Абу Зайд Дабусий

Рукн: Фақиҳлар Чоп этилган: 05.01.2016

Йирик ҳуқуқшунос олим Абу Зайд Убайдулло ибн Умар ибн Исо Қозий Дабусий Бухоронинг етти машҳур қозиси (қуззоти сабъа)дан бири, ҳанафий мазҳабининг салоҳиятли вакили ва раиси эди. У Бухоро ва Самарқанд оралиғида жойлашган Дабусия қишлоғида 978 йилда туғилиб вояга етган ва 1039 йил Бухорода ҳаётдан кўз юмиб, Имом Абу Бакр Тархон мақбараси яқинида дафн этилган.

Дабусий фиқҳ илмини икки буюк фақиҳлар Абу Бакр Муҳаммад ибн Фазл Бухорий ва Абу Бакр Жассоснинг шогирди бўлмиш Абу Жаъфар ибн Абдулло Уструшанийдан ўрганиб фиқҳ, усул ул-фикҳ, хилоф, жадал ва тасаввуф илмлари бўйича иқтидорли олим даражасига кўтарилди. Унинг илмий салоҳияти ва тенгсиз истеъдоди барча олимлар томонидан эътироф этилган. “Вафаёт ул-аъён”, “Тож ут-тарожим”, “Ал-Жавоҳир ул-музия” ва “Ал-Фавоид ул-баҳия” китобларида зикр этилишича, у ҳар доим Бухоро, Самарқанд шаҳарларида машҳур ва таниқли олимлар билан мунозара олиб борган.

Абу Зайд Дабусий ҳанафий мазҳаби бўйича қимматли асарлар муаллифи бўлиб, бундан “илм ул-хилоф” (хилоф илми) – ислом ҳуқуқи бўйича қиёсий ҳуқуқшунослик фанига асос солган олим эди. У ёзган китоблар қуйидагилардан иборат:

1. “Таъсис ун-назар” (“Қарашларни асослаш”).

2. “Тақзим ул-адилла” (“Далилларни баҳолаш”).

3. “Китоб ул-асрор фи-л-усул ва-л-фуруъ” (“Фиқҳ илми асослари ва тармоқлари сирлари ҳақида китоб”).

4. “Ал-Амад ул-ақсо” (“Энг олис мақсад”).

5. “Хизонат ул-ҳудо” (“Ҳидоят хазинаси”).

6. “Шарҳ ал-Жомиъ ал-кабийр” (“Жомиъ ал-кабирнинг шарҳи”).

7. “Ал-Анвор фи усул ул-фиқҳ” (“Фиқҳ асосларини очувчи нурлар”).

8. “Ан-Нузум фил-фатово” (“Фатволардаги тартиб-қоидалар”).

9. “Тажнис уд-Дабусий” (“Дабусийнинг тартиб ва таснифи”).

10. “Ат-Таълиқа” (“Ҳошия”).

Дабусий мазҳаб соҳасида ижтиҳод ва тахриж (ҳукмларни манбадан чиқариб олиш) салоҳиятига эга бўлган ҳурфикр олим эди. У Марказий Осиё фақиҳлари орасида ўзига хос илмий услуби ва фалсафий тафаккури билан ажралиб турган ва шуҳрат қозонган. Дабусий фиқҳ илми, ҳанафий мазҳаби такомили ва бошқа фанлар ривожига катта ҳисса қўшди ва юксак илмий аҳамиятга молик асарлари билан ўз номини абадиятга муҳрлаб қолдирди.

Абу Зайд Дабусий асарлари усул ал-фиқҳ ривожида бурилиш ясади. У кўп муаллифлардан фарқли равишда хилоф илмига усул илмининг муҳим бир шуъбаси деб қаради. Ўз асарларида, айниқса, “Тақзим ул-адилла” китобида қиёс усулини имкониятларини, унга тегашли барча муҳим ва мураккаб атамалар, қонун-қоидаларни изоҳлаб берди.

“100 Марказий Осиё мутафаккирлари” китобидан олинди.

* * *

Yirik huquqshunos olim Abu Zayd Ubaydullo ibn Umar ibn Iso Qoziy Dabusiy Buxoroning yetti mashhur qozisi (quzzoti sab’a)dan biri, hanafiy mazhabining salohiyatli vakili va raisi edi. U Buxoro va Samarqand oralig‘ida joylashgan Dabusiya qishlog‘ida 978 yilda tug‘ilib voyaga yetgan va 1039 yil Buxoroda hayotdan ko‘z yumib, Imom Abu Bakr Tarxon maqbarasi yaqinida dafn etilgan.

Dabusiy fiqh ilmini ikki buyuk faqihlar Abu Bakr Muhammad ibn Fazl Buxoriy va Abu Bakr Jassosning shogirdi bo‘lmish Abu Ja’far ibn Abdullo Ustrushaniydan o‘rganib fiqh, usul ul-fikh, xilof, jadal va tasavvuf ilmlari bo‘yicha iqtidorli olim darajasiga ko‘tarildi. Uning ilmiy salohiyati va tengsiz iste’dodi barcha olimlar tomonidan e’tirof etilgan. “Vafayot ul-a’yon”, “Toj ut-tarojim”, “Al-Javohir ul-muziya” va “Al-Favoid ul-bahiya” kitoblarida zikr etilishicha, u har doim Buxoro, Samarqand shaharlarida mashhur va taniqli olimlar bilan munozara olib borgan.

Abu Zayd Dabusiy hanafiy mazhabi bo‘yicha qimmatli asarlar muallifi bo‘lib, bundan “ilm ul-xilof” (xilof ilmi) – islom huquqi bo‘yicha qiyosiy huquqshunoslik faniga asos solgan olim edi. U yozgan kitoblar quyidagilardan iborat:

1. “Ta’sis un-nazar” (“Qarashlarni asoslash”).

2. “Taqzim ul-adilla” (“Dalillarni baholash”).

3. “Kitob ul-asror fi-l-usul va-l-furu’” (“Fiqh ilmi asoslari va tarmoqlari sirlari haqida kitob”).

4. “Al-Amad ul-aqso” (“Eng olis maqsad”).

5. “Xizonat ul-hudo” (“Hidoyat xazinasi”).

6. “Sharh al-Jomi’ al-kabiyr” (“Jomi’ al-kabirning sharhi”).

7. “Al-Anvor fi usul ul-fiqh” (“Fiqh asoslarini ochuvchi nurlar”).

8. “An-Nuzum fil-fatovo” (“Fatvolardagi tartib-qoidalar”).

9. “Tajnis ud-Dabusiy” (“Dabusiyning tartib va tasnifi”).

10. “At-Ta’liqa” (“Hoshiya”).

Dabusiy mazhab sohasida ijtihod va taxrij (hukmlarni manbadan chiqarib olish) salohiyatiga ega bo‘lgan hurfikr olim edi. U Markaziy Osiyo faqihlari orasida o‘ziga xos ilmiy uslubi va falsafiy tafakkuri bilan ajralib turgan va shuhrat qozongan. Dabusiy fiqh ilmi, hanafiy mazhabi takomili va boshqa fanlar rivojiga katta hissa qo‘shdi va yuksak ilmiy ahamiyatga molik asarlari bilan o‘z nomini abadiyatga muhrlab qoldirdi.

Abu Zayd Dabusiy asarlari usul al-fiqh rivojida burilish yasadi. U ko‘p mualliflardan farqli ravishda xilof ilmiga usul ilmining muhim bir shu’basi deb qaradi. O‘z asarlarida, ayniqsa, “Taqzim ul-adilla” kitobida qiyos usulini imkoniyatlarini, unga tegashli barcha muhim va murakkab atamalar, qonun-qoidalarni izohlab berdi.

“100 Markaziy Osiyo mutafakkirlari” kitobidan olindi.