Расулуллоҳнинг (алайҳиссалом) фазилатлари

Рукн: Муҳаммад (с.а.в.) сийратлари Чоп этилган: 10.12.2014
Ухлаган пайтларида ҳам муборак қалблари уйғоқ турарди. Бу хислат барча пайғамбарларга хос бўлган.
 
* * *
 
Умрларида ҳеч қачон эснаган эмаслар. Бу ҳам бутун пайғамбарларга хос хислатдир.
 
* * *
 
У зотга ҳеч бўлмаса умрда бир марта саловат айтиш жами умматга фарз қилинди. Аллоҳ таоло ва фаришталар ҳам Расулуллоҳга (алайҳиссалом) саловат ва салом айтади. (Бу хусусда оят нозил бўлган).
 
* * *
 
Инсонларда учраши мумкин бўлган барча яхши хислат ва фазилатлар у зотга эҳсон қилинган эди. Даврининг буюк шоири Умар ибн Фаридга: “Нима учун Расулуллоҳни мадҳ этмадинг?” деб сўрашганида, у: “Муҳаммадни (алайҳиссалом) мадҳ этишга кучим етмаслигини тушуниб етдим. У зотни таърифлашга кифоя қиладиган сўз топа олмадим”, деб жавоб қайтарган экан.
 
* * *
 
Калимаи шаҳодатда, азонда, такбирда, намоздаги ташаҳҳудда, бир қанча дуоларда, баъзи ибодатлар ва хутбаларда, маҳшарда, жаннатда ва ҳар махлуқотнинг тилида Аллоҳ таоло у зотнинг исмларини Ўзининг муборак исми билан ёнма-ён қўйган.
 
* * *
 
Энг улуғ фазилатларидан бири Ҳабибуллоҳ эканликларидир. Аллоҳ таоло у муборак зотни Ўзига дўст ва маҳбуб тутган, ҳар кимдан ва ҳар фариштадан кўпроқ севган.
 
* * *
 
Аллоҳ таоло барча пайғамбарларни ўз исмлари билан эслаган бўлса, Пайғамбаримизни (алайҳиссалом): “Эй Расулим... Эй Пайғамбарим”, дея васф этган.
 
* * *
 
Намозда ўтирганда “Ассалому алайка аййуҳаннабиййу ва роҳматуллоҳи ва барокатуҳ” деб Пайғамбаримизга (алайҳиссалом) салом айтиш буюрилди. Намозда бошқа ҳеч бир пайғамбарга ёки фаришталарга нисбатан бу нарса жоиз кўрилмади.
 
* * *
 
Оз сўз билан кўп нарсани тушунтирар эдилар. Ҳадиси шарифлари у зотнинг “жавомиул калим” эканларига далолатдир. Баъзи олимлар: “Муҳаммад (алайҳиссалом) Ислом динининг тўрт тамалини тўрт ҳадиси шарифда ифода этиб қўйганлар”, дейишган. Булар: 
“Амаллар ниятларга қараб баҳоланади”. 
“Ҳалол аниқ, ҳаром ҳам аниқ, ўртада шубҳали нарсалар бор...”.
“Даъвогар гувоҳ кўрсатиши лозим, даъво қилинган киши эса қасам ичиши шарт”.
“Бир киши ўзига раво кўрган нарсасини диндош биродарига ҳам раво кўрмагунича имони комил бўлмайди” мазмунидаги муборак ҳадислардир. 
Бу тўрт ҳадиси шарифнинг биринчиси ибодат илмини, иккинчиси муомала илмини, учинчиси адолат ишлари ва сиёсат илмини, тўртинчиси одоб ва ахлоқ илмини ўз ичига олади.
 
* * *
 
Бошқа пайғамбарлар (алайҳимуссалом) маълум бир замонда, муаййан бир мамлакатда пайғамбарлик қилишган. Муҳаммад (алайҳиссалом) эса ер юзидаги бутун инсонларга ва жинларга қиёматга қадар пайғамбар қилиб юборилганлар.
 
* * *
 
Бошқа пайғамбарлар кофирларнинг туҳмат ва бўҳтонларига ўзлари жавоб қайтаришган. Расулуллоҳга (алайҳиссалом) қилинган туҳмат ва таъналарга Аллоҳ таоло жавоб бериб, у зотни Ўз ҳимоясига олган.
 
* * *
 
Муҳаммад (алайҳиссалом) умматлари бошқа барча пайғамбарлар умматларининг умумий сонидан кўп бўлиши башорат қилинган. Жаннатга кирадиганларнинг учдан икки қисми бу умматдан бўлиши ҳадиси шарифларда маълум қилинган.
 
* * *
 
Пайғамбаримизни (алайҳиссалом) исмларини айтиб чорлаш, ёнларида баланд овозда гапириш, узоқдан чақириш, йўлда олдиларидан ўтиш ҳаром қилинган. Бошқа пайғамбарларни эса умматлар исмларини айтиб чақиришган.
 
* * *
 
Жаброил (алайҳиссалом) Расули акрамга (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) икки маротаба асл қиёфасида кўринган. Бошқа пайғамбарларга бу ҳолда кўринган эмас.
 
* * *
 
Пайғамбаримиздан (алайҳиссалом) кейин у зотнинг пок хотинларини бошқа кишилар никоҳга олиши ҳаром қилинди. Улар мўминларнинг оналари экани билдирилди. Бошқа пайғамбарларнинг хотинлари уларга ё зарар етказишган ёки ҳеч қандай фойдалари тегмаган. Расулуллоҳнинг (алайҳиссалом) хотинлари эса, дунё ва охират ишларида у зотга ёрдамчи бўлишган, исломиятни тарғиб этишда кўп хизматлар кўрсатишган.
 
* * *
 
У муборак зотни севиш ҳар мўминга лозимдир. Ҳадиси шарифда марҳамат қилинади: “Аллоҳ таолони севган банда мени севади”. Расулуллоҳни севишнинг аломати у зотнинг суннатлари ва гўзал ахлоқларини ўрганиш, амал қилишдир.
 
* * *
 
Пайғамбаримизнинг (алайҳиссалом) аҳли байтларини севиш вожибдир. Ҳадисда: «Аҳли байтимга душманлик қилган кимса мунофиқдир», деган сўз келади. Салақа олиши тақиқланган қариндошлари у зотнинг аҳли байтлари ҳисобланишади. Яъни, Ҳазрати Алининг, Уқайлнинг, Жаъфар Таййорнинг ва ҳазрати Аббоснинг (Аллоҳ ҳаммаларидан рози бўлсин) насллари Пайғамбаримизнинг (алайҳиссалом) аҳли байтлари саналишади.
 
* * *
 
Пайғамбаримизнинг (алайҳиссалом) барча саҳобаларини севиш вожибдир. Ҳадисда бундай марҳамат қилинган: “Мендан кейин асҳобимга душманлик қилманглар. Уларни севиш мени севишдир. Уларга душман бўлиш менга душман бўлишдир. Уларни ранжитган мени ранжитган бўлади. Мени ранжитган киши Аллоҳ таолони ранжитган саналади. Аллоҳ таоло Ўзини ранжитганларни азобига дучор қилади”.
 
* * *
 
Вояга етиб, дунёдан ўтган ҳар бир инсон қабрга қўйилганида ундан Пайғамбаримиз (алайҳиссалом) ҳақларида сўралади. “Раббинг ким?” дейилгани каби, “Пайғамбаринг ким?” деб ҳам сўроқ қилинади.
 
* * *
 
Қиёматда қабрдан биринчи бўлиб Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) турадилар. Эгниларида жаннат либослари бўлади. Буроқ отига миниб, маҳшар майдонига келадилар. Қўлларида “Ливоул ҳамд” деган байроқ бўлади. Пайғамбарлар ва бутун инсонлар шу байроқ остида тўпланишади. Бандалар узоқ муддат кугашдан сиқилиб, ваҳимага тушишади. Олдин Одам (алайҳиссалом), кейин Нуҳ (алайҳиссалом), ундан кейин Иброҳим (алайҳиссалом), яна кейин Мусо (алайҳиссалом) ва ниҳоят Исо (алайҳиссалом) қошларига бориб, шафоат сўрашади. Улар узрларини айтишади. Бандалар охири Расулуллоҳга (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) келиб ёлворишади. Расули акрам саждага бош қўйиб, дуо қиладилар ва шафоатлари қабул бўлади. Аввал у зоти бобаракотнинг умматлари ҳисоб беришади. Сиротдан ўтиб жаннатга киришади. Расулуллоҳ (алайҳиссалом) борган ҳар жой нурга тўлади.
 
* * *
 
Расули акрам (алайҳиссалом) олти жойда шафоат қиладилар. Биринчи, “Мақоми Маҳмуд” дейилган шафоатлари билан маҳшар майдонида бутун инсонларни кутиш азобидан қутқарадилар. Иккинчи шафоатлари билан кўп солиҳ бандалар ҳисобсиз жаннатга киришади. Учинчи шафоатлари боис азоб чекиши лозим бўлган мўминлар азобдан халос этилади. Тўртинчи шафоатлари ила гуноҳи кўп мўминлар жаҳаннамдан чиқарилади. Бешинчи жойда савоби ва гуноҳи тенг бўлиб, аросатда кутиб турган бандаларнинг жаннатга киритилишлари учун шафоат қиладилар. Олтинчиси эса жаннатдаги мўминларнинг даражалари баланд бўлиши учун шафоат қилишларидир.
 
Муҳаммад Зариф тайёрлади
“Ҳидоят” журналининг 2008 йил, 1-2-сонларидан олинди
 
* * *
 
Uxlagan paytlarida ham muborak qalblari uyg‘oq turardi. Bu xislat barcha payg‘ambarlarga xos bo‘lgan.
 
* * *
 
Umrlarida hech qachon esnagan emaslar. Bu ham butun payg‘ambarlarga xos xislatdir.
 
* * *
 
U zotga hech bo‘lmasa umrda bir marta salovat aytish jami ummatga farz qilindi. Alloh taolo va farishtalar ham Rasulullohga (alayhissalom) salovat va salom aytadi. (Bu xususda oyat nozil bo‘lgan).
 
* * *
 
Insonlarda uchrashi mumkin bo‘lgan barcha yaxshi xislat va fazilatlar u zotga ehson qilingan edi. Davrining buyuk shoiri Umar ibn Faridga: “Nima uchun Rasulullohni madh etmading?” deb so‘rashganida, u: “Muhammadni (alayhissalom) madh etishga kuchim yetmasligini tushunib yetdim. U zotni ta’riflashga kifoya qiladigan so‘z topa olmadim”, deb javob qaytargan ekan.
 
* * *
 
Kalimai shahodatda, azonda, takbirda, namozdagi tashahhudda, bir qancha duolarda, ba’zi ibodatlar va xutbalarda, mahsharda, jannatda va har maxluqotning tilida Alloh taolo u zotning ismlarini O‘zining muborak ismi bilan yonma-yon qo‘ygan.
 
* * *
 
Eng ulug‘ fazilatlaridan biri Habibulloh ekanliklaridir. Alloh taolo u muborak zotni O‘ziga do‘st va mahbub tutgan, har kimdan va har farishtadan ko‘proq sevgan.
 
* * *
 
Alloh taolo barcha payg‘ambarlarni o‘z ismlari bilan eslagan bo‘lsa, Payg‘ambarimizni (alayhissalom): “Ey Rasulim... Ey Payg‘ambarim”, deya vasf etgan.
 
* * *
 
Namozda o‘tirganda “Assalomu alayka ayyuhannabiyyu va rohmatullohi va barokatuh” deb Payg‘ambarimizga (alayhissalom) salom aytish buyurildi. Namozda boshqa hech bir payg‘ambarga yoki farishtalarga nisbatan bu narsa joiz ko‘rilmadi.
 
* * *
 
Oz so‘z bilan ko‘p narsani tushuntirar edilar. Hadisi shariflari u zotning “javomiul kalim” ekanlariga dalolatdir. Ba’zi olimlar: “Muhammad (alayhissalom) Islom dinining to‘rt tamalini to‘rt hadisi sharifda ifoda etib qo‘yganlar”, deyishgan. Bular: 
“Amallar niyatlarga qarab baholanadi”. 
“Halol aniq, harom ham aniq, o‘rtada shubhali narsalar bor...”.
“Da’vogar guvoh ko‘rsatishi lozim, da’vo qilingan kishi esa qasam ichishi shart”.
“Bir kishi o‘ziga ravo ko‘rgan narsasini dindosh birodariga ham ravo ko‘rmagunicha imoni komil bo‘lmaydi” mazmunidagi muborak hadislardir. 
Bu to‘rt hadisi sharifning birinchisi ibodat ilmini, ikkinchisi muomala ilmini, uchinchisi adolat ishlari va siyosat ilmini, to‘rtinchisi odob va axloq ilmini o‘z ichiga oladi.
 
* * *
 
Boshqa payg‘ambarlar (alayhimussalom) ma’lum bir zamonda, muayyan bir mamlakatda payg‘ambarlik qilishgan. Muhammad (alayhissalom) esa yer yuzidagi butun insonlarga va jinlarga qiyomatga qadar payg‘ambar qilib yuborilganlar.
 
* * *
 
Boshqa payg‘ambarlar kofirlarning tuhmat va bo‘htonlariga o‘zlari javob qaytarishgan. Rasulullohga (alayhissalom) qilingan tuhmat va ta’nalarga Alloh taolo javob berib, u zotni O‘z himoyasiga olgan.
 
* * *
 
Muhammad (alayhissalom) ummatlari boshqa barcha payg‘ambarlar ummatlarining umumiy sonidan ko‘p bo‘lishi bashorat qilingan. Jannatga kiradiganlarning uchdan ikki qismi bu ummatdan bo‘lishi hadisi shariflarda ma’lum qilingan.
 
* * *
 
Payg‘ambarimizni (alayhissalom) ismlarini aytib chorlash, yonlarida baland ovozda gapirish, uzoqdan chaqirish, yo‘lda oldilaridan o‘tish harom qilingan. Boshqa payg‘ambarlarni esa ummatlar ismlarini aytib chaqirishgan.
 
* * *
 
Jabroil (alayhissalom) Rasuli akramga (sollallohu alayhi va sallam) ikki marotaba asl qiyofasida ko‘ringan. Boshqa payg‘ambarlarga bu holda ko‘ringan emas.
 
* * *
 
Payg‘ambarimizdan (alayhissalom) keyin u zotning pok xotinlarini boshqa kishilar nikohga olishi harom qilindi. Ular mo‘minlarning onalari ekani bildirildi. Boshqa payg‘ambarlarning xotinlari ularga yo zarar yetkazishgan yoki hech qanday foydalari tegmagan. Rasulullohning (alayhissalom) xotinlari esa, dunyo va oxirat ishlarida u zotga yordamchi bo‘lishgan, islomiyatni targ‘ib etishda ko‘p xizmatlar ko‘rsatishgan.
 
* * *
 
U muborak zotni sevish har mo‘minga lozimdir. Hadisi sharifda marhamat qilinadi: “Alloh taoloni sevgan banda meni sevadi”. Rasulullohni sevishning alomati u zotning sunnatlari va go‘zal axloqlarini o‘rganish, amal qilishdir.
 
* * *
 
Payg‘ambarimizning (alayhissalom) ahli baytlarini sevish vojibdir. Hadisda: «Ahli baytimga dushmanlik qilgan kimsa munofiqdir», degan so‘z keladi. Salaqa olishi taqiqlangan qarindoshlari u zotning ahli baytlari hisoblanishadi. Ya’ni, Hazrati Alining, Uqaylning, Ja’far Tayyorning va hazrati Abbosning (Alloh hammalaridan rozi bo‘lsin) nasllari Payg‘ambarimizning (alayhissalom) ahli baytlari sanalishadi.
 
* * *
 
Payg‘ambarimizning (alayhissalom) barcha sahobalarini sevish vojibdir. Hadisda bunday marhamat qilingan: “Mendan keyin ashobimga dushmanlik qilmanglar. Ularni sevish meni sevishdir. Ularga dushman bo‘lish menga dushman bo‘lishdir. Ularni ranjitgan meni ranjitgan bo‘ladi. Meni ranjitgan kishi Alloh taoloni ranjitgan sanaladi. Alloh taolo O‘zini ranjitganlarni azobiga duchor qiladi”.
 
* * *
 
Voyaga yetib, dunyodan o‘tgan har bir inson qabrga qo‘yilganida undan Payg‘ambarimiz (alayhissalom) haqlarida so‘raladi. “Rabbing kim?” deyilgani kabi, “Payg‘ambaring kim?” deb ham so‘roq qilinadi.
 
* * *
 
Qiyomatda qabrdan birinchi bo‘lib Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) turadilar. Egnilarida jannat liboslari bo‘ladi. Buroq otiga minib, mahshar maydoniga keladilar.
Qo‘llarida “Livoul hamd” degan bayroq bo‘ladi. Payg‘ambarlar va butun insonlar shu bayroq ostida to‘planishadi. Bandalar uzoq muddat kugashdan siqilib, vahimaga tushishadi. Oldin Odam (alayhissalom), keyin Nuh (alayhissalom), undan keyin Ibrohim (alayhissalom), yana keyin Muso (alayhissalom) va nihoyat Iso (alayhissalom) qoshlariga borib, shafoat so‘rashadi. Ular uzrlarini aytishadi. Bandalar oxiri Rasulullohga (sollallohu alayhi va sallam) kelib yolvorishadi. Rasuli akram sajdaga bosh qo‘yib, duo qiladilar va shafoatlari qabul bo‘ladi. Avval u zoti bobarakotning ummatlari hisob berishadi. Sirotdan o‘tib jannatga kirishadi. Rasululloh (alayhissalom) borgan har joy nurga to‘ladi.
 
* * *
 
Rasuli akram (alayhissalom) olti joyda shafoat qiladilar. Birinchi, “Maqomi Mahmud” deyilgan shafoatlari bilan mahshar maydonida butun insonlarni kutish azobidan qutqaradilar. Ikkinchi shafoatlari bilan ko‘p solih bandalar hisobsiz jannatga kirishadi. Uchinchi shafoatlari bois azob chekishi lozim bo‘lgan mo‘minlar azobdan xalos etiladi. To‘rtinchi shafoatlari ila gunohi ko‘p mo‘minlar jahannamdan chiqariladi. Beshinchi joyda savobi va gunohi teng bo‘lib, arosatda kutib turgan bandalarning jannatga kiritilishlari uchun shafoat qiladilar. Oltinchisi esa jannatdagi mo‘minlarning darajalari baland bo‘lishi uchun shafoat qilishlaridir.
 
Muhammad Zarif tayyorladi
“Hidoyat” jurnalining 2008 yil, 1-2-sonlaridan olindi