Андалусда илм-фан ва маданият

Рукн: Тарих Чоп этилган: 09.12.2014
Тўққизинчи-ўн иккинчи асрлар Шарқда Илк Уйғониш даври бўлди. Бу даврда илм-фан, маориф, ишлаб чиқариш, савдо-сотиқ, меъморлик ва бошқа соҳалар мисли кўрилмаган даражада юксалди. Тараққиётга катта ҳисса қўшган ўлкалардан бири Андалус эди. Бу ҳақда мутафаккир Салоҳ Камолнинг «Мусаввар тарихи Ислом» асарида батафсил маълумот берилган.
Ҳозирги Испания ва Португалия ҳудуди, яъни, Пиреней ярим ороли қадимда «Андалус» деб аталган. Араб салтанатининг бир қисми бўлган бу ҳудудда саккизинчи-ўнинчи асрларда кучли ва адолатли бошқарувга асосланган давлат пайдо бўлди. Андалусдаги тараққиёт ўз вақтида Оврупага ҳартомонлама таъсир қилди. Ислом маданияти ва илм-фани ютуқлари Ғарб мамлакатларига асосан шу ҳудуд орқали ёйилди.
Андалус 711 йили фатҳ этилиб, бу ерда мусулмонлар давлати қарор топган эди. Бу ҳақда «Мусаввар тарихи Ислом» асарида қуйидаги маълумотлар бор: «Андалус қитъаси умавийлар даврида, Абдумалик замонида фатҳ этилган эди. Ва шул кундан буён умавия давлатининг бир вилояти аббосийлардан Абдуллоҳ Саффоҳга мағлуб бўлгач, ҳукумат умавийлар қўлидан чиқиб, аббосийлар қўлига ўтди... Аббосийларнинг умавийларга қилган зулмларидан аччиқланиб, Андалус мусулмонлари Аббосия давлатини тан олмай қўйди. Ўзларига мустақил бир ҳукумат тузишга қарор бердилар»1. Ва бу мустақил давлат 750 йили қарор топиб, «Қуртуба салтанати» номи билан машҳур бўлди. Унда ўн тўрт раҳбар ҳукмронлик қилди.
Андалус ҳукмдорлари ҳам илм-фанга ҳомийлик қилган, ўзлари диний ва дунёвий илмлардан хабардор эди. Уларнинг саройлари илм аҳли билан доимо гавжум, мунтазам илмий мажлислар, мунозаралар ўтказилар эди. Бу давраларда ҳукмдор ва амалдорларнинг фарзандлари ҳам иштирок этарди.
Андалуснинг биринчи ҳукмдори Абдурраҳмон (756-788 йиллар) дастлаб ички низоларни бартараф этиб, Франция қироли Пипин ва бошқа ташқи душманлар ҳужумини қайтарди. Тинчлик қарор топгач, мамлакатни ислоҳ қилишга киришди. Олдин уни олтита вилоятга бўлиб, уларни мунтазам йўллар билан пойтахт Қуртуба шаҳрига боғлади. Каналлар, сув йўллари қаздирди. Юрт обод бўлди. Қуртуба ва бошқа шаҳарларда катта-катта мадраса ва масжидлар, касалхоналар қурилди. Абдурраҳмон Андалусни душманлардан ҳимоя қилиш учун қалъа ва истеҳкомлар барпо эттирди. Юрт мудофааси ва тижорат учун кемалар ясатди.
Ҳишом ибн Абдурраҳмон ҳам отаси каби мамлакатни ислоҳ қилиш ва ривожлантириш йўлидан борди. Илм ва маориф ривожи учун кўп ишлар қилди. Бу ҳудудда бошқа миллат ва халқлар ҳам бемалол яшар эди.
Андалуснинг тўртинчи ҳукмдори Абдурраҳмон Иккинчи ибн Ҳишом (821-850 йиллар) ғоят илмли одам бўлиб, саройи ҳар вақт олим ва уламолар билан тўла эди. Ҳар куни илмий мажлислар, турли масалалар бўйича мунозаралар бўлар эди. Салоҳ Камол ёзишича, Шарқу Ғарбдаги Ислом мамлакатлари ичида Абдурраҳмондан инъом-эҳсон кўрмаган бирор илм аҳли қолмаган эди. Бундан ташқари, Абдурраҳмон Андалусда мунтазам почта хизматини ташкил қилди ва пойтахтга келадиган янги йўллар қурдирди. Бу Оврупадаги дастлабки почта тизими экани манбаларда таъкидланган.
Саккизинчи ҳукмдор Абдурраҳмон Учинчи ибн Муҳаммад (913-962 йиллар) даврида Андалуснинг ривожи янада юксалди. Қуртуба жаҳоннинг энг ривожланган, чиройли шаҳарларидан бирига айланди. Шаҳар яқинида меъморий жиҳатдан жуда ноёб «Мадинат уз-Заҳро» саройи барпо этилди. Саноат ва тижорат ҳам тараққий этиб, Оврупа бозорларида Андалус моллари катта шуҳрат топди.
Турли юртлардан келган сайёҳлар Андалусдаги тараққиётдан ҳайратда қолишди. Мамлакат мадрасаларида туб жой аҳоли фарзандларидан ташқари минглаб оврупалик талаба турли фанлардан таҳсил олган эди. Натижада, илм-фан ютуқлари кенг ёйилди. Шу орқали Мусо Хоразмий, Беруний, Форобий, Ибн Сино, Фарғоний каби Шарқ олимларининг илмий кашфиётлари, асарлари Оврупага кириб келди ва то XVII–XVIII асрларга қадар Ғарб университетларида дарслик сифатида ўқитилди.
Абдурраҳмон ибн Муҳаммад даврида Қуртубада Оврупада биринчи саналган тиббиёт мактаби очилди.
Тўққизинчи ҳукмдор Ҳаким Иккинчи даврида (962-976 йиллар) илмга рағбат янада ошди.
Сўнгги ҳукмдорларнинг узоқни кўзламай олиб борган сиёсати натижасида ўзаро низолар кучайди. Шунингдек, шимолдан Оврупа давлатларининг узлуксиз уюштирган ҳужумлари оқибатида Қуртуба салтанати ўн биринчи аср бошларида парчаланиб, мамлакат Ғарб саркардаларининг талончилик майдонига айланиб қолди. Бу эса ижтимоий ҳаёт ва илм-фаннинг издан чиқишига сабаб бўлди. Аста-секин мусулмонлар бу ерлардан ҳайдаб чиқарилди ва Андалус ўрнида Орагония, Кастилия ва Португалия қиролликлари ташкил топди.
Хуллас, қарийб уч аср давом этган Андалус Уйғониш даврида мусулмон илм-фани ва маданияти Оврупага кириб борди, қитъа тамаддунига катта туртки берди.
 
Равшанбек Темиров,
Тошкент Ислом университети аспиранти
“Ҳидоят” журналининг 2011 йил, 2-сонидан олинди.
 
* * *
 
To‘qqizinchi-o‘n ikkinchi asrlar Sharqda Ilk Uyg‘onish davri bo‘ldi. Bu davrda ilm-fan, maorif, ishlab chiqarish, savdo-sotiq, me’morlik va boshqa sohalar misli ko‘rilmagan darajada yuksaldi. Taraqqiyotga katta hissa qo‘shgan o‘lkalardan biri Andalus edi. Bu haqda mutafakkir Saloh Kamolning «Musavvar tarixi Islom» asarida batafsil ma’lumot berilgan.
Hozirgi Ispaniya va Portugaliya hududi, ya’ni, Pireney yarim oroli qadimda «Andalus» deb atalgan. Arab saltanatining bir qismi bo‘lgan bu hududda sakkizinchi-o‘ninchi asrlarda kuchli va adolatli boshqaruvga asoslangan davlat paydo bo‘ldi. Andalusdagi taraqqiyot o‘z vaqtida Ovrupaga hartomonlama ta’sir qildi. Islom madaniyati va ilm-fani yutuqlari G‘arb mamlakatlariga asosan shu hudud orqali yoyildi.
Andalus 711 yili fath etilib, bu yerda musulmonlar davlati qaror topgan edi. Bu haqda «Musavvar tarixi Islom» asarida quyidagi ma’lumotlar bor: «Andalus qit’asi umaviylar davrida, Abdumalik zamonida fath etilgan edi. Va shul kundan buyon umaviya davlatining bir viloyati abbosiylardan Abdulloh Saffohga mag‘lub bo‘lgach, hukumat umaviylar qo‘lidan chiqib, abbosiylar qo‘liga o‘tdi... Abbosiylarning umaviylarga qilgan zulmlaridan achchiqlanib, Andalus musulmonlari Abbosiya davlatini tan olmay qo‘ydi. O‘zlariga mustaqil bir hukumat tuzishga qaror berdilar»1. Va bu mustaqil davlat 750 yili qaror topib, «Qurtuba saltanati» nomi bilan mashhur bo‘ldi. Unda o‘n to‘rt rahbar hukmronlik qildi.
Andalus hukmdorlari ham ilm-fanga homiylik qilgan, o‘zlari diniy va dunyoviy ilmlardan xabardor edi. Ularning saroylari ilm ahli bilan doimo gavjum, muntazam ilmiy majlislar, munozaralar o‘tkazilar edi. Bu davralarda hukmdor va amaldorlarning farzandlari ham ishtirok etardi.
Andalusning birinchi hukmdori Abdurrahmon (756-788 yillar) dastlab ichki nizolarni bartaraf etib, Frantsiya qiroli Pipin va boshqa tashqi dushmanlar hujumini qaytardi. Tinchlik qaror topgach, mamlakatni isloh qilishga kirishdi. Oldin uni oltita viloyatga bo‘lib, ularni muntazam yo‘llar bilan poytaxt Qurtuba shahriga bog‘ladi. Kanallar, suv yo‘llari qazdirdi. Yurt obod bo‘ldi. Qurtuba va boshqa shaharlarda katta-katta madrasa va masjidlar, kasalxonalar qurildi. Abdurrahmon Andalusni dushmanlardan himoya qilish uchun qal’a va istehkomlar barpo ettirdi. Yurt mudofaasi va tijorat uchun kemalar yasatdi.
Hishom ibn Abdurrahmon ham otasi kabi mamlakatni isloh qilish va rivojlantirish yo‘lidan bordi. Ilm va maorif rivoji uchun ko‘p ishlar qildi. Bu hududda boshqa millat va xalqlar ham bemalol yashar edi.
Andalusning to‘rtinchi hukmdori Abdurrahmon Ikkinchi ibn Hishom (821-850 yillar) g‘oyat ilmli odam bo‘lib, saroyi har vaqt olim va ulamolar bilan to‘la edi. Har kuni ilmiy majlislar, turli masalalar bo‘yicha munozaralar bo‘lar edi. Saloh Kamol yozishicha, Sharqu G‘arbdagi Islom mamlakatlari ichida Abdurrahmondan in’om-ehson ko‘rmagan biror ilm ahli qolmagan edi. Bundan tashqari, Abdurrahmon Andalusda muntazam pochta xizmatini tashkil qildi va poytaxtga keladigan yangi yo‘llar qurdirdi. Bu Ovrupadagi dastlabki pochta tizimi ekani manbalarda ta’kidlangan.
Sakkizinchi hukmdor Abdurrahmon Uchinchi ibn Muhammad (913-962 yillar) davrida Andalusning rivoji yanada yuksaldi. Qurtuba jahonning eng rivojlangan, chiroyli shaharlaridan biriga aylandi. Shahar yaqinida me’moriy jihatdan juda noyob «Madinat uz-Zahro» saroyi barpo etildi. Sanoat va tijorat ham taraqqiy etib, Ovrupa bozorlarida Andalus mollari katta shuhrat topdi.
Turli yurtlardan kelgan sayyohlar Andalusdagi taraqqiyotdan hayratda qolishdi. Mamlakat madrasalarida tub joy aholi farzandlaridan tashqari minglab ovrupalik talaba turli fanlardan tahsil olgan edi. Natijada, ilm-fan yutuqlari keng yoyildi. Shu orqali Muso Xorazmiy, Beruniy, Forobiy, Ibn Sino, Farg‘oniy kabi Sharq olimlarining ilmiy kashfiyotlari, asarlari Ovrupaga kirib keldi va to XVII–XVIII asrlarga qadar G‘arb universitetlarida darslik sifatida o‘qitildi.
Abdurrahmon ibn Muhammad davrida Qurtubada Ovrupada birinchi sanalgan tibbiyot maktabi ochildi.
To‘qqizinchi hukmdor Hakim Ikkinchi davrida (962-976 yillar) ilmga rag‘bat yanada oshdi.
So‘nggi hukmdorlarning uzoqni ko‘zlamay olib borgan siyosati natijasida o‘zaro nizolar kuchaydi. Shuningdek, shimoldan Ovrupa davlatlarining uzluksiz uyushtirgan hujumlari oqibatida Qurtuba saltanati o‘n birinchi asr boshlarida parchalanib, mamlakat G‘arb sarkardalarining talonchilik maydoniga aylanib qoldi. Bu esa ijtimoiy hayot va ilm-fanning izdan chiqishiga sabab bo‘ldi. Asta-sekin musulmonlar bu yerlardan haydab chiqarildi va Andalus o‘rnida Oragoniya, Kastiliya va Portugaliya qirolliklari tashkil topdi.
Xullas, qariyb uch asr davom etgan Andalus Uyg‘onish davrida musulmon ilm-fani va madaniyati Ovrupaga kirib bordi, qit’a tamadduniga katta turtki berdi.
 
Ravshanbek Temirov,
Toshkent Islom universiteti aspiranti
“Hidoyat” jurnalining 2011 yil, 2-sonidan olindi.