Тасбеҳ ишлатиш бидъатми?

Рукн: Савол беринг Чоп этилган: 10.12.2015

Савол: Бир танишим тасбеҳ ишлатиш макруҳ эканлигини, пайғамбаримиз Муҳаммад соллалоҳу алайҳи васаллам тасбеҳ ишлатмаганларини айтиб қолди. Ҳисоб учун тасбеҳдан фойдаланиш бидъатми? (Муҳсин)

Жавоб: Бир амал бидъат бўлиши учун динимиз ман этган бўлиши керак. Ҳолбуки, Пайғамбар (с.а.в.) тасбеҳларни данак ва тошчалар билан санаган саҳобаларни кўриб, бу ишдан қайтармаганлар. Ман этмаганлари эса, тасбеҳ айтишни санаш тақририй суннат экани маълум бўлади.

Ҳоким ва Табароний мўминлар онаси Сафия (р.а.) дан қуйидагича ривоят қиладилар: “Менинг олдимда 4000 дона данак бор экан Расулуллоҳ (с.а.в.) олдимга кирдилар ва эй Ҳуяй қизи, булар нима? деб сўрадилар. Мен улар билан айтган тасбеҳларимни санайман, дедим. Расулуллоҳ (с.а.в.) мен бу данаклардан ҳам кўп тасбеҳ айтаман, дедилар. Мен эй Аллоҳнинг Расули уларни менга ўргатинг, деганимда у Зот: “Субҳаналлоҳи адада ма холақа мин шайъин” (тасбеҳи) дедилар.

 Пайғамбар (с.а.в.) аёлларини тасбеҳ санашдан қайтармаганлар балки ундан ҳам кўп ва фазилатли тасбеҳни ўргатганлар. Тасбеҳ тақрири набавий (яъни, Пайғамбар с.а.в. иқрор бўлганлари учун) туфайли ман этилмаган. Бу хусусда саодат асрининг тасбеҳ тўғрисидаги мисоллари шу билан чегараланмасдан, балки Саъд ибн Абу Ваққоснинг ривоят қилган ҳадислари ҳам юқоридаги сўзни қувватлайди.

Саъд ибн Абу Ваққос Пайғамбар (с.а.в.) билан бир аёлнинг олдига кирдилар. У аёлнинг ҳам олдида данаклар ёки майда тошлар бор эди. У аёл бу нарсалар билан тасбеҳ айтар эди. Расулуллоҳ (с.а.в.): “Сенга булардан ҳам осон ҳамда фазилатли тасбеҳни ўргатайми?”, – дедилар ва қуйидагиларни айтдилар: “Осмонда яратилган махлуқотлар ададича Аллоҳга тасбеҳ айтаман. Барча яратган махлуқотлари ададича Аллоҳга тасбеҳ айтаман. “Аллоҳу акбар” ҳам, “Алҳамдулиллаҳ” ҳам, “Ла илаҳа иллаллоҳ” ва “Ла ҳавла вала қуввата илла биллаҳ” ҳам худди шундай ўқилади, дедилар.

Юқоридаги икки ҳадиси шариф ҳам майда тошлар ёки данаклар билан тасбеҳни санаш жоиз эканига далолат қилади. Зеро, Расуллоҳ (с.а.в.) бундай нарсаларни ишлатишдан қайтармаганлар, балки ундан ҳам фазилатли тасбеҳ айтишни ўргатганлар.

Бундан маълум бўладики, инкор этиш ва ман қилиш бошқа-бошқа нарса. Ундан ҳам фазилатлисини тавсия қилиш эса, бутунлай бошқа нарсадир. (Муфтий Усмонхон Алимов, “Сўраган эдингиз”)

* * *

Savol: Bir tanishim tasbeh ishlatish makruh ekanligini, payg‘ambarimiz Muhammad sollalohu alayhi vasallam tasbeh ishlatmaganlarini aytib qoldi. Hisob uchun tasbehdan foydalanish bid’atmi? (Muhsin)

Javob: Bir amal bid’at bo‘lishi uchun dinimiz man etgan bo‘lishi kerak. Holbuki, Payg‘ambar (s.a.v.) tasbehlarni danak va toshchalar bilan sanagan sahobalarni ko‘rib, bu ishdan qaytarmaganlar. Man etmaganlari esa, tasbeh aytishni sanash taqririy sunnat ekani ma’lum bo‘ladi.

Hokim va Tabaroniy mo‘minlar onasi Safiya (r.a.) dan quyidagicha rivoyat qiladilar: “Mening oldimda 4000 dona danak bor ekan Rasululloh (s.a.v.) oldimga kirdilar va ey Huyay qizi, bular nima? deb so‘radilar. Men ular bilan aytgan tasbehlarimni sanayman, dedim. Rasululloh (s.a.v.) men bu danaklardan ham ko‘p tasbeh aytaman, dedilar. Men ey Allohning Rasuli ularni menga o‘rgating, deganimda u Zot: “Subhanallohi adada ma xolaqa min shay’in” (tasbehi) dedilar.

 Payg‘ambar (s.a.v.) ayollarini tasbeh sanashdan qaytarmaganlar balki undan ham ko‘p va fazilatli tasbehni o‘rgatganlar. Tasbeh taqriri nabaviy (ya’ni, Payg‘ambar s.a.v. iqror bo‘lganlari uchun) tufayli man etilmagan. Bu xususda saodat asrining tasbeh to‘g‘risidagi misollari shu bilan chegaralanmasdan, balki Sa’d ibn Abu Vaqqosning rivoyat qilgan hadislari ham yuqoridagi so‘zni quvvatlaydi.

Sa’d ibn Abu Vaqqos Payg‘ambar (s.a.v.) bilan bir ayolning oldiga kirdilar. U ayolning ham oldida danaklar yoki mayda toshlar bor edi. U ayol bu narsalar bilan tasbeh aytar edi. Rasululloh (s.a.v.): “Senga bulardan ham oson hamda fazilatli tasbehni o‘rgataymi?”, – dedilar va quyidagilarni aytdilar: “Osmonda yaratilgan maxluqotlar adadicha Allohga tasbeh aytaman. Barcha yaratgan maxluqotlari adadicha Allohga tasbeh aytaman. “Allohu akbar” ham, “Alhamdulillah” ham, “La ilaha illalloh” va “La havla vala quvvata illa billah” ham xuddi shunday o‘qiladi, dedilar.

Yuqoridagi ikki hadisi sharif ham mayda toshlar yoki danaklar bilan tasbehni sanash joiz ekaniga dalolat qiladi. Zero, Rasulloh (s.a.v.) bunday narsalarni ishlatishdan qaytarmaganlar, balki undan ham fazilatli tasbeh aytishni o‘rgatganlar.

Bundan ma’lum bo‘ladiki, inkor etish va man qilish boshqa-boshqa narsa. Undan ham fazilatlisini tavsiya qilish esa, butunlay boshqa narsadir. (Muftiy Usmonxon Alimov, “So‘ragan edingiz”)