Мўминнинг уч васфи

Рукн: Ислом ва иймон Чоп этилган: 21.05.2015


«Аллоҳга ва охират кунига имон келтирган одам қўшнисига озор бермасин. Аллоҳга ва охират кунига имон келтирган одам меҳмонини иззат қилсин. Аллоҳга ва охират кунига имон келтирган одам ё яхши гап гапирсин ё сукут сақласин» (Бухорий ривояти).

Ҳадисда ҳақиқий мўминга хос бўлган уч сифат ҳақида сўз юритилган. Эътиборлиси, уларнинг аввалида қўшнига озор етказмаслик айтилмоқда. Чунки қўшни – жамият аъзоси бўлган инсоннинг энг яқин кишиси. Баъзан бу яқинлик қариндошликдан ҳам мустаҳкамроқ бўлади. Беморлик, ўлим, умуман, бошга тушадиган ҳар қандай мусибатда инсонга энг аввал ёрдам қўлини чўзадиган қўшниларидир. Бироқ, охирги пайтларда қўшни ҳақи деган тушунчага муносабат сустлашгандек – бемалол мусиқани баланд қўйиб эшитамиз (ҳатто, тунда ҳам!), қўшнилар ғийбатини ўринлатамиз, кўчада кўриб, кўрмаганликка оламиз.

Келинг, шу ўринда Пайғамбаримиз (с.а.в.)дан қўшни ҳақлари ҳақида тавсия эшитайлик: «Касал бўлса, бориб кўрасан, вафот этса, жанозасида қатнашасан, қарз сўраса, берасан, оч қолса, эҳтиёжини қондирасан, яхшилик етса, табриклайсан, бошига мусибат тушса, кўнгил сўрайсан, уйингни ундан шамолни тўсадиган даражада баланд қурмайсан» («Мўъжамул кабир»). Агар биз мазкур ҳадисга кўра яшасак, қўшнилар бир-бирларини ҳурмат қилиб, бурч ва вазифаларини адо этишса, жамият фаровон, турмуш осуда бўлади.

Иккинчи сифатда айтилган меҳмоннинг иззатини жо­йига қўйиш – азалдан камол топган қадриятимиз. Шунга қарамай, гоҳида келган меҳмонни кўриб, пешонамиз тиришади, ташрифидан оғринамиз. Лекин Пайғамбаримиз (с.а.в.) бизга меҳмонни иззат-икром билан кутиб олишни тавсия қиляптиларки, бу жамиятда одамларнинг ўзаро муносабатлари чиройли давом этишида асосий аҳамиятга эга.

Ҳадисдаги «яхши гап сўзлаш ёки сукут сақлаш» сифати амаллар ичида энг муҳими. Зеро, инсон қанча кўп гапирса, шунча кўп хато қилади. Кўп гапирган одам ғийбат, ёлғон ва ҳатто, туҳматга ўтиб кетиши мумкин. Шунинг учун ҳадиснинг ушбу қисмини инсон ҳар бир гапини ўйлаб, яхши деб топса, кейин тилига чиқармоғи, аксинча бўлса, индамай туриши даркор, деб тушунсак, мақсадга мувофиқ бўлади. 

Шоакмал Шоакбар ўғли тайёрлади

“Ирфон” тақвимининг 2011 йил, 1-сонидан олинди.

* * *

«Allohga va oxirat kuniga imon keltirgan odam qo‘shnisiga ozor bermasin. Allohga va oxirat kuniga imon keltirgan odam mehmonini izzat qilsin. Allohga va oxirat kuniga imon keltirgan odam yo yaxshi gap gapirsin yo sukut saqlasin» (Buxoriy rivoyati).

Hadisda haqiqiy mo‘minga xos bo‘lgan uch sifat haqida so‘z yuritilgan. E’tiborlisi, ularning avvalida qo‘shniga ozor yetkazmaslik aytilmoqda. Chunki qo‘shni – jamiyat a’zosi bo‘lgan insonning eng yaqin kishisi. Ba’zan bu yaqinlik qarindoshlikdan ham mustahkamroq bo‘ladi. Bemorlik, o‘lim, umuman, boshga tushadigan har qanday musibatda insonga eng avval yordam qo‘lini cho‘zadigan qo‘shnilaridir. Biroq, oxirgi paytlarda qo‘shni haqi degan tushunchaga munosabat sustlashgandek – bemalol musiqani baland qo‘yib eshitamiz (hatto, tunda ham!), qo‘shnilar g‘iybatini o‘rinlatamiz, ko‘chada ko‘rib, ko‘rmaganlikka olamiz.

Keling, shu o‘rinda Payg‘ambarimiz (s.a.v.)dan qo‘shni haqlari haqida tavsiya eshitaylik: «Kasal bo‘lsa, borib ko‘rasan, vafot etsa, janozasida qatnashasan, qarz so‘rasa, berasan, och qolsa, ehtiyojini qondirasan, yaxshilik yetsa, tabriklaysan, boshiga musibat tushsa, ko‘ngil so‘raysan, uyingni undan shamolni to‘sadigan darajada baland qurmaysan» («Mo‘jamul kabir»). Agar biz mazkur hadisga ko‘ra yashasak, qo‘shnilar bir-birlarini hurmat qilib, burch va vazifalarini ado etishsa, jamiyat farovon, turmush osuda bo‘ladi.

Ikkinchi sifatda aytilgan mehmonning izzatini jo­yiga qo‘yish – azaldan kamol topgan qadriyatimiz. Shunga qaramay, gohida kelgan mehmonni ko‘rib, peshonamiz tirishadi, tashrifidan og‘rinamiz. Lekin Payg‘ambarimiz (s.a.v.) bizga mehmonni izzat-ikrom bilan kutib olishni tavsiya qilyaptilarki, bu jamiyatda odamlarning o‘zaro munosabatlari chiroyli davom etishida asosiy ahamiyatga ega.

Hadisdagi «yaxshi gap so‘zlash yoki sukut saqlash» sifati amallar ichida eng muhimi. Zero, inson qancha ko‘p gapirsa, shuncha ko‘p xato qiladi. Ko‘p gapirgan odam g‘iybat, yolg‘on va hatto, tuhmatga o‘tib ketishi mumkin. Shuning uchun hadisning ushbu qismini inson har bir gapini o‘ylab, yaxshi deb topsa, keyin tiliga chiqarmog‘i, aksincha bo‘lsa, indamay turishi darkor, deb tushunsak, maqsadga muvofiq bo‘ladi. 

Shoakmal Shoakbar o‘g‘li tayyorladi

“Irfon” taqvimining 2011yil, 1-sonidan olindi.