Қарздорга закот бериб, сўнг қарзни қайтаришини сўраса бўладими?

Рукн: Савол беринг Чоп этилган: 02.06.2017

Савол: Мол-мулкдан маълум бир қисмини закот учун ажратиб, қарз олган инсоннинг олдига бориб "Мана бу менинг закотим" деб унга бериб, кейин "энди қарзингизни қайтарсангиз" деса бўладими?

Жавоб: Қарзини тўлашдан ожиз бўлган қарздорнинг қарзини соқит қилиш  закотдан ҳисобланмайди. Агар қарздор закотга ҳақли кишилардан бўлса ҳам. Бу ҳукм кўпчилик фуқоҳолар наздидаги ҳукмдир.

Ушбу мавзуга боғлиқ ҳолатлар:

  1. Агар қарз берувчи закот бериш нияти билан қарздорга закотини берса, сўнгра қарздор закотни олгандан кейин, аввалдан келишиб олмасдан, қарз берувчига “Қарзимнинг вафоси учун олган қарзимни қайтариб беряпман” деб берса, бўлади.
  2. Қарз берувчи закотни қарздорга бериб, уни қарзи эвазига беришни шарт қилса ёки икковлари қайтариб беришга келишиб олган бўлса, бундай закот бериш тўғри бўлмайди ва закот соқит бўлмайди. Бу кўпчилик фуқаҳоларнинг сўзидир.
  3. Агар қарздор закот берувчига: “Менга закотингни бер, ана шунда мен қарзингни тўлайман” деса, у берса, қайтариб берган нарса закот ўрнига ўтади ва қабз қилган молик бўлади. Лекин шуни айтиб туриб, қарздор закотни қабз қилиб олгандан кейин қарзини бермаса ҳам бўлади.
  4. Агар мол эгаси қарздорга “эй, фалончи зиммангдаги қарзингни бергин, кейин мен сенга шу нарсани закотдан қайтариб бераман деса, қарздор бир ердан пул топиб унга берса, қарзини узган бўлади. Лекин, қарз берувчи ҳалиги молни олгандан кейин қайтариб бермаса бўлади. Унга қайтариб бериш лозим эмас.

Шайх Муҳаммад Содиқ Муҳаммад Юсуф

Savol: Mol-mulkdan ma’lum bir qismini zakot uchun ajratib, qarz olgan insonning oldiga borib "Mana bu mening zakotim" deb unga berib, keyin "endi qarzingizni qaytarsangiz" desa bo‘ladimi?

Javob: Qarzini to‘lashdan ojiz bo‘lgan qarzdorning qarzini soqit qilish  zakotdan hisoblanmaydi. Agar qarzdor zakotga haqli kishilardan bo‘lsa ham. Bu hukm ko‘pchilik fuqoholar nazdidagi hukmdir.

Ushbu mavzuga bog‘liq holatlar:

  1. Agar qarz beruvchi zakot berish niyati bilan qarzdorga zakotini bersa, so‘ngra qarzdor zakotni olgandan keyin, avvaldan kelishib olmasdan, qarz beruvchiga “Qarzimning vafosi uchun olgan qarzimni qaytarib beryapman” deb bersa, bo‘ladi.
  2. Qarz beruvchi zakotni qarzdorga berib, uni qarzi evaziga berishni shart qilsa yoki ikkovlari qaytarib berishga kelishib olgan bo‘lsa, bunday zakot berish to‘g‘ri bo‘lmaydi va zakot soqit bo‘lmaydi. Bu ko‘pchilik fuqaholarning so‘zidir.
  3. Agar qarzdor zakot beruvchiga: “Menga zakotingni ber, ana shunda men qarzingni to‘layman” desa, u bersa, qaytarib bergan narsa zakot o‘rniga o‘tadi va qabz qilgan molik bo‘ladi. Lekin shuni aytib turib, qarzdor zakotni qabz qilib olgandan keyin qarzini bermasa ham bo‘ladi.
  4. Agar mol egasi qarzdorga “ey, falonchi zimmangdagi qarzingni bergin, keyin men senga shu narsani zakotdan qaytarib beraman desa, qarzdor bir yerdan pul topib unga bersa, qarzini uzgan bo‘ladi. Lekin, qarz beruvchi haligi molni olgandan keyin qaytarib bermasa bo‘ladi. Unga qaytarib berish lozim emas.

Shayx Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf