Анас ибн Молик

Рукн: Саҳобалар Чоп этилган: 08.09.2015

Анас ибн Молик милодий 613 йилда Мадинада туғилган. У Хазраж қабиласидан бўлмиш Молик ибн Назрнинг фарзанди. Онаси Умму Сулайм бинти Милҳон. Асл исми баъзи манбаларда Саҳла, баъзиларда Рамила, Майса ва Малика деб келтирилади.

Анас (р.а.)нинг отаси Молик ибн Назр имонга келмай ўлиб кетди. Кейин Умму Сулайм Абу Талҳа исмли саҳобийга турмушга чиқди.

Расулуллоҳ (с.а.в.) ҳижрат қилганларида Анас ўн яшар бола эди. Пайғамбаримиз (с.а.в.) Мадинага кўчиб келганларидан сўнг, шаҳар аҳли у кишига хизмат қилиш борасида мусобақалаша бошлади. Умму Сулайм бошқа имкони йўқлиги туфайли ўғли Анасни у зот (с.а.в.)нинг хизматларига бахшида этди. Расулуллоҳ (с.а.в.) унинг таклифини қабул қилдилар. Анас туну кун у зот (а.с.) билан биргалик бахтига мушарраф бўлди. Анас Пайғамбар (а.с.)нинг­ барча айтганларини сидқидилдан бажаришга уринарди. Сир сақлаш керак, дейилган нарсаларни махфий тутар, ҳатто онасига ҳам айтмасди.

Абу Бакр (р.а.) даврларида Анас закот тўплаш учун масъул қилинди ва Баҳрайнга жўнатилди. Ҳазрат Абу Бакр вафот этганларида у Баҳрайнда эди.

Умар ибн Хаттоб (р.а.) Анасни ёнларига – Мадинага чақириб олиб, илмий мажлисларга таклиф қилдилар. Зеро, ҳазрат Умар Анаснинг ақлига тан берар, фикрларини инобатга олардилар. Мадинада қолган Анас фиқҳдан дарс бера бошлади. Бу орада ҳазрат Умар у кишини Басрага жўнатди, у ерда ҳам таълим беришда давом этди. Анас ҳазрат Усмон ибн Аффон ва ҳазрат Али (р.а.) даврларидаги фитналарга қўшилмай, сукут сақлаш ва бетараф қолишни афзал билди.

Анас ибн Молик ниҳоятда одобли, юмшоқтабиат инсон, ажойиб суҳбатдош эди. У Расулуллоҳ (с.а.в.)ни жонидан ортиқ кўрар ва буни ҳар ерда ошкора айтарди. Пайғамбаримиз (с.а.в.) вафотларидан кейин дарс бераркан, ўша дамларни эслаганда завқ-шавққа тўлиб кетарди. У Расулуллоҳ (с.а.в.)нинг ҳар бир хатти-ҳаракатларини эслаб, ўшандай яшашга тиришарди.

Манбаларда келтирилишича, Анас ибн Моликнинг ўн тўртта фарзанди бўлган. Унинг серфарзандлиги Расулуллоҳнинг (с.а.в.) дуолари туфайли эди. Умму Сулайм Анасни Пайғамбаримиз (с.а.в.) хизматларига олиб келганда, у зот онаизорнинг кўнглини қолдирмай, қабул қилган ва: “Эй Аллоҳ, унинг моли, фарзандини кўпайтир ва гуноҳларини мағфират қил!” дея дуо қилгандилар.

У кишининг шогирдлари орасида жаҳонга машҳур шахс-лар етарлича: Ҳасан Басрий, Сулаймон Тамрий, Қатода, Муҳаммад ибн Сирин ва Саъид ибн Жубайр шулар жумласидан.

Анас ибн Молик (р.а.) ривоят қилган ҳадислар сони 2286 бўлиб, бу борада Абу Ҳурайра ва Ибн Умардан ке­йинги ўринда туради.

Ҳижратдан кейин 80 йил умр кўрган Анас (р.а.) ҳаётининг сўнгги йилларида Басрага келиб жойлашди ва милодий 709 йилда ўша ерда вафот этди.

Аллоҳ у зотдан рози бўлсин!

Шоакмал Шоакбар ўғли тайёрлади.

“Ирфон” тақвимининг 2012 йил 4-сонидан олинди.

* * *

Anas ibn Molik milodiy 613 yilda Madinada tug‘ilgan. U Xazraj qabilasidan bo‘lmish Molik ibn Nazrning farzandi. Onasi Ummu Sulaym binti Milhon. Asl ismi ba’zi manbalarda Sahla, ba’zilarda Ramila, Maysa va Malika deb keltiriladi.

Anas (r.a.)ning otasi Molik ibn Nazr imonga kelmay o‘lib ketdi. Keyin Ummu Sulaym Abu Talha ismli sahobiyga turmushga chiqdi.

Rasululloh (s.a.v.) hijrat qilganlarida Anas o‘n yashar bola edi. Payg‘ambarimiz (s.a.v.) Madinaga ko‘chib kelganlaridan so‘ng, shahar ahli u kishiga xizmat qilish borasida musobaqalasha boshladi. Ummu Sulaym boshqa imkoni yo‘qligi tufayli o‘g‘li Anasni u zot (s.a.v.)ning xizmatlariga baxshida etdi. Rasululloh (s.a.v.) uning taklifini qabul qildilar. Anas tunu kun u zot (a.s.) bilan birgalik baxtiga musharraf bo‘ldi. Anas Payg‘ambar (a.s.)ning­ barcha aytganlarini sidqidildan bajarishga urinardi. Sir saqlash kerak, deyilgan narsalarni maxfiy tutar, hatto onasiga ham aytmasdi.

Abu Bakr (r.a.) davrlarida Anas zakot to‘plash uchun mas’ul qilindi va Bahraynga jo‘natildi. Hazrat Abu Bakr vafot etganlarida u Bahraynda edi.

Umar ibn Xattob (r.a.) Anasni yonlariga – Madinaga chaqirib olib, ilmiy majlislarga taklif qildilar. Zero, hazrat Umar Anasning aqliga tan berar, fikrlarini inobatga olardilar. Madinada qolgan Anas fiqhdan dars bera boshladi. Bu orada hazrat Umar u kishini Basraga jo‘natdi, u yerda ham ta’lim berishda davom etdi. Anas hazrat Usmon ibn Affon va hazrat Ali (r.a.) davrlaridagi fitnalarga qo‘shilmay, sukut saqlash va betaraf qolishni afzal bildi.

Anas ibn Molik nihoyatda odobli, yumshoqtabiat inson, ajoyib suhbatdosh edi. U Rasululloh (s.a.v.)ni jonidan ortiq ko‘rar va buni har yerda oshkora aytardi. Payg‘ambarimiz (s.a.v.) vafotlaridan keyin dars berarkan, o‘sha damlarni eslaganda zavq-shavqqa to‘lib ketardi. U Rasululloh (s.a.v.)ning har bir xatti-harakatlarini eslab, o‘shanday yashashga tirishardi.

Manbalarda keltirilishicha, Anas ibn Molikning o‘n to‘rtta farzandi bo‘lgan. Uning serfarzandligi Rasulullohning (s.a.v.) duolari tufayli edi. Ummu Sulaym Anasni Payg‘ambarimiz (s.a.v.) xizmatlariga olib kelganda, u zot onaizorning ko‘nglini qoldirmay, qabul qilgan va: “Ey Alloh, uning moli, farzandini ko‘paytir va gunohlarini mag‘firat qil!” deya duo qilgandilar.

U kishining shogirdlari orasida jahonga mashhur shaxs-lar yetarlicha: Hasan Basriy, Sulaymon Tamriy, Qatoda, Muhammad ibn Sirin va Sa’id ibn Jubayr shular jumlasidan.

Anas ibn Molik (r.a.) rivoyat qilgan hadislar soni 2286 bo‘lib, bu borada Abu Hurayra va Ibn Umardan ke­yingi o‘rinda turadi.

Hijratdan keyin 80 yil umr ko‘rgan Anas (r.a.) hayotining so‘nggi yillarida Basraga kelib joylashdi va milodiy 709 yilda o‘sha yerda vafot etdi.

Alloh u zotdan rozi bo‘lsin!

Shoakmal Shoakbar o‘g‘li tayyorladi.

“Irfon” taqvimining 2012 yil 4-sonidan olindi.