Ансорга теккан «улуш»

Рукн: Ибрат Чоп этилган: 18.02.2015

Ҳунайн ва Автос жангида мусулмонларнинг қўллари баланд келиб, кўплаб ўлжага эга бўлган эдилар. Уларни тақсим этишда Расули акрам аввало «муаллафатул қулуб»­га, яъни, кўнглини мол-дунё орқали исломга мойил қилинадиганларга эътибор қаратдилар, уларга ўлжадан кўп-кўп ҳисса бердилар. Мақсадлари эса ойдин – арзимас ­
дунё­­­нинг матоҳи орқали залолат зулумотидаги қалбларни ҳидоят маёғи билан ёритиш эди.

Бироқ буюк Пайғамбаримиз (с.а.в.)нинг энг юксак тушунча ва ниятларини англай олмаган баъзи мадиналик ёшларга бу ҳол унча хуш ёқмади. Улар ҳатто ўзаро:

– Аллоҳ Пайғамбаримиз (с.а.в.)ни кечирсин! Қурайшга мол улашяптилар, бизни эса чеккага суриб қўйдилар. Ҳолбуки улар кечагина бошимизга не кунларни солишмаган эди! – каби гапларни гапира бошлашди.

Расули Акрам (с.а.в.) бу висир-висир гапларни ансор Убода ўғли Саъддан эшитдилар. Қаттиқ хафа бўлдилар. Саъдга дарҳол ансорни тўплашни буюрдилар. Бир чодирда тўпланган ансор билан Ҳазрати Пайғамбар (с.а.в.) жуда самимий ҳасби ҳолда бўлдилар. Аллоҳга ҳамд ва санодан сўнгра:

– Эй ансор! Сизлар йўлидан адашган мушриклардан эдингизлар! Аллоҳ менинг воситам ила сизларга тўғри йўлни кўрсатмадими?! Сизлар фақир эдингизлар! Ораларингизга менинг киришим билан Аллоҳ сизларни фароғатга қовуштирмадими?! – деган саволлар билан мурожаат қилдилар.

Шунда ансор:

– Барча миннат Аллоҳ ва Расули учун! – дея жавоб бердилар.

Расули Акрам (с.а.в.) сўзларида давом этдилар:

– Эй ансор! Агар сизлар хоҳлаганингизда, менинг сўроқларимга мана бундай жавоб беришингиз ҳам мумкин эди: «Сени қавминг ёлғончига чиқарди. Бизга ҳижрат қилдинг. Сени биз тасдиқ этдик. Сени қавминг тарк этди, сенга биз ёрдам бердик. Сени қавминг қувди, биз сени кўксимизга босдик. Сен йўқсил эдинг, биз сени молимизга шерик қилдик». Бугун агар шундай деганларингизда тўғри гапирган бўлардингизлар. Мен ҳам бу гапларингизни тасдиқ этардим. Эй ансор! Бир неча кишиларга берганим дунё моли туфайли сизлар гапирган баъзи сўзлар менгача етиб келди. Бу сўзлар ростми?

– Ё Расулуллоҳ! Бизнинг катталаримиз ичида ҳеч бири сизни хафа қиладиган гап айтишмади. Лекин баъзи ёшларимиз бошқача тушунчага бориб, ҳиссиётларига берилиб кетдилар, холос! – деб жавоб қилишди.

Шундан кейин Расули Акрам (с.а.в.) дедилар:

– Қурайшнинг баъзиларига дунёлик берганим рост. Улар мушриклар замонига яқин бўлганликлари учун кўнгилларини Ислом билан исинтириш учун бердим. Эй ансор! Ҳамма ўзига теккан молни олиб уйига қайтади, сизлар уйларингизга Пайғамбарингиз билан қайтишни хоҳламайсизларми?! Агар ҳижрат шарафи, ҳижрат фазилати бўлмаса эди, мен албатта ансордан бири бўлишни истардим. Ҳар ким бир йўл тутиб кетса, мен ансорнинг йўлидан кетган бўлардим! Ҳаётим сизнинг ҳаётингиз, ўлимим сизнинг ўлимингиздир... Аллоҳим, ансорга раҳматинг ила муомала этгин! Ансорнинг болаларини ҳам, невараларини ҳам раҳматингга етказ!

Бу сўзларни эшита туриб, ансор соқоллари ҳўл бўлгунга қадар йиғладилар.

– Расулуллоҳнинг тақсимларига ҳам, бу тақсимда бизга Расулуллоҳ (с.а.в.) насиб этганларига ҳам рози бўлдик, – дейишди.

«Ҳазрати Пайғамбаримиз ва ислом дини» китобидан

* * *

Hunayn va Avtos jangida musulmonlarning qo‘llari baland kelib, ko‘plab o‘ljaga ega bo‘lgan edilar. Ularni taqsim etishda Rasuli akram avvalo «muallafatul qulub»­ga, ya’ni, ko‘nglini mol-dunyo orqali islomga moyil qilinadiganlarga e’tibor qaratdilar, ularga o‘ljadan ko‘p-ko‘p hissa berdilar. Maqsadlari esa oydin – arzimas ­
dunyo­­­ning matohi orqali zalolat zulumotidagi qalblarni hidoyat mayog‘i bilan yoritish edi.

Biroq buyuk Payg‘ambarimiz (s.a.v.)ning eng yuksak tushuncha va niyatlarini anglay olmagan ba’zi madinalik yoshlarga bu hol uncha xush yoqmadi. Ular hatto o‘zaro:

– Alloh Payg‘ambarimiz (s.a.v.)ni kechirsin! Qurayshga mol ulashyaptilar, bizni esa chekkaga surib qo‘ydilar. Holbuki ular kechagina boshimizga ne kunlarni solishmagan edi! – kabi gaplarni gapira boshlashdi.

Rasuli Akram (s.a.v.) bu visir-visir gaplarni ansor Uboda o‘g‘li Sa’ddan eshitdilar. Qattiq xafa bo‘ldilar. Sa’dga darhol ansorni to‘plashni buyurdilar. Bir chodirda to‘plangan ansor bilan Hazrati Payg‘ambar (s.a.v.) juda samimiy hasbi holda bo‘ldilar. Allohga hamd va sanodan so‘ngra:

– Ey ansor! Sizlar yo‘lidan adashgan mushriklardan edingizlar! Alloh mening vositam ila sizlarga to‘g‘ri yo‘lni ko‘rsatmadimi?! Sizlar faqir edingizlar! Oralaringizga mening kirishim bilan Alloh sizlarni farog‘atga qovushtirmadimi?! – degan savollar bilan murojaat qildilar.

Shunda ansor:

– Barcha minnat Alloh va Rasuli uchun! – deya javob berdilar.

Rasuli Akram (s.a.v.) so‘zlarida davom etdilar:

– Ey ansor! Agar sizlar xohlaganingizda, mening so‘roqlarimga mana bunday javob berishingiz ham mumkin edi: «Seni qavming yolg‘onchiga chiqardi. Bizga hijrat qilding. Seni biz tasdiq etdik. Seni qavming tark etdi, senga biz yordam berdik. Seni qavming quvdi, biz seni ko‘ksimizga bosdik. Sen yo‘qsil eding, biz seni molimizga sherik qildik». Bugun agar shunday deganlaringizda to‘g‘ri gapirgan bo‘lardingizlar. Men ham bu gaplaringizni tasdiq etardim. Ey ansor! Bir necha kishilarga berganim dunyo moli tufayli sizlar gapirgan ba’zi so‘zlar mengacha yetib keldi. Bu so‘zlar rostmi?

– Yo Rasululloh! Bizning kattalarimiz ichida hech biri sizni xafa qiladigan gap aytishmadi. Lekin ba’zi yoshlarimiz boshqacha tushunchaga borib, hissiyotlariga berilib ketdilar, xolos! – deb javob qilishdi.

Shundan keyin Rasuli Akram (s.a.v.) dedilar:

– Qurayshning ba’zilariga dunyolik berganim rost. Ular mushriklar zamoniga yaqin bo‘lganliklari uchun ko‘ngillarini Islom bilan isintirish uchun berdim. Ey ansor! Hamma o‘ziga tekkan molni olib uyiga qaytadi, sizlar uylaringizga Payg‘ambaringiz bilan qaytishni xohlamaysizlarmi?! Agar hijrat sharafi, hijrat fazilati bo‘lmasa edi, men albatta ansordan biri bo‘lishni istardim. Har kim bir yo‘l tutib ketsa, men ansorning yo‘lidan ketgan bo‘lardim! Hayotim sizning hayotingiz, o‘limim sizning o‘limingizdir... Allohim, ansorga rahmating ila muomala etgin! Ansorning bolalarini ham, nevaralarini ham rahmatingga yetkaz!

Bu so‘zlarni eshita turib, ansor soqollari ho‘l bo‘lgunga qadar yig‘ladilar.

– Rasulullohning taqsimlariga ham, bu taqsimda bizga Rasululloh (s.a.v.) nasib etganlariga ham rozi bo‘ldik, – deyishdi.

«Hazrati Payg‘ambarimiz va islom dini» kitobidan