Ҳар нарсанинг ўртачаси яхши

Рукн: Жамият Чоп этилган: 10.12.2014

Аллоҳга шукр, юртимизда тўйлар кўп. Кимдир ўғил уйлантиради, кимдир қиз узатади, кимдир фарзандининг қўлини ҳалоллайди. Халқимиз саховатли, топган-тутганини эл олдига тўксам дейди. Шундан завқланади. Тўй қилиб, халққа ош беришни орзу қилмаган ўзбек йўқ. Тўйларимиз кимлигимизни кўрсатувчи ўзига хос бир кўрик. Аммо тўй-тантаналар кейинги пайтларда кимўзар мусобақасига айланиб бораётгани ачинарли ҳол. “Мен сендан камми?” қабилидаги ишлар содир этилиши барчамизни ўйлантириб қўймоқда. Аслида, неча йиллаб меҳнат-машаққат билан топган маблағимизни бир-икки кунлик тўй-ҳашам ва шу каби издиҳомларга сарфлаб, елга совуриш чин мўминнинг иши эмас.

Ҳазрати Алининг (розийаллоҳу анҳу) уйланиш тўйи ҳақидаги тарихий маълумот бизнинг кунлар учун ҳам жуда ибратлидир.

Жаноб Пайғамбаримиз (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) севикли қизлари Фотимани Али (Аллоҳ иккалаларидан ҳам рози бўлсин) билан унаштирганларида ҳазрат Алининг бисотида бир от билан бир совутдан бошқа ҳеч нарса йўқ эди. Маҳр учун уларни сотишга қарор қилди. Аммо Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) отни эмас, совутни сотишга розилик бердилар. Уни Усмон ибн Аффон (розийаллоҳу анҳу) тўрт юз саксон дирҳамга сотиб олди. Ҳазрат Али пулни олиб хурсанд бўлиб кетаётган эди, Усмон (розийаллоҳу анҳу) тўхтатиб:

– Йигит кишисан, сенга совут ҳам, от ҳам керак. Совут мендан совға бўлсин, қайтиб ол, – деди.

Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) бу хабарни эшитиб, ғоят мамнун бўлдилар ва Усмон (розийаллоҳу анҳу) ҳаққига дуо қилдилар. Тўй куни яқин. Меҳмонларга овқат ҳам тайёрлаш керак-ку! Аммо бир неча дирҳамдан бошқа пули йўқ. Бу гал Али (розийаллоҳу анҳу) совутни гаровга қўйиб, бир яҳудийдан арпа олди. Ансорлардан бир киши қўй келтирган экан, уни сўйиб овқат тайёрлашди. Жаноб Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) эса, хурмо билан зайтун ёғи юбордилар. Яхшигина дастурхон тузалди.

Фотиманинг (розийал­лоҳу анҳо) сеплари ҳам кўп эмасди: иккита кўйлак, битта келича, қўй терисидан бир пўстак, битта ёстиқ, мешкоб, чўмич, элак, ётишга ва кундузи ўтиришга тахта супа...

Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) Фотимани барча аёлларга ўрнак бўладиган даражада гўзал хулқли қилиб тарбиялаган эдилар.

Аёллар ҳазрат Фотимани Алининг (розийаллоҳу анҳу) уйига келинтушди қилиб олиб боришди. Ҳалиги сеплар билан уйини тузашди. Орадан бир неча кун ўтиб, Ҳориса ибн Нўъмон келин-куёвга бир уй ҳадя этди.

Бу воқеаларни китоблардан ўқирканмиз, “шароит қийин бўлган экан-да” деган ўй хаёлдан ўтиши мумкин. Асло бундай эмас. Чунки вақти келиб, молу мулк, давлатга эга бўлишганида ҳам саҳобалар ортиқча зеб-зийнат, ҳашамга берилишмагани, исрофдан сақланишгани ҳақидаги ривоятлар манбаларда истаганча топилади.

Аслида, дастурхон ёзилган барча йиғин тинчлик, хотиржамлик шарофатидан. Турмушимиз фаровон бўлгани сари тўй-тантана ҳам кўпайиб боряпти. Лекин бу дегани асло, хоҳлаганингни қилавер, дегани эмас. Тўйга совурилаётган ортиқча чи­қим янги ёш оиланинг бош­қа эҳтиёжларига ишлатилса, фаразандлар камоли йўлида сарф этилса, қандай яхши. Зеро, Пайғамбаримиз (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) ҳар бир ишда ўртача бўлишни васият қилганлар.

Сайфиддин Жалилов, профессор

“Ҳидоят” журналининг 2012 йил, 1-сонидан олинди.

* * *

Har narsaning o‘rtachasi yaxshi

Allohga shukr, yurtimizda to‘ylar ko‘p. Kimdir o‘g‘il uylantiradi, kimdir qiz uzatadi, kimdir farzandining qo‘lini halollaydi. Xalqimiz saxovatli, topgan-tutganini el oldiga to‘ksam deydi. Shundan zavqlanadi. To‘y qilib, xalqqa osh berishni orzu qilmagan o‘zbek yo‘q. To‘ylarimiz kimligimizni ko‘rsatuvchi o‘ziga xos bir ko‘rik. Ammo to‘y-tantanalar keyingi paytlarda kimo‘zar musobaqasiga aylanib borayotgani achinarli hol. “Men sendan kammi?” qabilidagi ishlar sodir etilishi barchamizni o‘ylantirib qo‘ymoqda. Aslida, necha yillab mehnat-mashaqqat bilan topgan mablag‘imizni bir-ikki kunlik to‘y-hasham va shu kabi izdihomlarga sarflab, yelga sovurish chin mo‘minning ishi emas.

Hazrati Alining (roziyallohu anhu) uylanish to‘yi haqidagi tarixiy ma’lumot bizning kunlar uchun ham juda ibratlidir.

Janob Payg‘ambarimiz (sollallohu alayhi va sallam) sevikli qizlari Fotimani Ali (Alloh ikkalalaridan ham rozi bo‘lsin) bilan unashtirganlarida hazrat Alining bisotida bir ot bilan bir sovutdan boshqa hech narsa yo‘q edi. Mahr uchun ularni sotishga qaror qildi. Ammo Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) otni emas, sovutni sotishga rozilik berdilar. Uni Usmon ibn Affon (roziyallohu anhu) to‘rt yuz sakson dirhamga sotib oldi. Hazrat Ali pulni olib xursand bo‘lib ketayotgan edi, Usmon (roziyallohu anhu) to‘xtatib:

– Yigit kishisan, senga sovut ham, ot ham kerak. Sovut mendan sovg‘a bo‘lsin, qaytib ol, – dedi.

Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) bu xabarni eshitib, g‘oyat mamnun bo‘ldilar va Usmon (roziyallohu anhu) haqqiga duo qildilar. To‘y kuni yaqin. Mehmonlarga ovqat ham tayyorlash kerak-ku! Ammo bir necha dirhamdan boshqa puli yo‘q. Bu gal Ali (roziyallohu anhu) sovutni garovga qo‘yib, bir yahudiydan arpa oldi. Ansorlardan bir kishi qo‘y keltirgan ekan, uni so‘yib ovqat tayyorlashdi. Janob Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) esa, xurmo bilan zaytun yog‘i yubordilar. Yaxshigina dasturxon tuzaldi.

Fotimaning (roziyal­lohu anho) seplari ham ko‘p emasdi: ikkita ko‘ylak, bitta kelicha, qo‘y terisidan bir po‘stak, bitta yostiq, meshkob, cho‘mich, elak, yotishga va kunduzi o‘tirishga taxta supa...

Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) Fotimani barcha ayollarga o‘rnak bo‘ladigan darajada go‘zal xulqli qilib tarbiyalagan edilar.

Ayollar hazrat Fotimani Alining (roziyallohu anhu) uyiga kelintushdi qilib olib borishdi. Haligi seplar bilan uyini tuzashdi. Oradan bir necha kun o‘tib, Horisa ibn No‘‘mon kelin-kuyovga bir uy hadya etdi.

Bu voqealarni kitoblardan o‘qirkanmiz, “sharoit qiyin bo‘lgan ekan-da” degan o‘y xayoldan o‘tishi mumkin. Aslo bunday emas. Chunki vaqti kelib, molu mulk, davlatga ega bo‘lishganida ham sahobalar ortiqcha zeb-ziynat, hashamga berilishmagani, isrofdan saqlanishgani haqidagi rivoyatlar manbalarda istagancha topiladi.

Aslida, dasturxon yozilgan barcha yig‘in tinchlik, xotirjamlik sharofatidan. Turmushimiz farovon bo‘lgani sari to‘y-tantana ham ko‘payib boryapti. Lekin bu degani aslo, xohlaganingni qilaver, degani emas. To‘yga sovurilayotgan ortiqcha chi­qim yangi yosh oilaning bosh­qa ehtiyojlariga ishlatilsa, farazandlar kamoli yo‘lida sarf etilsa, qanday yaxshi. Zero, Payg‘ambarimiz (sollallohu alayhi va sallam) har bir ishda o‘rtacha bo‘lishni vasiyat qilganlar.

Sayfiddin Jalilov, professor

“Hidoyat” jurnalining 2012 yil, 1-sonidan olindi.