Усмон ибн Мазъун

Рукн: Саҳобалар Чоп этилган: 25.09.2017

Тўлиқ исми: Усмон ибн Мазъун ибн Ҳабиб ибн Ваҳб ибн Ҳузофа ибн Жамҳ ибн Амр ибн Ҳасис ибн Каъб Жамҳий. Куняси: Абу Соиб. Расулуллоҳнинг (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) эмикдош биродарлари. Исломни ўн учинчи бўлиб қабул қилган.

* * *

Исломни қабул қилиши: Усмон ибн Мазъун, Убайда ибн Хорис ибн Абдулмутталиб, Абдураҳмон ибн Авф, Абу Салама ибн Абдул Асад, Абу Убайда ибн Жарроҳ  Расулуллоҳнинг  ҳузурига келиб, ҳаммалари бир вақтда Исломни қабул қилишган.

* * *

Ибодати: У бундай дерди: “Ақлимни оладиган, одамларни устимдан кулдирадиган, ўзимга номуносиб аёлга уйланишимга мажбур қиладиган хамрни ичишни хоҳламайман”. Усмон ибн Мазъун кундузлари рўзадор, кечалари намоз билан машғул эди. У жоҳилиятдаёқ хамрни ўзига ҳаром қилган эди.

* * *

Матонати: “Қурайш бутунлай Исломга кирди” деган хабар тарқалганидан сўнг Усмон ибн Мазъун  издошлари билан Ҳабашистондан қайтди. Маккага яқинлашишганда бу хабар ёлғон экани маълум бўлди. Ортга қайтишнинг имкони йўқ, Маккага кириш ҳам мушкул эди. Сўнг Усмон ибн Мазъун  Валид ибн Муғийранинг ҳимояси остида Маккага кирди. Ўзи ҳимояда турган вақтда Расулуллоҳ  ва саҳобаларнинг мушриклар қўлида озор чекаётганларини кўргач, Валид­нинг олдига келиб: “Эй Абу Абдушшамс, вазифангни бажардинг. Ҳимоянгда эдим. Энди Расулуллоҳ  ва саҳобаларнинг ёнига қайтмоқчиман”, деди. Валид ибн Муғийра: “Кимдир сени хафа қил­дими?!” деб сўради. Усмон ибн Мазъун : “Йўқ. Мен фақат Аллоҳ ҳимоясида бўлишни истайман”, деб жавоб қилди. Валид: “Ундай бўлса, масжидга бориб, ҳимоямга ўтганингни ошкор қилганинг каби ҳимоямдан чиққанингни ҳам ошкор айтасан,  деб шарт қўйди. Масжидга боришди. Валид: “Усмон ибн Мазъун ҳимоямдан чиқмоқчи”, деб жар солди. Усмон ибн Мазъун : “Валид ваъдасига вафо қилди. Мен Аллоҳдан бошқанинг ҳимоясида бўлишни истамайман”, деб ошкор айтди.

Бу воқеадан оз фурсат ўтди. Лабид ибн Робиа Қайсий қурайшликлар билан ўтирган даврага Усмон ибн Мазъун  ҳам келиб қўшилди. Шунда Лабид бундай шеър айтди: “Огоҳ бўлинг! Аллоҳдан бошқа ҳамма нарса ботил”. Усмон ибн Мазъун : “Тўғри айтдинг”, деди. Лабид: “Ҳамма неъмат бир кун бўлар завол”, деди. “Ёл­ғон айтдинг”, деди Усмон ибн Мазъун­ .­ Ўтир­­ганлар Лабиддан шеърини такрор айтиши­ни сўрашди. Лабид такрорлади. Усмон ибн Мазъун (розиялллоҳу анҳу) ҳам айтган сўзларини так­рорлаб: “Жаннат неъмати завол бўлмайди”, деди. Ғазабга минган Лабид: “Аллоҳга қасам, эй Қурайш жамоаси, бу ерда нималар бўляпти?” деб бақирди. Шу вақтда мушриклардан бири Усмон ибн Мазъуннинг  кўзига мушт туширди. Ўтир­ганлардан бири: “Эй Усмон, яхши ҳимояда эди­нг, кўзинг ҳам соғ қоларди”,  деди. Усмон :­ “Мен­га Аллоҳнинг ҳимояси азизроқ. Ҳолбуки, ик­кин­чи кўзим биринчисининг аҳволига тушса ҳам, мен учун Расулуллоҳ ва саҳобалар­да ибрат бор”,­ деб жавоб қилди. Бу воқеадан сўнг Усмон ибн Мазъун  Мадина сафарига кетди.

* * *

Мадинада: Ансорлар му­ҳожир­ларни жойлаштириш мақсадида қуръа ташлашди. Усмон ибн Мазъун Уммул Аълонинг  оиласи чекига тушди. Уммул Аъло  бундай ҳикоя қилади: “Усмон ибн Мазъун бизникида хас­таланиб қолди. Вафот этгунига қадар унга ҳамширалик қилдим. Ўлганида кийимига кафанладик. Расулуллоҳ уйимизга келдилар. Мен: “Эй Абу Соиб, Аллоҳ сизни раҳмат қилсин. Шубҳасиз Аллоҳ сизни икром қилганининг шоҳиди бўлиб турибман”, дедим. Шунда Пайғамбаримиз : “Аллоҳ уни икром қилганини қаердан биласан?” деб сўрадилар.

Умму Аъло: “Ота-онам сизга фидо бўлсин, ё Расулуллоҳ. Аллоҳ бу кишини икром қилмай, кимни икром қилсин?” дедим. У зот : “Аллоҳга қасам, Усмонда қалб хотиржамлиги бор эди. Аллоҳ ҳақи, шубҳасиз, унга яхшилик тилайман. Лекин мен Аллоҳнинг расули бўлатуриб, охиратда ҳолим не кечишини билмайман”, дедилар. Мен: “Аллоҳ ҳақи, бундан кейин бирор кишини гуноҳлардан пок деб айтмайман”, дедим. Кейин дилим ғаш бўлиб ухлаб қолдим. Тушимда Усмон ибн Мазъун  учун оқиб турган булоқни кўрдим. Эрталаб Расулуллоҳнинг  ҳузурларига бориб, тушимни айтиб бердим. У зот: “Бу унинг яхши амалларидир”, дедилар.

* * *

Вафоти: Ойша  айтади: “Расулуллоҳ Усмон ибн Мазъун  вафот этганида юзидан ўпар, кўзёшлари унинг юзига томарди”.

Ибн Асир  айтади: “Усмон ибн Мазъун  ҳижратнинг иккинчи йили Мадинада вафот этган биринчи муҳожирдир. Бақиъ қабристонига ҳам биринчи бўлиб қўйилган”.

 Ўткирбек Ҳакимов тайёрлади  | Hidoyat.uz

To‘liq ismi: Usmon ibn Maz’un ibn Habib ibn Vahb ibn Huzofa ibn Jamh ibn Amr ibn Hasis ibn Ka’b Jamhiy. Kunyasi: Abu Soib. Rasulullohning (sollallohu alayhi va sallam) emikdosh birodarlari. Islomni o‘n uchinchi bo‘lib qabul qilgan.

* * *

Islomni qabul qilishi: Usmon ibn Maz’un, Ubayda ibn Xoris ibn Abdulmuttalib, Abdurahmon ibn Avf, Abu Salama ibn Abdul Asad, Abu Ubayda ibn Jarroh  Rasulullohning  huzuriga kelib, hammalari bir vaqtda Islomni qabul qilishgan.

* * *

Ibodati: U bunday derdi: “Aqlimni oladigan, odamlarni ustimdan kuldiradigan, o‘zimga nomunosib ayolga uylanishimga majbur qiladigan xamrni ichishni xohlamayman”. Usmon ibn Maz’un kunduzlari ro‘zador, kechalari namoz bilan mashg‘ul edi. U johiliyatdayoq xamrni o‘ziga harom qilgan edi.

* * *

Matonati: “Quraysh butunlay Islomga kirdi” degan xabar tarqalganidan so‘ng Usmon ibn Maz’un  izdoshlari bilan Habashistondan qaytdi. Makkaga yaqinlashishganda bu xabar yolg‘on ekani ma’lum bo‘ldi. Ortga qaytishning imkoni yo‘q, Makkaga kirish ham mushkul edi. So‘ng Usmon ibn Maz’un  Valid ibn Mug‘iyraning himoyasi ostida Makkaga kirdi. O‘zi himoyada turgan vaqtda Rasululloh  va sahobalarning mushriklar qo‘lida ozor chekayotganlarini ko‘rgach, Valid­ning oldiga kelib: “Ey Abu Abdushshams, vazifangni bajarding. Himoyangda edim. Endi Rasululloh  va sahobalarning yoniga qaytmoqchiman”, dedi. Valid ibn Mug‘iyra: “Kimdir seni xafa qil­dimi?!” deb so‘radi. Usmon ibn Maz’un : “Yo‘q. Men faqat Alloh himoyasida bo‘lishni istayman”, deb javob qildi. Valid: “Unday bo‘lsa, masjidga borib, himoyamga o‘tganingni oshkor qilganing kabi himoyamdan chiqqaningni ham oshkor aytasan,  deb shart qo‘ydi. Masjidga borishdi. Valid: “Usmon ibn Maz’un himoyamdan chiqmoqchi”, deb jar soldi. Usmon ibn Maz’un : “Valid va’dasiga vafo qildi. Men Allohdan boshqaning himoyasida bo‘lishni istamayman”, deb oshkor aytdi.

Bu voqeadan oz fursat o‘tdi. Labid ibn Robia Qaysiy qurayshliklar bilan o‘tirgan davraga Usmon ibn Maz’un  ham kelib qo‘shildi. Shunda Labid bunday she’r aytdi: “Ogoh bo‘ling! Allohdan boshqa hamma narsa botil”. Usmon ibn Maz’un : “To‘g‘ri aytding”, dedi. Labid: “Hamma ne’mat bir kun bo‘lar zavol”, dedi. “Yol­g‘on aytding”, dedi Usmon ibn Maz’un­ .­ O‘tir­­ganlar Labiddan she’rini takror aytishi­ni so‘rashdi. Labid takrorladi. Usmon ibn Maz’un (roziyalllohu anhu) ham aytgan so‘zlarini tak­rorlab: “Jannat ne’mati zavol bo‘lmaydi”, dedi. G‘azabga mingan Labid: “Allohga qasam, ey Quraysh jamoasi, bu yerda nimalar bo‘lyapti?” deb baqirdi. Shu vaqtda mushriklardan biri Usmon ibn Maz’unning  ko‘ziga musht tushirdi. O‘tir­ganlardan biri: “Ey Usmon, yaxshi himoyada edi­ng, ko‘zing ham sog‘ qolardi”,  dedi. Usmon :­ “Men­ga Allohning himoyasi azizroq. Holbuki, ik­kin­chi ko‘zim birinchisining ahvoliga tushsa ham, men uchun Rasululloh va sahobalar­da ibrat bor”,­ deb javob qildi. Bu voqeadan so‘ng Usmon ibn Maz’un  Madina safariga ketdi.

* * *

Madinada: Ansorlar mu­hojir­larni joylashtirish maqsadida qur’a tashlashdi. Usmon ibn Maz’un Ummul A’loning  oilasi chekiga tushdi. Ummul A’lo  bunday hikoya qiladi: “Usmon ibn Maz’un biznikida xas­talanib qoldi. Vafot etguniga qadar unga hamshiralik qildim. O‘lganida kiyimiga kafanladik. Rasululloh uyimizga keldilar. Men: “Ey Abu Soib, Alloh sizni rahmat qilsin. Shubhasiz Alloh sizni ikrom qilganining shohidi bo‘lib turibman”, dedim. Shunda Payg‘ambarimiz : “Alloh uni ikrom qilganini qaerdan bilasan?” deb so‘radilar.

Ummu A’lo: “Ota-onam sizga fido bo‘lsin, yo Rasululloh. Alloh bu kishini ikrom qilmay, kimni ikrom qilsin?” dedim. U zot : “Allohga qasam, Usmonda qalb xotirjamligi bor edi. Alloh haqi, shubhasiz, unga yaxshilik tilayman. Lekin men Allohning rasuli bo‘laturib, oxiratda holim ne kechishini bilmayman”, dedilar. Men: “Alloh haqi, bundan keyin biror kishini gunohlardan pok deb aytmayman”, dedim. Keyin dilim g‘ash bo‘lib uxlab qoldim. Tushimda Usmon ibn Maz’un  uchun oqib turgan buloqni ko‘rdim. Ertalab Rasulullohning  huzurlariga borib, tushimni aytib berdim. U zot: “Bu uning yaxshi amallaridir”, dedilar.

* * *

Vafoti: Oysha  aytadi: “Rasululloh Usmon ibn Maz’un  vafot etganida yuzidan o‘par, ko‘zyoshlari uning yuziga tomardi”.

Ibn Asir  aytadi: “Usmon ibn Maz’un  hijratning ikkinchi yili Madinada vafot etgan birinchi muhojirdir. Baqi’ qabristoniga ham birinchi bo‘lib qo‘yilgan”.

 O‘tkirbek Hakimov tayyorladi  | Hidoyat.uz