Бу чўғ минг олтинга арзийди

Рукн: Ибрат Чоп этилган: 09.01.2016

Бир кун Султон Сулаймонхон аркони давлат ила сайрга чиқди. Сайрда Султон Сулаймонхон қаттиқ ёққан ёмғирда қолди ва яқин орада бир қишлоқдаги уйга кирди. Подшоҳнинг меҳмон бўлганидан мамнун бўлган қишлоқ одами яхшилаб ўт ёқди ва подшоҳни иситди.

Бу одам ёққан ўт подшоҳга кўп хуш ёқди. Шоҳ мезбонни хурсанд қилиш учун:

—     Бу сен ёққан олов минг олтинга арзийди. Минг олтинга! — деб илтифот қилди.

Меҳмон бўлган аркони давлатни қўлидан келганича кутиб олган деҳқонга подшоҳ уйдан чиқаётиб:

—     Оға, бизнинг бирор бурчимиз борми, — деди.

Деҳҳон:

—     Бурчингиз бир минг бир олтин, подшоҳим, — деди. Подшоҳ ҳайратга тушди ва:

—     Бу ниманинг пули? Нега мунча кўп пул сўраяпсан? — деди. Деҳқон кулиб:

—     Подшоҳим, мен овқат учун бир олтин сўрайман. Олов учун сиз «минг олтин арзийди», дедингиз, — деди.

Подшоҳга деҳқоннинг жавоби кўп хуш ёқди, завқланиб кулди ва минг бир олтин беришни буюрди. Деҳқон:

—     Мен ҳазил учун, шунчаки айтиб қўйдим, пул керак эмас, — деди.

Юсуф Товаслийнинг “Ҳикматлар хазинаси” китобидан

* * *

Bir kun Sulton Sulaymonxon arkoni davlat ila sayrga chiqdi. Sayrda Sulton Sulaymonxon qattiq yoqqan yomg‘irda qoldi va yaqin orada bir qishloqdagi uyga kirdi. Podshohning mehmon bo‘lganidan mamnun bo‘lgan qishloq odami yaxshilab o‘t yoqdi va podshohni isitdi.

Bu odam yoqqan o‘t podshohga ko‘p xush yoqdi. Shoh mezbonni xursand qilish uchun:

—     Bu sen yoqqan olov ming oltinga arziydi. Ming oltinga! — deb iltifot qildi.

Mehmon bo‘lgan arkoni davlatni qo‘lidan kelganicha kutib olgan dehqonga podshoh uydan chiqayotib:

—     Og‘a, bizning biror burchimiz bormi, — dedi.

Dehhon:

—     Burchingiz bir ming bir oltin, podshohim, — dedi. Podshoh hayratga tushdi va:

—     Bu nimaning puli? Nega muncha ko‘p pul so‘rayapsan? — dedi. Dehqon kulib:

—     Podshohim, men ovqat uchun bir oltin so‘rayman. Olov uchun siz «ming oltin arziydi», dedingiz, — dedi.

Podshohga dehqonning javobi ko‘p xush yoqdi, zavqlanib kuldi va ming bir oltin berishni buyurdi. Dehqon:

—     Men hazil uchun, shunchaki aytib qo‘ydim, pul kerak emas, — dedi.

Yusuf Tovasliyning “Hikmatlar xazinasi” kitobidan