Қатода ибн Нўъмон

Рукн: Саҳобалар Чоп этилган: 20.01.2017

Қатода ибн Нўъмон ибн Зайд Ансорий Авсий мадиналик улуғ ансорлардан, иккинчи Ақаба байъати иштирокчиси. Машҳур саҳоба Абу Саид Худрий билан она бир ака-ука. Ҳадис китоблари ва тарихий манбаларда унинг “Абу Амр”, “Абу Умар” ва “Абу Абдуллоҳ” деган кунялари бўлгани, ҳижратдан 42 йил олдин туғилгани қайд этилади. Отаси Нўъмон ибн Зайд Авсийнинг мусулмон бўлгани ҳақида маълумотлар учрамайди. Аммо онаси Аниса бинт Қайс Нажжория (розияллоҳу анҳу) Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам)га Ақаба куни аҳд берган.

Қатода ибн Нўъмон (розияллоҳу анҳу) илк мусулмон бўлган ансорийлардан эди. У исломни қабул қилиб, мусулмонлар орасида юксак обрў қозонган. У Мадинага Қуръони каримнинг Марям сурасини тўлиқ ёдлаб олиб келган биринчи кишидир. Шунингдек, у Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) даврларида Мадинага амирлик қилган саҳобалардан биридир.

Қатода (розияллоҳу анҳу) Мадинада мунофиқларни яхши ажратар, бу ҳақда Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам)­га ҳам кўп мурожаат қилар эди.

У Бадр, Уҳуд ва саодат асрида бўлиб ўтган барча воқеаларда иштирок этган. Манбаларда ёзилишича, бир жангда яраланиб, кўзлари осилиб қолади. Бу хабарни эшитган Пайғамбаримиз (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) уни чақирадилар ва кўзини жойига қўйиб, дуо қиладилар. Шундан сўнг кўзи тузалиб, аввалгидан ҳам ўткир бўлади.

Ҳадис тўпламларида Қатода ибн Нўъмон билан боғлиқ ушбу ҳадис кўп тилга олинади: Абу Саид Худрий (розияллоҳу анҳу) ривоят қилади: «Осмон жунбушга келди. Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) хуфтон намозига чиқдилар. Шу пайт чақмоқ чақди ва (унинг ёруғида) Қатода ибн Нўъмонни кўрдилар. Унга қараб: “Қатода, сенмисан?” деб сўрадилар. “Ҳа, менман ё Расулуллоҳ”, деб жавоб берди Қатода. Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам): “Намоз ўқиб бўлгач, олдимга кел”, дедилар. Қатода борди. У зот унга бир хурмо шохини бердилар. Ҳазрат Қатода кечалари бирон жойга борса, ўша хурмо шохини олиб юрар, у атрофга нур сочиб, соҳибининг йўлини ёритиб борарди».

Қатода ибн Нўъ­мон ривоят қилган ҳадис­ларнинг аниқ сони маълум эмас. У зотдан Абу Саид Худрий, Умар ибн Қатода ва Маҳмуд ибн Лабид кабилар ҳадис ривоят қилишган.

Манбаларда ҳазрат Қатоданинг Умар исмли ўғли отасидан бир нечта ҳадислар ривоят қилгани қайд этилган. Умар ибн Қатода халифа Умар ибн Абдулазиз даврида Мадина элчилари сафида Бағдодга келгани ҳақида ҳам маълумотлар бор.

Қатода ибн Нўъмон (розияллоҳу анҳу) 23/643 йили Мадина шаҳрида 65 ёшида вафот этди. Унинг жанозасини ҳазрат Умар ибн Хаттоб (розияллоҳу анҳу) ўқиб, қабрга ҳам ўзлари қўйган.

Салоҳиддин Сиддиқов тайёрлади | Hidoyat.uz

Qatoda ibn No‘mon ibn Zayd Ansoriy Avsiy madinalik ulug‘ ansorlardan, ikkinchi Aqaba bay’ati ishtirokchisi. Mashhur sahoba Abu Said Xudriy bilan ona bir aka-uka. Hadis kitoblari va tarixiy manbalarda uning “Abu Amr”, “Abu Umar” va “Abu Abdulloh” degan kunyalari bo‘lgani, hijratdan 42 yil oldin tug‘ilgani qayd etiladi. Otasi No‘mon ibn Zayd Avsiyning musulmon bo‘lgani haqida ma’lumotlar uchramaydi. Ammo onasi Anisa bint Qays Najjoriya (roziyallohu anhu) Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam)ga Aqaba kuni ahd bergan.

Qatoda ibn No‘mon (roziyallohu anhu) ilk musulmon bo‘lgan ansoriylardan edi. U islomni qabul qilib, musulmonlar orasida yuksak obro‘ qozongan. U Madinaga Qur’oni karimning Maryam surasini to‘liq yodlab olib kelgan birinchi kishidir. Shuningdek, u Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) davrlarida Madinaga amirlik qilgan sahobalardan biridir.

Qatoda (roziyallohu anhu) Madinada munofiqlarni yaxshi ajratar, bu haqda Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam)­ga ham ko‘p murojaat qilar edi.

U Badr, Uhud va saodat asrida bo‘lib o‘tgan barcha voqealarda ishtirok etgan. Manbalarda yozilishicha, bir jangda yaralanib, ko‘zlari osilib qoladi. Bu xabarni eshitgan Payg‘ambarimiz (sollallohu alayhi va sallam) uni chaqiradilar va ko‘zini joyiga qo‘yib, duo qiladilar. Shundan so‘ng ko‘zi tuzalib, avvalgidan ham o‘tkir bo‘ladi.

Hadis to‘plamlarida Qatoda ibn No‘mon bilan bog‘liq ushbu hadis ko‘p tilga olinadi: Abu Said Xudriy (roziyallohu anhu) rivoyat qiladi: «Osmon junbushga keldi. Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) xufton namoziga chiqdilar. Shu payt chaqmoq chaqdi va (uning yorug‘ida) Qatoda ibn No‘monni ko‘rdilar. Unga qarab: “Qatoda, senmisan?” deb so‘radilar. “Ha, menman yo Rasululloh”, deb javob berdi Qatoda. Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam): “Namoz o‘qib bo‘lgach, oldimga kel”, dedilar. Qatoda bordi. U zot unga bir xurmo shoxini berdilar. Hazrat Qatoda kechalari biron joyga borsa, o‘sha xurmo shoxini olib yurar, u atrofga nur sochib, sohibining yo‘lini yoritib borardi».

Qatoda ibn No‘‘­mon rivoyat qilgan hadis­larning aniq soni ma’lum emas. U zotdan Abu Said Xudriy, Umar ibn Qatoda va Mahmud ibn Labid kabilar hadis rivoyat qilishgan.

Manbalarda hazrat Qatodaning Umar ismli o‘g‘li otasidan bir nechta hadislar rivoyat qilgani qayd etilgan. Umar ibn Qatoda xalifa Umar ibn Abdulaziz davrida Madina elchilari safida Bag‘dodga kelgani haqida ham ma’lumotlar bor.

Qatoda ibn No‘mon (roziyallohu anhu) 23/643 yili Madina shahrida 65 yoshida vafot etdi. Uning janozasini hazrat Umar ibn Xattob (roziyallohu anhu) o‘qib, qabrga ham o‘zlari qo‘ygan.

Salohiddin Siddiqov tayyorladi | Hidoyat.uz