Пайғамбар алайҳиссаломнинг сабрлари қандай бўлган?

Рукн: Муҳаммад (с.а.в.) сийратлари Чоп этилган: 07.12.2016

“Маҳбуб Пайғамбар (с.а.в.)” номли сийрат танловига

Аллоҳ таоло айтади: “Бaс, (Эй, Муҳaммaд,) сиз ҳaм мaтoнaтли пaйғaмбaрлaр сaбр қилгaнлaридeк сaбр қилинг вa улaргa (тушaдигaн aзoбни) қистaмaнг!”. (Аҳқоф: 35).

Пайғамбар алайҳиссаломнинг Аллоҳ йўлида қилган сабрлари сабрли зотларникидан анча ўтарди. У зот душманларининг турли азиятларига бардошлари – олимларнинг оғир қийинчиликларга қилган бардошларидан ҳам анча юқори эди. Қурайш аҳмоқлари ва қаҳри қаттиқларидан қанчадан-қанча қўполлик, тентаклик, жафолик ва қаттиқликларга дуч келдилар.

Шак-шубҳасиз ҳақоратли, ёмон гаплар одатда мағрур нафс ва гўзал хулқ эгаларига қараб отилади. Улар ўша гаплардан бошқалардан кўра кўпроқ таъсирланадилар. Шунингдек, азият берувчи ишлар ҳам ўшандай зотларнинг қалбларига хулқи ҳам, яҳшилиги ҳам бўлмаган кишиларникига қараганда анча кўп таъсир қилади. Энди ўйлаб кўринг, Саййидимиз Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи васалламнинг комиллик ва фазилатлилик  мажмуи ва булоғи бўлган нафслари мушрикларнинг қанча-қанча азиятларига бардош берган. Шунча азиятлар бўлишига қарамай, У зот алайҳиссалом ана шу нарсаларни бағрикенглик ила қабул қилганлар.

Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам ўзларига етган азиятли гаплар ва ёмон феъллардан қай даражада таъсирланганлар деб ўйлайсиз?

Қуйида Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам бошларидан ўтказган оғир машаққатларга қай даражада сабр қилганларидан бир неча лавҳаларни келтириб ўтамиз:

  1. Анас розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: “Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: “Мен Аллоҳ йўлида қўрқитилганимдек, бирор киши қўрқитилмаган. Мен Унинг йўлида озор тотганимдек, ҳеч ким озор тотмаган. Ўттиз кеча ва кундуз ўтди, ҳолбуки мен билан Билолда унинг қўлтиғи сақлаб олган нарсадан бошқа - тирик инсон еядиган бирор-бир таом йўқ эди”, деб айтдилар. (Имом Аҳмад ва Термизий ривояти)

  2. Мушриклар Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламга ҳаммаси бирлашиб ҳам, ёлғиз ҳолда ҳам аёллари ҳам ёшлари ҳам душманчилик қилишга бел боғлаган эдилар. Шунингдек турли хил азиятлар етказардилар. Ҳорисдан ривоят қилинади, У киши айтади: “Мен отамдан: “Расулуллоҳга азият берган жамоа қайси эди?”, деб сўрадим. Отам: “Улар юлдузларга сиғинадиган бир кишининг атрофида тўпланиб олган жамоа эди. Биз ўшанда Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг олдиларига келсак, У зот инсонларни Аллоҳ азза ва жалланинг яккалигига ва Унга иймон келтиришга даъват этаётган эдилар. Улар эса, бу чақириққа қўллари билан рад этиб озор берардилар. Ҳатто бу ҳол кун ярмига келгунча давом этди. Сўнгра одамлар тарқалиб кетдилар. Шу пайт кўкрак очиқ бўлган бир қиз У зотнинг олдиларига бир қадаҳда сув ва бир парча латта олиб келди. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам ундан нарсаларни олиб, сув ичдилар ва таҳорат олдилар. Сўнг бошларини кўтариб: “Эй қизим, кўкракнгни тўсгин. Отангдан хавотирланма”, дедилар. Биз: “У қиз ким эди?”, деб сўрадик. Олдимиздагилар: “Бу У зотнинг қизлари Зайнаб розияллоҳу анҳо эди”, деб айтдилар. (Имом Табароний ривояти).

  3. Урва ибн Зубайрдан ривоят қилинади, у киши Абдуллоҳ ибн Амрдан: “Қурайш жамоаси Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламга қай даражада душманчилик қилганларига гувоҳ бўлгансиз?”, деб сўради. Абдуллоҳ ибн Амр: “Мен бир куни Каъбанинг олдига келсам, Қурайшнинг зодагонлари Ҳижр яқинида тўпланиб ўтиришган экан. Улар: “Биз Муҳаммаднинг қилмишларига сабр қилганимизча бирор кишига шу қадар сабр қилган эмасмиз. У ақллиларимизни аҳмоққа чиқарди, ота-боболаримизни ҳақорат қилди, динимизни айблади, жамоамизни бўлиб ташлади, илоҳларимизни сўкди. Биз унинг кўп ишларига сабр қилиб келдик деб айтишди. Улар шу алфозда турганларида тўсатдан Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам уларнинг олдиларидан чиқиб қолдилар. Уларнинг нигоҳлари Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламга тушиши билан бир сакраб, ўрниларидан туриб олдилар. Улар ҳозиргина Муҳаммаднинг ўз олиҳалари ва динларини айблагани ҳақида гаплашиб турган эдилар. Шу сабаб У зотни ўраб олиб: “Ҳали фалон-фалон гапларни айтган сенмисан?”, деб сўрашди. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: “Ҳа, ўша гапларни айтган менман”, дедилар. Абдуллоҳ ибн Амр гапини давом эттириб айтади: “Мен улардан бир киши туриб, Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам кийимларининг ёқасидан тутганини, шунда Абу Бакр розияллоҳу анҳу унга қарши чиқиб: Тинч қўй уни, нима, сизлар “Роббим Аллоҳ” деган кишини ўлдирмоқчимисизлар?”, деб қаршилик билдирди. Шундай сўнг Қурайшликлар тарқалиб кетишди. Ана ўшанда мен биринчи марта Қурайшнинг Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламга шу даражада қаршилик қилганларини кўрган эдим”.

  4. Ибн Масъуд розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: “Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам байтуллоҳда намоз ўқиётган эдилар. Абу Жаҳл ва унинг шериклари ҳам ўша ерда ўтиришган эди. Бир кун олдин бир туя сўйилганди. Шунда Абу Жаҳл: Қайси бирингиз фалончининг туясини ичак-човоқларини олиб келиб Муҳаммад сажда қилган пайтда унинг икки елкасининг ўртасига ташлайди?”, деб айтди. Қавмнинг энг бадбахти Уқба ибн Абу Муайт бориб олиб келди. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам сажда қилган пайтларида ҳалиги ичак-човоқларни У зотнинг елкаларига қўйди. Бу ишдан улар роса кулишди. Ҳатто кулавериб бир-бирларига суяниб қолдилар. (Имом Бухорий ва Имом Муслим ривоятлари). Ибни Масъуд айтадилар: Мен бу ҳолатни кузатиб турган турган эдим. Қанийди, бу нарсаларни У зотнинг устиларидан олиб ташлайдиган бир кучим ёки мени ҳимоя қилиб турадиган шерикларим бўлса эди. Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи васаллам то бир киши бориб бўлган воқеъани Фотима розияллоҳу анҳога хабар бермагунча сажда қилган ҳолатдан кўтарилмадилар. Фотима розияллоҳу анҳо келдилар. У ҳали кичкина қиз эди. У зотнинг устиларидан олиб ташлади. Сўнг мушрикларга юзланиб, ҳақорат қилди.

  5. Пайғамбар алайҳиссаломнинг амакилари Абу Толиб вафот этган вақтда мушрикларнинг ул зотга етказадиган азиятлари зиёдалашди. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламга душманчилик ва оғир машаққатларнинг турли кўринишлари билан қаршилик қилдилар. Шунча азиятлардан сўнг Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам Сақиф қабиласи Маккадаги душманларига қарши ёрдамчи ва кўмакчи бўлиб қолсалар, не ажаб, дея, умид билан Тоиф сари отландилар. Афсуски, Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам қарасалар улар ҳам жуда ёмонлик билан кутиб олиб, жуда хунук тарзда таклифларини рад қилдилар. Пайғамбар алайҳисаломнинг Сақиф уруғидан кўмак беришларини умид қилиб Тоифга боришларининг сабабини Имом Мақризий қуйидагича изоҳлайди: “Тоифдаги Сақиф уруғи Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи васалламга тоға бўлар эди. Илгари улар ораларида ҳеч қандай адоват ҳам йўқ эди.

  6. Оиша розияллоҳу анҳодан ривоят қиладилар: Мен Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламга: “Эй Аллоҳнинг расули. Сизга Уҳуд кунидан оғирроқ бирор кун келганми?, деб сўрадим. У зот соллаллоҳу алайҳи васаллам: “Мен қавмингдан кўп қийинчиликларга дуч келдим. Улардан менга етган нарсанинг энг оғири Ақаба куни бўлган эди. Ўшанда мен Ибни Абдуёлайл ибни Абдукулолга ҳолатимни арз қилдим. Бироқ у менинг истаган нарсамни қабул қилмади. Мен ранжиган ҳолимда кетавердим. “Қорнис саъолиб”га етганимда ўзимга келдим. Бошимни кўтариб тепага қарасам, тепамда бир булут менга соя солиб турган экан. Назар солсам, не кўз билан қарамай унда Жаброил алайҳи салом бор эканлар. У менга нидо қилиб: “Албатта, Аллоҳ таоло қавмингни сенга айтган гапларини ва сени рад қилганларини эшитди. Хоҳлаган нарсангни буюришинг учун тоғлар фариштасини сенинг олдингга юборди”, дедилар. Шу пайт тоғ фариштаси менга салом бериб шундай нидо қилди: “Эй Муҳаммад, Аллоҳ таоло қавминг сенга айтган гапларни эшитди. Мана мен тоғлар фариштасиман. Аллоҳ таоло мени сенинг ҳузурингга хоҳлаган нарсангни буюришинг учун юборди. (Шу ўринда Имом Табароний зиёда қилган: “Нимани истайсан?”). Агар истасанг уларнинг устига икки ахшабни (Тоифни ўраб турган икки улкан тоғларни) тўнтариб ташлайман”, деди. Шунда Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи васаллам: “Йўқ! Мен уларнинг пуштидан Аллоҳга ибодат қилиб, Унга бирор нарсани шерик қилмайдиган зурриётлар чиқаришини истайман”, дедилар. (Имом Бухорий ва Имом Муслим ривоятлари)

  7. Абу Нуайм “Далоил” номли китобида Урва ибн Зубайр розияллоҳу анҳумодан ривоят қилади: “Абу Толиб вафот этганда Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламга ёғилаётган балолар кўпайди. Шунда У зот Сақиф қабиласининг олдига ўзларига бошпана ва ёрдам беришини умид қилиб бордилар. Улардан учта катта бошлиқларини топдилар. Улар ака-ука эдилар: Абдуёлайл ибн Амр, Хабиб ибн Амр ва Масуд ибн Амр эди. Уларга ўзларини ким эканликларини ва пайғамбар бўлганларини айтиб бошларига тушган балолардан ва қавмларининг У зотга нисбатан қилган тажовузларидан шикоят қилдилар. Шунда улардан бири: Агар ҳақиқатдан ҳам Аллоҳ таоло сени пайғамбар қилиб юборган бўлса, мен ҳозир бориб, Каъбанинг устига ёпиладиган каъбапўшини ўғирлаб келаман, деди. Яна бири: Аллоҳга қасамки, мана шу ўтирган жойимиздан кейин сенга умрбод бирор сўз гапирмайман. Чунки ҳақиқатдан ҳам расул бўлсанг, сенинг шарафинг ва ҳаққингнинг буюклиги сенга оғиз очишимдан мени тўсиб туради, деди. Бошқаси эса: Нима, Аллоҳ таоло сендан бошқасини юборишда ожиз бўлиб қолибдими? деб айтди. (Улар бу гаплари билан Расулуллоҳни мазаҳ қилишни, бирорталари ҳам ҳақиқий пайғамбар бўлганларига ишонишмади, шунинг учун ҳам бу масхарали гапларни айтишди). Бунинг устига улар Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи васаллам айтган гапларни Сақиф қабиласининг ичида ёйиб юбордилар. Улар Расулуллоҳни истеҳзо қилиш мақсадида тўпландилар. У зотнинг йўлларига икки қатор бўлиб ўтириб олдилар. Қўлларига тошларни олиб, Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам оёқларининг бирини кўтариб иккинчисини туширмасларидан тошларни ота бошладилар. Улар тошларни отаётиб ҳам Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам устиларидан кулиб, масхара қилар эдилар. Шундай қилиб Пайғамбар алайҳиссалом уларнинг сафларидан қутилиб олдилар. Икки оёқларидан қон оқаётган ҳолда, Сақифликлар узумзорларининг бир девори томон йўл олдилар. Узумнинг бир арқончалик келадиган сояси остига келиб қалблари озорланган, маҳзун ҳолда ўтирдилар. Оёқларидан ҳамон қон оқар эди.

  8. Абдуллоҳ ибн Жаъфар розияллоҳу анҳумодан ривоят қилинади: Абу толиб вафот этгач, Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи васаллам Тоиф томон пиёда йўл олдилар. Уларни исломга даъват қилганларида, улар рад жавобини бердилар. Сўнг бир узум дарахти соясига келиб, икки ракат намоз ўқидилар. Сўнг: “Аллоҳ! Сенга қувватим заифлиги, тадбирим камлигидан ва кишиларнинг олдида хор бўлганимдан шикоят қиламан. Эй раҳимлиларнинг Раҳимлиси! Сен раҳимлиларнинг Раҳимлисисан, заифларнинг Роббисисан. Мени кимларга ташлаб қўйдинг: хўмрайиб қарайдиган узоқдаги душмангами ёки Ўзинг менинг ишимни топширган яқин кишига? Агар мендан ғазаб қилмаган бўлсанг (бошқа бир ривоятда: Агар мендан ранжимаган бўлсанг. Яна бир ривоятда: Сенда менга нисбатан ғазабланиш бўлмаса) бошқа ҳеч нарсага парво қилмайман. Фақат Сенинг офиятинг мен учун кенг бўлса, бас. Сенинг осмонлар ва ер у сабабли зиё таратган, у туфайли зулматлар ёришиб кетадиган, унинг ёрдамида дунё ва охират ишлари ислоҳ бўладиган карамли юзинг ила ғазабинг нозил бўлишидан ёки ранжишинг тушишидан паноҳ тилайман. (Бошқа бир ривоятда: устимга ғазабинг тушишидан ёки ранжишинг нозил бўлишидан дейилган). Ризолик Сен учундир, мендан рози бўлгин. Куч ҳам қувват ҳам фақат Сендан. (Ибни Исҳоқ ва Табароний ривоятлари).

Муҳаммад ибн Алавийнинг «Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи васаллам — комил инсон» китобидан Кўкалдош ўрта махсус ислом билим юрти мударриси Ғиёсиддин Ҳабибуллоҳ ўғли таржимаси.

Alloh taolo aytadi: “Bas, (Ey, Muhammad,) siz ham matonatli payg‘ambarlar sabr qilganlaridek sabr qiling va ularga (tushadigan azobni) qistamang!”. (Ahqof: 35).

Payg‘ambar alayhissalomning Alloh yo‘lida qilgan sabrlari sabrli zotlarnikidan ancha o‘tardi. U zot dushmanlarining turli aziyatlariga bardoshlari – olimlarning og‘ir qiyinchiliklarga qilgan bardoshlaridan ham ancha yuqori edi. Quraysh ahmoqlari va qahri qattiqlaridan qanchadan-qancha qo‘pollik, tentaklik, jafolik va qattiqliklarga duch keldilar.

Shak-shubhasiz haqoratli, yomon gaplar odatda mag‘rur nafs va go‘zal xulq egalariga qarab otiladi. Ular o‘sha gaplardan boshqalardan ko‘ra ko‘proq ta’sirlanadilar. Shuningdek, aziyat beruvchi ishlar ham o‘shanday zotlarning qalblariga xulqi ham, yahshiligi ham bo‘lmagan kishilarnikiga qaraganda ancha ko‘p ta’sir qiladi. Endi o‘ylab ko‘ring, Sayyidimiz Muhammad sollallohu alayhi vasallamning komillik va fazilatlilik  majmui va bulog‘i bo‘lgan nafslari mushriklarning qancha-qancha aziyatlariga bardosh bergan. Shuncha aziyatlar bo‘lishiga qaramay, U zot alayhissalom ana shu narsalarni bag‘rikenglik ila qabul qilganlar.

Rasululloh sollallohu alayhi vasallam o‘zlariga yetgan aziyatli gaplar va yomon fe’llardan qay darajada ta’sirlanganlar deb o‘ylaysiz?

Quyida Rasululloh sollallohu alayhi vasallam boshlaridan o‘tkazgan og‘ir mashaqqatlarga qay darajada sabr qilganlaridan bir necha lavhalarni keltirib o‘tamiz:

  1. Anas roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi: “Rasululloh sollallohu alayhi vasallam: “Men Alloh yo‘lida qo‘rqitilganimdek, biror kishi qo‘rqitilmagan. Men Uning yo‘lida ozor totganimdek, hech kim ozor totmagan. O‘ttiz kecha va kunduz o‘tdi, holbuki men bilan Bilolda uning qo‘ltig‘i saqlab olgan narsadan boshqa - tirik inson yeyadigan biror-bir taom yo‘q edi”, deb aytdilar. (Imom Ahmad va Termiziy rivoyati)

  2. Mushriklar Rasululloh sollallohu alayhi vasallamga hammasi birlashib ham, yolg‘iz holda ham ayollari ham yoshlari ham dushmanchilik qilishga bel bog‘lagan edilar. Shuningdek turli xil aziyatlar yetkazardilar. Horisdan rivoyat qilinadi, U kishi aytadi: “Men otamdan: “Rasulullohga aziyat bergan jamoa qaysi edi?”, deb so‘radim. Otam: “Ular yulduzlarga sig‘inadigan bir kishining atrofida to‘planib olgan jamoa edi. Biz o‘shanda Rasululloh sollallohu alayhi vasallamning oldilariga kelsak, U zot insonlarni Alloh azza va jallaning yakkaligiga va Unga iymon keltirishga da’vat etayotgan edilar. Ular esa, bu chaqiriqqa qo‘llari bilan rad etib ozor berardilar. Hatto bu hol kun yarmiga kelguncha davom etdi. So‘ngra odamlar tarqalib ketdilar. Shu payt ko‘krak ochiq bo‘lgan bir qiz U zotning oldilariga bir qadahda suv va bir parcha latta olib keldi. Rasululloh sollallohu alayhi vasallam undan narsalarni olib, suv ichdilar va tahorat oldilar. So‘ng boshlarini ko‘tarib: “Ey qizim, ko‘krakngni to‘sgin. Otangdan xavotirlanma”, dedilar. Biz: “U qiz kim edi?”, deb so‘radik. Oldimizdagilar: “Bu U zotning qizlari Zaynab roziyallohu anho edi”, deb aytdilar. (Imom Tabaroniy rivoyati).

  3. Urva ibn Zubayrdan rivoyat qilinadi, u kishi Abdulloh ibn Amrdan: “Quraysh jamoasi Rasululloh sollallohu alayhi vasallamga qay darajada dushmanchilik qilganlariga guvoh bo‘lgansiz?”, deb so‘radi. Abdulloh ibn Amr: “Men bir kuni Ka’baning oldiga kelsam, Qurayshning zodagonlari Hijr yaqinida to‘planib o‘tirishgan ekan. Ular: “Biz Muhammadning qilmishlariga sabr qilganimizcha biror kishiga shu qadar sabr qilgan emasmiz. U aqllilarimizni ahmoqqa chiqardi, ota-bobolarimizni haqorat qildi, dinimizni aybladi, jamoamizni bo‘lib tashladi, ilohlarimizni so‘kdi. Biz uning ko‘p ishlariga sabr qilib keldik deb aytishdi. Ular shu alfozda turganlarida to‘satdan Rasululloh sollallohu alayhi vasallam ularning oldilaridan chiqib qoldilar. Ularning nigohlari Rasululloh sollallohu alayhi vasallamga tushishi bilan bir sakrab, o‘rnilaridan turib oldilar. Ular hozirgina Muhammadning o‘z olihalari va dinlarini ayblagani haqida gaplashib turgan edilar. Shu sabab U zotni o‘rab olib: “Hali falon-falon gaplarni aytgan senmisan?”, deb so‘rashdi. Rasululloh sollallohu alayhi vasallam: “Ha, o‘sha gaplarni aytgan menman”, dedilar. Abdulloh ibn Amr gapini davom ettirib aytadi: “Men ulardan bir kishi turib, Rasululloh sollallohu alayhi vasallam kiyimlarining yoqasidan tutganini, shunda Abu Bakr roziyallohu anhu unga qarshi chiqib: Tinch qo‘y uni, nima, sizlar “Robbim Alloh” degan kishini o‘ldirmoqchimisizlar?”, deb qarshilik bildirdi. Shunday so‘ng Qurayshliklar tarqalib ketishdi. Ana o‘shanda men birinchi marta Qurayshning Rasululloh sollallohu alayhi vasallamga shu darajada qarshilik qilganlarini ko‘rgan edim”.

  4. Ibn Mas’ud roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi: “Rasululloh sollallohu alayhi vasallam baytullohda namoz o‘qiyotgan edilar. Abu Jahl va uning sheriklari ham o‘sha yerda o‘tirishgan edi. Bir kun oldin bir tuya so‘yilgandi. Shunda Abu Jahl: Qaysi biringiz falonchining tuyasini ichak-chovoqlarini olib kelib Muhammad sajda qilgan paytda uning ikki yelkasining o‘rtasiga tashlaydi?”, deb aytdi. Qavmning eng badbaxti Uqba ibn Abu Muayt borib olib keldi. Rasululloh sollallohu alayhi vasallam sajda qilgan paytlarida haligi ichak-chovoqlarni U zotning yelkalariga qo‘ydi. Bu ishdan ular rosa kulishdi. Hatto kulaverib bir-birlariga suyanib qoldilar. (Imom Buxoriy va Imom Muslim rivoyatlari). Ibni Mas’ud aytadilar: Men bu holatni kuzatib turgan turgan edim. Qaniydi, bu narsalarni U zotning ustilaridan olib tashlaydigan bir kuchim yoki meni himoya qilib turadigan sheriklarim bo‘lsa edi. Payg‘ambar sollallohu alayhi vasallam to bir kishi borib bo‘lgan voqe’ani Fotima roziyallohu anhoga xabar bermaguncha sajda qilgan holatdan ko‘tarilmadilar. Fotima roziyallohu anho keldilar. U hali kichkina qiz edi. U zotning ustilaridan olib tashladi. So‘ng mushriklarga yuzlanib, haqorat qildi.

  5. Payg‘ambar alayhissalomning amakilari Abu Tolib vafot etgan vaqtda mushriklarning ul zotga yetkazadigan aziyatlari ziyodalashdi. Rasululloh sollallohu alayhi vasallamga dushmanchilik va og‘ir mashaqqatlarning turli ko‘rinishlari bilan qarshilik qildilar. Shuncha aziyatlardan so‘ng Rasululloh sollallohu alayhi vasallam Saqif qabilasi Makkadagi dushmanlariga qarshi yordamchi va ko‘makchi bo‘lib qolsalar, ne ajab, deya, umid bilan Toif sari otlandilar. Afsuski, Rasululloh sollallohu alayhi vasallam qarasalar ular ham juda yomonlik bilan kutib olib, juda xunuk tarzda takliflarini rad qildilar. Payg‘ambar alayhisalomning Saqif urug‘idan ko‘mak berishlarini umid qilib Toifga borishlarining sababini Imom Maqriziy quyidagicha izohlaydi: “Toifdagi Saqif urug‘i Payg‘ambar sollallohu alayhi vasallamga tog‘a bo‘lar edi. Ilgari ular oralarida hech qanday adovat ham yo‘q edi.

  6. Oisha roziyallohu anhodan rivoyat qiladilar: Men Rasululloh sollallohu alayhi vasallamga: “Ey Allohning rasuli. Sizga Uhud kunidan og‘irroq biror kun kelganmi?, deb so‘radim. U zot sollallohu alayhi vasallam: “Men qavmingdan ko‘p qiyinchiliklarga duch keldim. Ulardan menga yetgan narsaning eng og‘iri Aqaba kuni bo‘lgan edi. O‘shanda men Ibni Abduyolayl ibni Abdukulolga holatimni arz qildim. Biroq u mening istagan narsamni qabul qilmadi. Men ranjigan holimda ketaverdim. “Qornis sa’olib”ga yetganimda o‘zimga keldim. Boshimni ko‘tarib tepaga qarasam, tepamda bir bulut menga soya solib turgan ekan. Nazar solsam, ne ko‘z bilan qaramay unda Jabroil alayhi salom bor ekanlar. U menga nido qilib: “Albatta, Alloh taolo qavmingni senga aytgan gaplarini va seni rad qilganlarini eshitdi. Xohlagan narsangni buyurishing uchun tog‘lar farishtasini sening oldingga yubordi”, dedilar. Shu payt tog‘ farishtasi menga salom berib shunday nido qildi: “Ey Muhammad, Alloh taolo qavming senga aytgan gaplarni eshitdi. Mana men tog‘lar farishtasiman. Alloh taolo meni sening huzuringga xohlagan narsangni buyurishing uchun yubordi. (Shu o‘rinda Imom Tabaroniy ziyoda qilgan: “Nimani istaysan?”). Agar istasang ularning ustiga ikki axshabni (Toifni o‘rab turgan ikki ulkan tog‘larni) to‘ntarib tashlayman”, dedi. Shunda Payg‘ambar sollallohu alayhi vasallam: “Yo‘q! Men ularning pushtidan Allohga ibodat qilib, Unga biror narsani sherik qilmaydigan zurriyotlar chiqarishini istayman”, dedilar. (Imom Buxoriy va Imom Muslim rivoyatlari)

  7. Abu Nuaym “Daloil” nomli kitobida Urva ibn Zubayr roziyallohu anhumodan rivoyat qiladi: “Abu Tolib vafot etganda Rasululloh sollallohu alayhi vasallamga yog‘ilayotgan balolar ko‘paydi. Shunda U zot Saqif qabilasining oldiga o‘zlariga boshpana va yordam berishini umid qilib bordilar. Ulardan uchta katta boshliqlarini topdilar. Ular aka-uka edilar: Abduyolayl ibn Amr, Xabib ibn Amr va Masud ibn Amr edi. Ularga o‘zlarini kim ekanliklarini va payg‘ambar bo‘lganlarini aytib boshlariga tushgan balolardan va qavmlarining U zotga nisbatan qilgan tajovuzlaridan shikoyat qildilar. Shunda ulardan biri: Agar haqiqatdan ham Alloh taolo seni payg‘ambar qilib yuborgan bo‘lsa, men hozir borib, Ka’baning ustiga yopiladigan ka’bapo‘shini o‘g‘irlab kelaman, dedi. Yana biri: Allohga qasamki, mana shu o‘tirgan joyimizdan keyin senga umrbod biror so‘z gapirmayman. Chunki haqiqatdan ham rasul bo‘lsang, sening sharafing va haqqingning buyukligi senga og‘iz ochishimdan meni to‘sib turadi, dedi. Boshqasi esa: Nima, Alloh taolo sendan boshqasini yuborishda ojiz bo‘lib qolibdimi? deb aytdi. (Ular bu gaplari bilan Rasulullohni mazah qilishni, birortalari ham haqiqiy payg‘ambar bo‘lganlariga ishonishmadi, shuning uchun ham bu masxarali gaplarni aytishdi). Buning ustiga ular Payg‘ambar sollallohu alayhi vasallam aytgan gaplarni Saqif qabilasining ichida yoyib yubordilar. Ular Rasulullohni istehzo qilish maqsadida to‘plandilar. U zotning yo‘llariga ikki qator bo‘lib o‘tirib oldilar. Qo‘llariga toshlarni olib, Rasululloh sollallohu alayhi vasallam oyoqlarining birini ko‘tarib ikkinchisini tushirmaslaridan toshlarni ota boshladilar. Ular toshlarni otayotib ham Rasululloh sollallohu alayhi vasallam ustilaridan kulib, masxara qilar edilar. Shunday qilib Payg‘ambar alayhissalom ularning saflaridan qutilib oldilar. Ikki oyoqlaridan qon oqayotgan holda, Saqifliklar uzumzorlarining bir devori tomon yo‘l oldilar. Uzumning bir arqonchalik keladigan soyasi ostiga kelib qalblari ozorlangan, mahzun holda o‘tirdilar. Oyoqlaridan hamon qon oqar edi.

  8. Abdulloh ibn Ja’far roziyallohu anhumodan rivoyat qilinadi: Abu tolib vafot etgach, Payg‘ambar sollallohu alayhi vasallam Toif tomon piyoda yo‘l oldilar. Ularni islomga da’vat qilganlarida, ular rad javobini berdilar. So‘ng bir uzum daraxti soyasiga kelib, ikki rakat namoz o‘qidilar. So‘ng: “Alloh! Senga quvvatim zaifligi, tadbirim kamligidan va kishilarning oldida xor bo‘lganimdan shikoyat qilaman. Ey rahimlilarning Rahimlisi! Sen rahimlilarning Rahimlisisan, zaiflarning Robbisisan. Meni kimlarga tashlab qo‘yding: xo‘mrayib qaraydigan uzoqdagi dushmangami yoki O‘zing mening ishimni topshirgan yaqin kishiga? Agar mendan g‘azab qilmagan bo‘lsang (boshqa bir rivoyatda: Agar mendan ranjimagan bo‘lsang. Yana bir rivoyatda: Senda menga nisbatan g‘azablanish bo‘lmasa) boshqa hech narsaga parvo qilmayman. Faqat Sening ofiyating men uchun keng bo‘lsa, bas. Sening osmonlar va yer u sababli ziyo taratgan, u tufayli zulmatlar yorishib ketadigan, uning yordamida dunyo va oxirat ishlari isloh bo‘ladigan karamli yuzing ila g‘azabing nozil bo‘lishidan yoki ranjishing tushishidan panoh tilayman. (Boshqa bir rivoyatda: ustimga g‘azabing tushishidan yoki ranjishing nozil bo‘lishidan deyilgan). Rizolik Sen uchundir, mendan rozi bo‘lgin. Kuch ham quvvat ham faqat Sendan. (Ibni Ishoq va Tabaroniy rivoyatlari).

Muhammad ibn Alaviyning «Muhammad sollallohu alayhi vasallam — komil inson» kitobidan Ko‘kaldosh o‘rta maxsus islom bilim yurti mudarrisi G‘iyosiddin Habibulloh o‘g‘li tarjimasi.