида бу сўз мевага нисбатан ҳам қўлланади. Қилинган иш-ҳаракатнинг натижаси экилган экиннинг мевасига ўхшатилган. Абдуллоҳ ибн Умарнинг ушбу сўзи ҳам буни исботлайди: «Гўё абадий яшайдигандек дунё учун ҳаракат қил, худди эртага ўладигандек охират тадорикини кўр». Ана шундай кишини «ҳорис» дейилади. Демак, оят мазмуни: кимдаким Биз ризқ қилиб берган нарсалардан охират савобини кўзлаб сарфласа, Аллоҳнинг ҳаққини адо этса ва дин ривожи йўлида инфоқ-эҳсон қилса, яхшиликларининг ҳар бирига ўн баробардан то етти юз баробаргача ёки бундан ҳам кўп савоб берамиз...

«...Биз унга экинини зиёда қилурмиз». Яъни, уни ибодат қилишга муваффақ этамиз ва унга буни қулай қилиб қўямиз.

Айтадиларки, «охират ҳарси»дан мурод тоатдир, яъни ким тоат қилса, унга савоб бор.

Яна «экинини зиёда қилурмиз»дан мақсад унга охиратдаги савоб билан билан бирга дунёдан ҳам насиба берурмиз.

Қатода айтадилар: «Аллоҳ таоло охират нияти учун қилинган ҳар бир хайрли иш мукофотига дунёда ҳам Ўзи истаган неъматларини беради, аммо дунёнигина кўзлаб амал қилганларга фақатгина дунёсини беради, холос».

Яна дейдилар: «Аллоҳ таолонинг бу оятини шундай тушуниш мумкин: Ким охирати учун амал қилса, Биз унинг амалини янада орттирамиз, дунёдан унинг фойдасига ёзган нарсаларимизни унга ато этурмиз. Лекин кимдир дунёсини охиратидан устун қўйса, унга охиратда оловдан бошқа насиба бўлмас. Бунинг устига у охиратдан дунёни ҳар қанча устун қўймасин, унга дунёда Биз белгилаб қўйган ризқдан ортиқчасини қўлга киритолмайди».

Ибн Аббос (р.а)дан ривоят қилинишича, «Ким охират экинини (савобини) истар экан», яъни, яхши кишилардан қай бирлари ўзининг солиҳ амали билан охират савобидан умидвор бўлса, «...Биз унга ҳарсини (яъни, яхшиликларини) зиёда қилурмиз».

«Ким дунё экинини истаса», яъни, унга Аллоҳ ато этган мол-дунё билан раёсатга ва ман қилинган нарсаларга етишишни истаса, уни ризқдан маҳрум қилиб қўймаймиз, бироқ моли охиратда унга ҳеч бир фойда келтирмайди. Аллоҳ таоло марҳамат қилиб айтади: «Кимдаким нақд (дунё)ни истаса, Биз (шу дунёда) Ўзимиз истаган кимсаларга хоҳлаганимизча нақд қилиб берурмиз. Сўнгра (охиратда) унга жаҳаннамни хор ва зор бўлган ҳолида тобланадиган жой қилиб берурмиз. Кимки охиратни истаса ва мўминлик ҳолида (ўз) саъйи билан ҳаракат қилса, бас, ундай зотларни саъйлари (Аллоҳ наздида) манзурдир» (Исро, 18-19).

Қуртубийнинг «Ал-Жомеъ ли-аҳкоми-л-қуръон» тафсири асосида Нўъмон Абдулмажид тайёрлади

“Ирфон” тақвимининг 2011 йил, 2-сонидан олинди.

* * *

 

«Kim oxirat ekinini (savobini) istar ekan, Biz unga ekini (hosili)ni ziyoda qilurmiz. Kim dunyo ekinini istasa, Biz unga o‘shandan berurmiz va uning uchun oxiratda nasiba bo‘lmas» (Sho‘ro, 20).

Oyatning asl matnidagi «hars» so‘zi amal va kasb (daro-mad)ni bildiradi. Uning lug‘aviy ma’nosi urug‘ni yerga qadashni anglatadi. Ba’zida bu so‘z mevaga nisbatan ham qo‘llanadi. Qilingan ish-harakatning natijasi ekilgan ekinning mevasiga o‘xshatilgan. Abdulloh ibn Umarning ushbu so‘zi ham buni isbotlaydi: «Go‘yo abadiy yashaydigandek dunyo uchun harakat qil, xuddi ertaga o‘ladigandek oxirat tadorikini ko‘r». Ana shunday kishini «horis» deyiladi. Demak, oyat mazmuni: kimdakim Biz rizq qilib bergan narsalardan oxirat savobini ko‘zlab sarflasa, Allohning haqqini ado etsa va din rivoji yo‘lida infoq-ehson qilsa, yaxshiliklarining har biriga o‘n barobardan to yetti yuz barobargacha yoki bundan ham ko‘p savob beramiz...

«...Biz unga ekinini ziyoda qilurmiz». Ya’ni, uni ibodat qilishga muvaffaq etamiz va unga buni qulay qilib qo‘yamiz.

Aytadilarki, «oxirat harsi»dan murod toatdir, ya’ni kim toat qilsa, unga savob bor.

Yana «ekinini ziyoda qilurmiz»dan maqsad unga oxiratdagi savob bilan bilan birga dunyodan ham nasiba berurmiz.

Qatoda aytadilar: «Alloh taolo oxirat niyati uchun qilingan har bir xayrli ish mukofotiga dunyoda ham O‘zi istagan ne’matlarini beradi, ammo dunyonigina ko‘zlab amal qilganlarga faqatgina dunyosini beradi, xolos».

Yana deydilar: «Alloh taoloning bu oyatini shunday tushunish mumkin: Kim oxirati uchun amal qilsa, Biz uning amalini yanada orttiramiz, dunyodan uning foydasiga yozgan narsalarimizni unga ato eturmiz. Lekin kimdir dunyosini oxiratidan ustun qo‘ysa, unga oxiratda olovdan boshqa nasiba bo‘lmas. Buning ustiga u oxiratdan dunyoni har qancha ustun qo‘ymasin, unga dunyoda Biz belgilab qo‘ygan rizqdan ortiqchasini qo‘lga kiritolmaydi».

Ibn Abbos (r.a)dan rivoyat qilinishicha, «Kim oxirat ekinini (savobini) istar ekan», ya’ni, yaxshi kishilardan qay birlari o‘zining solih amali bilan oxirat savobidan umidvor bo‘lsa, «...Biz unga harsini (ya’ni, yaxshiliklarini) ziyoda qilurmiz».

«Kim dunyo ekinini istasa», ya’ni, unga Alloh ato etgan mol-dunyo bilan rayosatga va man qilingan narsalarga yetishishni istasa, uni rizqdan mahrum qilib qo‘ymaymiz, biroq moli oxiratda unga hech bir foyda keltirmaydi. Alloh taolo marhamat qilib aytadi: «Kimdakim naqd (dunyo)ni istasa, Biz (shu dunyoda) O‘zimiz istagan kimsalarga xohlaganimizcha naqd qilib berurmiz. So‘ngra (oxiratda) unga jahannamni xor va zor bo‘lgan holida toblanadigan joy qilib berurmiz. Kimki oxiratni istasa va mo‘minlik holida (o‘z) sa’yi bilan harakat qilsa, bas, unday zotlarni sa’ylari (Alloh nazdida) manzurdir» (Isro, 18-19).

Qurtubiyning «Al-Jome’ li-ahkomi-l-qur’on» tafsiri asosida No‘mon Abdulmajid tayyorladi

“Irfon” taqvimining 2011 yil, 2-sonidan olindi.