Айб шайтондами?

Рукн: Ибрат Чоп этилган: 10.12.2014
Бир гал шайтон шикоят қилади: “Бу нимаси? Бу не адолатсизлик? Инсонлар қилғиликни қилиб, айбни менга тўнкашади. Менинг гуноҳим нима? Мен гуноҳкор эмасман. Ишонмасангиз, ўзингиз кўриб, хулоса чиқазинг...”
Бир қўчқор қозиққа боғлаб қўйилган эди. Шайтон келиб, қозиқни нари-бери қимирлатиб: “Қилган ишим бор-йўғи шу”, дейди.
Қўчқор у ёқ-бу ёққа силтаниб, қозиқни қўпоради. Хўжайин уйининг эшиги очиқ, даҳлизда қадимий, гўзал тошойна турар эди. Қўчқор ойнада ўз аксини кўриб, бир шох уриб уни чил-чил қилади.
Уй бекаси зинадан шошилинч тушиб, ота-онасидан қолган ойна чил-чил синиб ётганини кўради ва алам ичида хизматкорларига: “Қўчқорни сўйинг! Ҳозироқ!” деб буюради.
Қўчқор хонадон эгасининг арзандаси эди, қўзичоқ эканлигида сотиб олиб, ўз қўли билан боқиб, катта қилган. Хуллас, у кечқурун уйга келиб, севимли қўчқори сўйилганини кўради.
“Қўчқорни ким сўйди? – деб бақиради у. – Қайси аблаҳ бунга журъат этди?”
Хотини унга жавобан дейди: “Қўчқорни мен сўйдирдим. У ота-онамдан қолган ойнани чил-чил синдирди!”
Eр ғазаби қайнаб қичқирди: “Унда мен сен билан ажрашаман!”
Гап-сўз кўпайиб, бир оила бузилиб кетади.
Қиссадан ҳисса: қоққан қозиқларингизга эҳтиёт бўлинг...
 
Жамол Камол таржимаси
“Ҳидоят” журналининг 2011 йил, 3-сонидан олинди.
 
* * *
 
Bir gal shayton shikoyat qiladi: “Bu nimasi? Bu ne adolatsizlik? Insonlar qilg‘ilikni qilib, aybni menga to‘nkashadi. Mening gunohim nima? Men gunohkor emasman. Ishonmasangiz, o‘zingiz ko‘rib, xulosa chiqazing...”
Bir qo‘chqor qoziqqa bog‘lab qo‘yilgan edi. Shayton kelib, qoziqni nari-beri qimirlatib: “Qilgan ishim bor-yo‘g‘i shu”, deydi.
Qo‘chqor u yoq-bu yoqqa siltanib, qoziqni qo‘poradi. Xo‘jayin uyining eshigi ochiq, dahlizda qadimiy, go‘zal toshoyna turar edi. Qo‘chqor oynada o‘z aksini ko‘rib, bir shox urib uni chil-chil qiladi.
Uy bekasi zinadan shoshilinch tushib, ota-onasidan qolgan oyna chil-chil sinib yotganini ko‘radi va alam ichida xizmatkorlariga: “Qo‘chqorni so‘ying! Hoziroq!” deb buyuradi.
Qo‘chqor xonadon egasining arzandasi edi, qo‘zichoq ekanligida sotib olib, o‘z qo‘li bilan boqib, katta qilgan. Xullas, u kechqurun uyga kelib, sevimli qo‘chqori so‘yilganini ko‘radi.
“Qo‘chqorni kim so‘ydi? – deb baqiradi u. – Qaysi ablah bunga jur’at etdi?”
Xotini unga javoban deydi: “Qo‘chqorni men so‘ydirdim. U ota-onamdan qolgan oynani chil-chil sindirdi!”
Er g‘azabi qaynab qichqirdi: “Unda men sen bilan ajrashaman!”
Gap-so‘z ko‘payib, bir oila buzilib ketadi.
Qissadan hissa: qoqqan qoziqlaringizga ehtiyot bo‘ling...
 
Jamol Kamol tarjimasi
“Hidoyat” jurnalining 2011 yil, 3-sonidan olindi.