Рамла бинти Абу Суфён (Умму Ҳабиба)
Умму Ҳабиба Рамла розияллоҳу анҳонинг отасининг исми: Абу Суфён Сохр ибн Ҳарб ибн Умайя ибн Абду Шамс ибн Абдуманофдир.
Умму Ҳабиба розияллоҳу анҳонинг онасининг исми: Софийя бинти Абул Осс ибн Умайя ибн Абду Шамс ибн Абдуманофдир.
Умму Ҳабиба розияллоҳу анҳо ҳижратдан ўттиз беш йил олдин (мелодий олти юз саксон тўққизинчи йили) Маккаи мукаррамада туғилганлар.
У Қурайш қабиласининг сардори, Макка шаҳрининг бошлиғи, ўша даврда мусулмонларнинг ашаддий душмани (кейинчалик исломни қабул қилиб саҳоба бўлган), Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг ҳам энг катта ғанимларидан бўлган Абу Суфённинг қизи эди. Унинг қавми Бани Абди Шамснинг Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг қавми Бани Ҳошимга адовати кучли эди. Бу қавм Ислом даъватига ҳамда даъват соҳибига доимо тўсқинлик қилар эди. Абу Суфён Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва саллам ўз Парвардигори томонидан олиб келган бу муборак Ислом даъватини тўсишга бор кучи, имконияти билан қаршилик қилди-ю, лекин бу уринишида муваффақиятга эришмай, ҳасрату надомат ила умидини узди. Бу вақтда Макка аҳлидан кўпгина кишилар ва аёллар Исломни қабул қилишган, ҳаттоки Абу Суфённинг қизи Умму Ҳабиба розияллоҳу анҳо ҳам Ислом ҳидоятини топган эди. У ўз отасидан қўрқиб, бу азиз динини сақлаш учун эри Убайдуллоҳ ибн Жаҳш билан Ҳабашистонга кетган эди.
Ҳабашистонда Аллоҳ таоло унинг эрини залолатга мубтало қилиб, у (баъзи ривоятга кўра) Ислом динидан чиқиб, насроний динини қабул қилди. Буни билган Умму Ҳабиба розияллоҳу анҳо дархол ўз эридан воз кечди. Аёл эрининг турли йўллар ила яна қайта ярашишга қилган ҳаракатларини рад қилиб, ўз дини бўлмиш Исломда собит, мустаҳкам турди. Ўзи ёлғиз қолгач, у бегона юрт Ҳабашистонда кўпгина қийинчилик, кўрқинчларга дучор бўлди. Барча қийинчилик, оғир шароитларга сабру матонат ила чидади. Умму Ҳабиба розияллоҳу анҳо Қурайшнинг сардори, каттаси ва ботири ҳисобланган отасининг таъқибидан ва шунингдек, одамларни Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва салламдан қайтариб, доим унга қарши гиж-гижловчи, Пайғамбар алайҳиссаломнинг энг ашаддий душмани бўлган онаси Ҳинднинг ғазабидан қўрқувда эди. Умму Ҳабиба розияллоҳу анҳо, шунингдек, ўз қавми ва қариндошлари нафратидан ва уларга кулги бўлишдан ҳам қўрқар эди. Чунки арабларда душмани унинг бахтсизлигидан кулиши энг катта ор ҳисобланарди.
Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва саллам Ҳабашистон подшоҳи Нажошийга мактуб йўллаб, Умму Ҳабиба розияллоҳу анҳони ўзларига жуфти ҳалол қилиб олишга ёрдамини сўрадилар. Нажоший бу хушхабарни Умму Ҳабиба розияллоҳу анҳога етказганида, у хурсандлигидан кўкка учаёзди. Кўнгли кўтарилиб, дарз кетган қалби яралари тузалди. Уни шодлик қамраб олди. Унинг қанчалик хурсанд бўлгани Аллоҳ таологагина аён эди.
Нажоший Умму Ҳабиба розияллоҳу анҳога иззат-икром кўрсатиб, унга кўп меҳрибонлик ва яхшиликлар қилди, Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва саллам номларидан унга маҳр қилиб тўрт юз динор ва бошқа нафис ҳадялар тақдим этди. Ва уни Шураҳбил ибн Ҳасна билан биргаликда иззат-икромини жойига қўйиб, Мадинаи Мунавварага — Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва саллам ҳузурларига кузатиб қўйди. Умму Ҳабиба розияллоҳу анҳо Мадинаи Мунавварага келгач, Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва саллам унга Ҳижратнинг олтинчи ёки етгинчи санасида эри вафот этганидан сўнг уйландилар. Ўша вақтда Умму Ҳабиба розияллоҳу анҳонинг ёшлари ўттиз олтида эди.
Бу муборак турмушнинг никоҳини ҳазрати Усмон ибн Аффон розияллоҳу анҳу ўқидилар.
Аллоҳ таоло Умму Ҳабиба розияллоҳу анҳо туфайли қуйдаги оятни нозил қилган:
عَسَى اللَّهُ أَنْ يَجْعَلَ بَيْنَكُمْ وَبَيْنَ الَّذِينَ عَادَيْتُمْ مِنْهُمْ مَوَدَّةً وَاللَّهُ قَدِيرٌ وَاللَّهُ غَفُورٌ رَحِيمٌ
Эҳтимол, Аллоҳ сизлар билан сизлар душман тутиб юрган кимсалар ўртасида (уларни Исломга киритиб) дўстлик пайдо қилиб қўяр. Аллоҳ (бундай ишларга) қодирдир. Аллоҳ кечиримли ва раҳмлидир.(Мумтаҳанаҳ, 7-оят)
Умму Ҳабиба Рамла розияллоҳу анҳо ҳижратнинг қирқ тўртинчи санасида (мелодий олти юз олтмиш тўртинчи йили) Мадинаи мунавварада вафот этдилар. Бақеъ қабиристонига дафн этилдилар.
Абдуссомад Абдулбосит ўғли | Muslim.uz
Ummu Habiba Ramla roziyallohu anhoning otasining ismi: Abu Sufyon Soxr ibn Harb ibn Umayya ibn Abdu Shams ibn Abdumanofdir.
Ummu Habiba roziyallohu anhoning onasining ismi: Sofiyya binti Abul Oss ibn Umayya ibn Abdu Shams ibn Abdumanofdir.
Ummu Habiba roziyallohu anho hijratdan o‘ttiz besh yil oldin (melodiy olti yuz sakson to‘qqizinchi yili) Makkai mukarramada tug‘ilganlar.
U Quraysh qabilasining sardori, Makka shahrining boshlig‘i, o‘sha davrda musulmonlarning ashaddiy dushmani (keyinchalik islomni qabul qilib sahoba bo‘lgan), Payg‘ambar sollallohu alayhi va sallamning ham eng katta g‘animlaridan bo‘lgan Abu Sufyonning qizi edi. Uning qavmi Bani Abdi Shamsning Payg‘ambar sollallohu alayhi va sallamning qavmi Bani Hoshimga adovati kuchli edi. Bu qavm Islom da’vatiga hamda da’vat sohibiga doimo to‘sqinlik qilar edi. Abu Sufyon Payg‘ambar sollallohu alayhi va sallam o‘z Parvardigori tomonidan olib kelgan bu muborak Islom da’vatini to‘sishga bor kuchi, imkoniyati bilan qarshilik qildi-yu, lekin bu urinishida muvaffaqiyatga erishmay, hasratu nadomat ila umidini uzdi. Bu vaqtda Makka ahlidan ko‘pgina kishilar va ayollar Islomni qabul qilishgan, hattoki Abu Sufyonning qizi Ummu Habiba roziyallohu anho ham Islom hidoyatini topgan edi. U o‘z otasidan qo‘rqib, bu aziz dinini saqlash uchun eri Ubaydulloh ibn Jahsh bilan Habashistonga ketgan edi.
Habashistonda Alloh taolo uning erini zalolatga mubtalo qilib, u (ba’zi rivoyatga ko‘ra) Islom dinidan chiqib, nasroniy dinini qabul qildi. Buni bilgan Ummu Habiba roziyallohu anho darxol o‘z eridan voz kechdi. Ayol erining turli yo‘llar ila yana qayta yarashishga qilgan harakatlarini rad qilib, o‘z dini bo‘lmish Islomda sobit, mustahkam turdi. O‘zi yolg‘iz qolgach, u begona yurt Habashistonda ko‘pgina qiyinchilik, ko‘rqinchlarga duchor bo‘ldi. Barcha qiyinchilik, og‘ir sharoitlarga sabru matonat ila chidadi. Ummu Habiba roziyallohu anho Qurayshning sardori, kattasi va botiri hisoblangan otasining ta’qibidan va shuningdek, odamlarni Payg‘ambar sollallohu alayhi va sallamdan qaytarib, doim unga qarshi gij-gijlovchi, Payg‘ambar alayhissalomning eng ashaddiy dushmani bo‘lgan onasi Hindning g‘azabidan qo‘rquvda edi. Ummu Habiba roziyallohu anho, shuningdek, o‘z qavmi va qarindoshlari nafratidan va ularga kulgi bo‘lishdan ham qo‘rqar edi. Chunki arablarda dushmani uning baxtsizligidan kulishi eng katta or hisoblanardi.
Payg‘ambar sollallohu alayhi va sallam Habashiston podshohi Najoshiyga maktub yo‘llab, Ummu Habiba roziyallohu anhoni o‘zlariga jufti halol qilib olishga yordamini so‘radilar. Najoshiy bu xushxabarni Ummu Habiba roziyallohu anhoga yetkazganida, u xursandligidan ko‘kka uchayozdi. Ko‘ngli ko‘tarilib, darz ketgan qalbi yaralari tuzaldi. Uni shodlik qamrab oldi. Uning qanchalik xursand bo‘lgani Alloh taologagina ayon edi.
Najoshiy Ummu Habiba roziyallohu anhoga izzat-ikrom ko‘rsatib, unga ko‘p mehribonlik va yaxshiliklar qildi, Payg‘ambar sollallohu alayhi va sallam nomlaridan unga mahr qilib to‘rt yuz dinor va boshqa nafis hadyalar taqdim etdi. Va uni Shurahbil ibn Hasna bilan birgalikda izzat-ikromini joyiga qo‘yib, Madinai Munavvaraga — Payg‘ambar sollallohu alayhi va sallam huzurlariga kuzatib qo‘ydi. Ummu Habiba roziyallohu anho Madinai Munavvaraga kelgach, Payg‘ambar sollallohu alayhi va sallam unga Hijratning oltinchi yoki yetginchi sanasida eri vafot etganidan so‘ng uylandilar. O‘sha vaqtda Ummu Habiba roziyallohu anhoning yoshlari o‘ttiz oltida edi.
Bu muborak turmushning nikohini hazrati Usmon ibn Affon roziyallohu anhu o‘qidilar.
Alloh taolo Ummu Habiba roziyallohu anho tufayli quydagi oyatni nozil qilgan:
عَسَىاللَّهُأَنْيَجْعَلَبَيْنَكُمْوَبَيْنَالَّذِينَعَادَيْتُمْمِنْهُمْمَوَدَّةًوَاللَّهُقَدِيرٌوَاللَّهُغَفُورٌرَحِيمٌ
Ehtimol, Alloh sizlar bilan sizlar dushman tutib yurgan kimsalar o‘rtasida (ularni Islomga kiritib) do‘stlik paydo qilib qo‘yar. Alloh (bunday ishlarga) qodirdir. Alloh kechirimli va rahmlidir.(Mumtahanah, 7-oyat)
Ummu Habiba Ramla roziyallohu anho hijratning qirq to‘rtinchi sanasida (melodiy olti yuz oltmish to‘rtinchi yili) Madinai munavvarada vafot etdilar. Baqe’ qabiristoniga dafn etildilar.
Abdussomad Abdulbosit o‘g‘li | Muslim.uz