Абдуллоҳ ибн Амр ибн Ос

Рукн: Саҳобалар Чоп этилган: 20.10.2016

Абдуллоҳ ибн Амр ибн Ос (розияллоҳу анҳу) ҳижрий еттинчи йилда Мадинага келди. У Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) мажлисларига қатнашишни ҳеч канда қилмасди, у зот (соллаллоҳу алайҳи ва саллам)нинг сўзларини ёдлаб, ёзиб юрарди. Буни билган баъзи саҳобалар уни қайтармоқчи бўлиб: “Сен Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам)дан нима эшитсанг шуни ёзяпсан, ҳолбуки, у зот баъзан хурсанд, баъзан хафа бўладилар”, дейишди. Абдуллоҳ ибн Амр ибн Ос (розияллоҳу анҳу) бу ҳақда Пайғамбаримиз (соллаллоҳу алайҳи ва саллам)дан сўраганида, у зот: “Ёзавер, чунки жоним изнида бўлган Зотга қасамки, оғзимдан ҳақдан бошқа сўз чиқмайди”, дедилар (Муснад).

Имом Бухорий Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан келтирган ривоятда Абдуллоҳ ибн Амр ибн Ос (розияллоҳу анҳу)нинг жуда кўп ҳадис билиши, билганларини доим ёзиб юриши айтилган. У ёзганларини китоб ҳолига келтириб, “Саҳифатус содиқа” деб номлаган. Ундан нимадир сўралганда, ўша китобига қараб жавоб берарди.

Абдуллоҳ ибн Амр ибн Ос (розияллоҳу анҳу) кундузлари рўза тутар, кечалари намоз ўқир, доим ибодат билан машғул бўларди. Унинг ўзи бундай ҳикоя қилади: «Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) менинг “Модомики тирик эканман, кечасини намоз ўқиб, кундузини рўзадор бўлиб ўтказаман”, деганимни билганларида: “Шу гапни сен айтдингми?” дедилар. “Ҳа, эй Аллоҳнинг Расули”, дедим. “Сен у қадарига қодир бўла олмайсан. Рўза тут, оғзинг очиқ ҳам бўлсин. Ухлагин, бедор ҳам бўл. Ҳар ойда уч кун рўза тут, чунки бир яхшилик (ажри) ўн мисли баробарида берилади. Шу йил бўйи рўзасидек бўлади”, дедилар. “Менинг ундан кўпроғига ҳам тоқатим етади”, дедим. “Бир кун рўза тутиб, икки кун оғзинг очиқ юр”, дедилар. “Мен янада кўпроғига қодирман, эй Аллоҳнинг Расули”, дедим. “Бир кун рўза тут, бир кун оғзинг очиқ бўлсин. Бу Довуд (алайҳиссалом)нинг рўзасидир. У энг яхши рўзадир”, дедилар». Абдуллоҳ ибн Амр ибн Ос (розияллоҳу анҳу) ўз ҳаётини Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) айтганларига амал қилган ҳолда кечирди.

Абдуллоҳ ибн Амр ибн Ос (розияллоҳу анҳу) саҳобалар орасида илми, сахийлиги билан танилганди. Кўпчилик ундан ҳадис ўрганди. У иброний ҳамда сурёний тилларини билгани боис, Таврот ва Инжилни бемалол ўқиб, таъвил қила оларди. Абдуллоҳ ибн Амр ибн Ос (розияллоҳу анҳу) бундай дейди: «Бир кеча туш кўрдим, бармоқларимнинг бирида ёғ, бирида асал бор эди. Иккисини ҳам ялаётган эдим. Тонгда Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам)га тушимни айтиб бердим. У зот: “Сен икки китоб: Қуръонни ва Тавротни ўқийсан”, дедилар. Мен ҳар иккисини ўқидим».

Абдуллоҳ ибн Амр ибн Ос (розияллоҳу анҳу): «Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам)нинг: “Ё Аллоҳ, мен Сендан фойдасиз илмдан, қўрқмайдиган қалбдан, тўймайдиган нафсдан ва қабул бўлмайдиган дуодан асрашингни тилайман” деганларини эшитдим”, деди» (Имом Термизий, Имом Насоий, Ибн Можа ривояти).

Абдуллоҳ ибн Амр ибн Ос (розияллоҳу анҳу) 65-ҳижрий йили 72 ёшида Мисрда вафот этган ва ўша ерга дафн қилинган.

Манбалар асосида Наргиза Мирзалиева тайёрлади | Hidoyat.uz


Abdulloh ibn Amr ibn Os (roziyallohu anhu) hijriy yettinchi yilda Madinaga keldi. U Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) majlislariga qatnashishni hech kanda qilmasdi, u zot (sollallohu alayhi va sallam)ning so‘zlarini yodlab, yozib yurardi. Buni bilgan ba’zi sahobalar uni qaytarmoqchi bo‘lib: “Sen Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam)dan nima eshitsang shuni yozyapsan, holbuki, u zot ba’zan xursand, ba’zan xafa bo‘ladilar”, deyishdi. Abdulloh ibn Amr ibn Os (roziyallohu anhu) bu haqda Payg‘ambarimiz (sollallohu alayhi va sallam)dan so‘raganida, u zot: “Yozaver, chunki jonim iznida bo‘lgan Zotga qasamki, og‘zimdan haqdan boshqa so‘z chiqmaydi”, dedilar (Musnad).

Imom Buxoriy Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan keltirgan rivoyatda Abdulloh ibn Amr ibn Os (roziyallohu anhu)ning juda ko‘p hadis bilishi, bilganlarini doim yozib yurishi aytilgan. U yozganlarini kitob holiga keltirib, “Sahifatus sodiqa” deb nomlagan. Undan nimadir so‘ralganda, o‘sha kitobiga qarab javob berardi.

Abdulloh ibn Amr ibn Os (roziyallohu anhu) kunduzlari ro‘za tutar, kechalari namoz o‘qir, doim ibodat bilan mashg‘ul bo‘lardi. Uning o‘zi bunday hikoya qiladi: «Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) mening “Modomiki tirik ekanman, kechasini namoz o‘qib, kunduzini ro‘zador bo‘lib o‘tkazaman”, deganimni bilganlarida: “Shu gapni sen aytdingmi?” dedilar. “Ha, ey Allohning Rasuli”, dedim. “Sen u qadariga qodir bo‘la olmaysan. Ro‘za tut, og‘zing ochiq ham bo‘lsin. Uxlagin, bedor ham bo‘l. Har oyda uch kun ro‘za tut, chunki bir yaxshilik (ajri) o‘n misli barobarida beriladi. Shu yil bo‘yi ro‘zasidek bo‘ladi”, dedilar. “Mening undan ko‘prog‘iga ham toqatim yetadi”, dedim. “Bir kun ro‘za tutib, ikki kun og‘zing ochiq yur”, dedilar. “Men yanada ko‘prog‘iga qodirman, ey Allohning Rasuli”, dedim. “Bir kun ro‘za tut, bir kun og‘zing ochiq bo‘lsin. Bu Dovud (alayhissalom)ning ro‘zasidir. U eng yaxshi ro‘zadir”, dedilar». Abdulloh ibn Amr ibn Os (roziyallohu anhu) o‘z hayotini Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) aytganlariga amal qilgan holda kechirdi.

Abdulloh ibn Amr ibn Os (roziyallohu anhu) sahobalar orasida ilmi, saxiyligi bilan tanilgandi. Ko‘pchilik undan hadis o‘rgandi. U ibroniy hamda suryoniy tillarini bilgani bois, Tavrot va Injilni bemalol o‘qib, ta’vil qila olardi. Abdulloh ibn Amr ibn Os (roziyallohu anhu) bunday deydi: «Bir kecha tush ko‘rdim, barmoqlarimning birida yog‘, birida asal bor edi. Ikkisini ham yalayotgan edim. Tongda Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam)ga tushimni aytib berdim. U zot: “Sen ikki kitob: Qur’onni va Tavrotni o‘qiysan”, dedilar. Men har ikkisini o‘qidim».

Abdulloh ibn Amr ibn Os (roziyallohu anhu): «Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam)ning: “Yo Alloh, men Sendan foydasiz ilmdan, qo‘rqmaydigan qalbdan, to‘ymaydigan nafsdan va qabul bo‘lmaydigan duodan asrashingni tilayman” deganlarini eshitdim”, dedi» (Imom Termiziy, Imom Nasoiy, Ibn Moja rivoyati).

Abdulloh ibn Amr ibn Os (roziyallohu anhu) 65-hijriy yili 72 yoshida Misrda vafot etgan va o‘sha yerga dafn qilingan.

Manbalar asosida Nargiza Mirzalieva tayyorladi | Hidoyat.uz