Овқатга, ичимликка пуфлаб бўлмайди

Рукн: Ислом ва иймон Чоп этилган: 10.02.2015

Абу Нуъайм ва Абу Осим Узра ибн Собитдан , у эса Сумома ибн Абдуллоҳдан келтиради: «Анас ибн Молик идишдан икки ё уч бор ҳўплаб сув ичиб, ҳар гал ҳўплаганидан сўнг идиш ташқарисига нафас чиқарди ва: “Пайғамбаримиз идишдан уч бор ҳўплаб сув ичиб, ҳар ҳўплаганларидан сўнг идиш ташқарисига нафас чиқарган эдилар”, деб айтди»(Имом Бухорий ривояти).

Шарҳ: Инсон одатга кўра ҳар куни уч маҳал овқатланиши, вақти-вақти билан сув ичиши табиий эҳтиёждир. Ҳар беш-ўн сония ичида тоза ҳаводан нафас олиб, нафас чиқармасликнинг иложи йўқ. Чиқарган нафасимизни тутунга ўхшатишимиз мумкин. Шу боис ҳамма ёғи берк хонада ўтирган уч-тўрт киши бир-икки соатдан сўнг бўғила бошлайди. Баъзан оғиздан нохуш ҳид ёки сўлак нафас билан қўшилиб чиқади. Шу сабаб динимиз иссиқ овқат ёки қайноқ сувни пуфлаб совутиб, ейиш-ичишдан қайтарган. Ҳатто Пайғамбаримиз сув ичишда идишга нафас чиқаришдан қайтарганларида бир йигит: “Агар идишнинг ичида гард кўринса-чи”, деб сўрайди. Шунда у зот : “Гардни сув билан оқизиб тушир”, деганлар.

Одобга кўра, сув ичаётган кишининг нафас чиқаргиси келган пайтда сув ичишдан тўхтаб, оғзидан идишни узоқлаштириб, нафасини ростлаб олиши тавсия этилади.

Ушбу ҳадис зоҳирига кўра, Абу Қатода ривоятидаги “Сизлардан бирингиз сув ичса, идишга пуфламасин...”, мазмунли ҳадиси шариф маъносини тўлдиради. Пайғамбаримизнинг сувни ҳўплаб-ҳўплаб бир, икки, баъзида уч бор нафасларини ростлаб олганлари ва туя каби сувни бир симиришда ичишнинг яхши эмаслиги ҳадисларда баён қилинган.

Сув ўтириб ичилади, уни ичишдан олдин “Бисмиллаҳир раҳманир раҳим”, дейилади. Сувга пуфланмайди, ичиб бўлгач, Ҳақ таолога ҳамд айтилади. Идишни оғиздан узоқлаштириб, нафас чиқарилади. Агар шундай қилинса, чанқоқ босилади, сув танага роҳат бағишлайди. Аксинча, шошиб, баъзи ҳайвонлардек пишиллаб ичиш меъда, қизилўнгач каби аъзоларга зарар етказади, дейилган. Ҳазрат Абу Ҳурайра ривоят қилади: «Албатта, Пайғамбаримиз уч нафасда сув ичардилар. Сув идишни оғизларига яқинлаштирган пайтларида “Бисмиллаҳир раҳманир раҳим”, охирига етказганларида эса “Алҳамдулиллаҳ”, дердилар. Уч марта шундай қилардилар» (Имом Табароний ривояти). Ибн Аббос ривоят қилган ҳадисда бундай дейилган: «Сизлар сув ичиш пайтида “Бисмиллаҳир раҳманир раҳим”, ичиб бўлганларингда эса “Алҳамдулиллаҳ”, денглар» (Имом Термизий ривояти).

Меҳлаб айтади: “Айримлар сув ичаётиб идиш ичига нафас чиқаради, иссиқ овқат ёки қайноқ сувни пуфлаб совутишга уринади. Бу жуда хунук одатдир, ён-атрофдагилар ҳам бундан нафратланади”. Ибн Арабий бундай дейди: “Одобга риоя қилиш улуғ хулқлардандир. Бир одам ўзи учун пуфлаб ё нафас чиқариб еб қолдирган овқатини бошқа бир киши олиб емоқчи бўлганида, уни огоҳлантириши зарур. Акс ҳолда, бахиллик қилган бўлади. Бахиллик эса ҳаромдир”. Имом Қуртубий: “Сув ичаётиб идишга нафас чиқаришдан қайтарилганимизнинг сабаби оғиздаги бадбўй ҳид ёки сўлак билан сувни ифлослантиришдан сақланишдир”, деб таъкидлайди.

Биз мўминлар бундай чиройли одобларга ҳамиша риоя қилсак, Пайғамбаримизнинг суннатларига амал қилганимиз боис, иншаАллоҳ, шафоатларига ҳам эришамиз.

“Фатҳул Борий шарҳи Саҳиҳил Бухорий” китоби асосидаАбдувоҳид Ўрозов тайёрлади.

“Ҳидоят” журналининг 2012 йил, 12-сонидан олинди.


* * *

Abu Nu’aym va Abu Osim Uzra ibn Sobitdan , u esa Sumoma ibn Abdullohdan keltiradi: «Anas ibn Molik idishdan ikki yo uch bor ho‘plab suv ichib, har gal ho‘plaganidan so‘ng idish tashqarisiga nafas chiqardi va: “Payg‘ambarimiz idishdan uch bor ho‘plab suv ichib, har ho‘plaganlaridan so‘ng idish tashqarisiga nafas chiqargan edilar”, deb aytdi»(Imom Buxoriy rivoyati).

Sharh: Inson odatga ko‘ra har kuni uch mahal ovqatlanishi, vaqti-vaqti bilan suv ichishi tabiiy ehtiyojdir. Har besh-o‘n soniya ichida toza havodan nafas olib, nafas chiqarmaslikning iloji yo‘q. Chiqargan nafasimizni tutunga o‘xshatishimiz mumkin. Shu bois hamma yog‘i berk xonada o‘tirgan uch-to‘rt kishi bir-ikki soatdan so‘ng bo‘g‘ila boshlaydi. Ba’zan og‘izdan noxush hid yoki so‘lak nafas bilan qo‘shilib chiqadi. Shu sabab dinimiz issiq ovqat yoki qaynoq suvni puflab sovutib, yeyish-ichishdan qaytargan. Hatto Payg‘ambarimiz suv ichishda idishga nafas chiqarishdan qaytarganlarida bir yigit: “Agar idishning ichida gard ko‘rinsa-chi”, deb so‘raydi. Shunda u zot : “Gardni suv bilan oqizib tushir”, deganlar.

Odobga ko‘ra, suv ichayotgan kishining nafas chiqargisi kelgan paytda suv ichishdan to‘xtab, og‘zidan idishni uzoqlashtirib, nafasini rostlab olishi tavsiya etiladi.

Ushbu hadis zohiriga ko‘ra, Abu Qatoda rivoyatidagi “Sizlardan biringiz suv ichsa, idishga puflamasin...”, mazmunli hadisi sharif ma’nosini to‘ldiradi. Payg‘ambarimizning suvni ho‘plab-ho‘plab bir, ikki, ba’zida uch bor nafaslarini rostlab olganlari va tuya kabi suvni bir simirishda ichishning yaxshi emasligi hadislarda bayon qilingan.

Suv o‘tirib ichiladi, uni ichishdan oldin “Bismillahir rahmanir rahim”, deyiladi. Suvga puflanmaydi, ichib bo‘lgach, Haq taologa hamd aytiladi. Idishni og‘izdan uzoqlashtirib, nafas chiqariladi. Agar shunday qilinsa, chanqoq bosiladi, suv tanaga rohat bag‘ishlaydi. Aksincha, shoshib, ba’zi hayvonlardek pishillab ichish me’da, qizilo‘ngach kabi a’zolarga zarar yetkazadi, deyilgan. Hazrat Abu Hurayra rivoyat qiladi: «Albatta, Payg‘ambarimiz uch nafasda suv ichardilar. Suv idishni og‘izlariga yaqinlashtirgan paytlarida “Bismillahir rahmanir rahim”, oxiriga yetkazganlarida esa “Alhamdulillah”, derdilar. Uch marta shunday qilardilar» (Imom Tabaroniy rivoyati). Ibn Abbos rivoyat qilgan hadisda bunday deyilgan: «Sizlar suv ichish paytida “Bismillahir rahmanir rahim”, ichib bo‘lganlaringda esa “Alhamdulillah”, denglar» (Imom Termiziy rivoyati).

Mehlab aytadi: “Ayrimlar suv ichayotib idish ichiga nafas chiqaradi, issiq ovqat yoki qaynoq suvni puflab sovutishga urinadi. Bu juda xunuk odatdir, yon-atrofdagilar ham bundan nafratlanadi”. Ibn Arabiy bunday deydi: “Odobga rioya qilish ulug‘ xulqlardandir. Bir odam o‘zi uchun puflab yo nafas chiqarib yeb qoldirgan ovqatini boshqa bir kishi olib yemoqchi bo‘lganida, uni ogohlantirishi zarur. Aks holda, baxillik qilgan bo‘ladi. Baxillik esa haromdir”. Imom Qurtubiy: “Suv ichayotib idishga nafas chiqarishdan qaytarilganimizning sababi og‘izdagi badbo‘y hid yoki so‘lak bilan suvni ifloslantirishdan saqlanishdir”, deb ta’kidlaydi.

Biz mo‘minlar bunday chiroyli odoblarga hamisha rioya qilsak, Payg‘ambarimizning sunnatlariga amal qilganimiz bois, inshaAlloh, shafoatlariga ham erishamiz.

“Fathul Boriy sharhi Sahihil Buxoriy” kitobi asosidaAbduvohid O‘rozov tayyorladi.

“Hidoyat” jurnalining 2012 yil, 12-sonidan olindi.