Курсий оятининг фазилати

Рукн: Ислом ва иймон Чоп этилган: 10.12.2014

Ибн Касир тафсирида (Байрут, 1988 йил, 313–314- бетлар) Абу Ҳурайрадан (розийаллоҳу анҳу) ривоят қилинган ҳадиси шариф келтирилган. Пайғамбаримиз (алайҳиссалом) ушбу муборак ҳадисларида Курсий оятининг(Бақара, 255) бир улуғ фазилати ҳақида баён қилганлар.

Абу Ҳурайрадан (розийаллоҳу анҳу) ривоят қилинади: «Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) менга Рамазонда йи­ғиладиган фитр садақаларини (буғдойни) сақлашни буюрдилар. Бир кун кимдир келиб, тўпланган буғдойдан ҳовучлаб ола бошлади. Уни ушлаб: “Ҳозир сени Расулуллоҳнинг (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) ҳузурларига олиб бораман”, дедим. У: “Мени қўйиб юбор, бола-чақам бор, жуда ҳам муҳтожман”, деди. Уни қўйиб юбордим. Тонг отганида Пайғамбар (алайҳиссалом): “Эй Абу Ҳурайра! Асиринг кеча нима қилди?” деб сўрадилар. Мен жуда ҳам муҳтожлиги ва бола-чақасининг кўплигидан шикоят қилгани учун раҳмим келиб, қўйиб юборганимни айтдим. У зот (соллаллоҳу алайҳи ва саллам): “Сенга ёлғон гапирган, у қайтиб келади”, дедилар. Пайғамбарнинг (алайҳиссалом) сўзларидан унинг келишини англадим. У келиб, буғдойдан ҳовучлаб ола бошлади. Уни тутиб олдим ва: “Сени Расулуллоҳнинг олдиларига олиб бораман”, дедим. У олдинги гапини такрорлади. Раҳмим келди ва бу гал ҳам уни қўйиб юбордим. Тонг отгач, Пайғамбар (алайҳиссалом): “Эй Абу Ҳурайра, кечаги асиринг нима қилди?” дедилар. Мен яна олдингидай муҳтожлигидан шикоят қилгани учун қўйиб юборганимни айтдим. У зот (алайҳиссалом): “Сенга ёлғон гапирган, у қайтиб келади”, дедилар. Учинчи кун уни ушлаб олдим ва: “Уч марта бўлди, энди сени Расулуллоҳнинг ҳузурларига олиб бораман. Ҳар сафар қайтиб келмайман деб, яна келаверасан”, дедим. У энди: “Мени қўйиб юбор, сенга Аллоҳ фой­дали қиладиган бир неча калималарни ўргатаман”, деди. Мен: “У қандай калималар?” деб сўрадим. У тўшагингга ётиш пайти “Курсий оятини тўлиғича ўқи, Аллоҳ сенга бир қўриқчи юборади ва тонг отгунича сенга шайтон яқинлашолмайди”, деди. Мен уни қўйиб юбордим. Тонг отгач, Расулуллоҳ (алайҳис­салом) мендан: “Кечаги асиринг нима қилди”, деб сўрадилар. Мен: “Ё Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам), у менга Аллоҳ фойдали қиладиган калималарни ўргатаман, деб ишонтирди. Мен уни қўйиб юбордим, дедим ва унинг айтганларини баён қилдим. Шунда у зот: “Ўзи ёлғончи бўлса ҳам, сенга рост гапирибди. Уч кундан бери ким билан гаплашаётганингни биласанми, эй Абу Ҳурайра?” деб сўрадилар. Мен: “Йўқ, билмайман”, деб жавоб бердим. Пайғамбаримиз (алайҳиссалом): “У шайтон эди”, дедилар (Имом Бухорий).

Ўқиганингиз ушбу ҳадиси шариф мазмунидан Курсий ояти ўқилган жойга шайтон яқинлашмаслиги маълум бўлади.

Ўзбекистон мусулмонлари идораси Фатво бўлими ходими Собиржон АРЗИҚУЛОВ тайёрлади.

“Ҳидоят” журналининг 2011 йил, 7-сонидан олинди.

* * *

Ibn Kasir tafsirida (Bayrut, 1988 yil, 313–314- betlar) Abu Hurayradan (roziyallohu anhu) rivoyat qilingan hadisi sharif keltirilgan. Payg‘ambarimiz (alayhissalom) ushbu muborak hadislarida Kursiy oyatining(Baqara, 255) bir ulug‘ fazilati haqida bayon qilganlar.

Abu Hurayradan (roziyallohu anhu) rivoyat qilinadi: «Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) menga Ramazonda yi­g‘iladigan fitr sadaqalarini (bug‘doyni) saqlashni buyurdilar. Bir kun kimdir kelib, to‘plangan bug‘doydan hovuchlab ola boshladi. Uni ushlab: “Hozir seni Rasulullohning (sollallohu alayhi va sallam) huzurlariga olib boraman”, dedim. U: “Meni qo‘yib yubor, bola-chaqam bor, juda ham muhtojman”, dedi. Uni qo‘yib yubordim. Tong otganida Payg‘ambar (alayhissalom): “Ey Abu Hurayra! Asiring kecha nima qildi?” deb so‘radilar. Men juda ham muhtojligi va bola-chaqasining ko‘pligidan shikoyat qilgani uchun rahmim kelib, qo‘yib yuborganimni aytdim. U zot (sollallohu alayhi va sallam): “Senga yolg‘on gapirgan, u qaytib keladi”, dedilar. Payg‘ambarning (alayhissalom) so‘zlaridan uning kelishini angladim. U kelib, bug‘doydan hovuchlab ola boshladi. Uni tutib oldim va: “Seni Rasulullohning oldilariga olib boraman”, dedim. U oldingi gapini takrorladi. Rahmim keldi va bu gal ham uni qo‘yib yubordim. Tong otgach, Payg‘ambar (alayhissalom): “Ey Abu Hurayra, kechagi asiring nima qildi?” dedilar. Men yana oldingiday muhtojligidan shikoyat qilgani uchun qo‘yib yuborganimni aytdim. U zot (alayhissalom): “Senga yolg‘on gapirgan, u qaytib keladi”, dedilar. Uchinchi kun uni ushlab oldim va: “Uch marta bo‘ldi, endi seni Rasulullohning huzurlariga olib boraman. Har safar qaytib kelmayman deb, yana kelaverasan”, dedim. U endi: “Meni qo‘yib yubor, senga Alloh foy­dali qiladigan bir necha kalimalarni o‘rgataman”, dedi. Men: “U qanday kalimalar?” deb so‘radim. U to‘shagingga yotish payti “Kursiy oyatini to‘lig‘icha o‘qi, Alloh senga bir qo‘riqchi yuboradi va tong otgunicha senga shayton yaqinlasholmaydi”, dedi. Men uni qo‘yib yubordim. Tong otgach, Rasululloh (alayhis­salom) mendan: “Kechagi asiring nima qildi”, deb so‘radilar. Men: “Yo Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam), u menga Alloh foydali qiladigan kalimalarni o‘rgataman, deb ishontirdi. Men uni qo‘yib yubordim, dedim va uning aytganlarini bayon qildim. Shunda u zot: “O‘zi yolg‘onchi bo‘lsa ham, senga rost gapiribdi. Uch kundan beri kim bilan gaplashayotganingni bilasanmi, ey Abu Hurayra?” deb so‘radilar. Men: “Yo‘q, bilmayman”, deb javob berdim. Payg‘ambarimiz (alayhissalom): “U shayton edi”, dedilar (Imom Buxoriy).

O‘qiganingiz ushbu hadisi sharif mazmunidan Kursiy oyati o‘qilgan joyga shayton yaqinlashmasligi ma’lum bo‘ladi.

O‘zbekiston musulmonlari idorasi Fatvo bo‘limi xodimi Sobirjon ARZIQULOV tayyorladi.

“Hidoyat” jurnalining 2011 yil, 7-sonidan olindi.