Мусулмоннинг вафодор аёли
Ашраф Али Таҳонавий айтади:
«Мусулмоннинг хотинидек аёлни дунёда тополмайсиз. Унинг каби вафодорни дунёда йўқ. Бунинг исботи шуки, эрнинг хизмати билан бирга унинг ота-онаси, ака-укасининг ҳам хизматини қилиб, дуосини олаверади. Ваҳоланки эрнинг ота-онасига хизмат қилиш унга вожиб эмас. Узоқ қариндошингиз келса ҳам уни ҳам очиқ чеҳра билан кутиб олади. Сиз йиллаб мусофирликда юрсангиз ҳам сизни кутиб юраверади. Ваҳоланки, аёлнинг рухсатисиз 4 ойдан ошиқ муддатга мусофир бўлиш мумкин эмас. Кечаси соат 2 да келсангиз ҳам, эшикни очиб, сизга овқат ҳам қилиб бераверади…
Шунча хизматларига яраша бу аёлларнинг тиллари ширин бўлганида эди… Жиддийсини қўйинг, оғзиларидан чиққан ҳазил дуо ҳам қабул бўлиб кетарди. Адашиб дуо қилсалар ҳам Аллоҳ қабул қилаверарди…»
«16-17 га кирган ёшгина қиз «Ўзингизни бағишладингизми?» деган биргина сўзга вафодорлик қилиб, ўз хонадони, ота-онаси, яқинларини ташлаб, сеники бўлиб ўтирибди. Лекин сен бадбахт «Ла илаҳа иллаллоҳ» дединг-у, Худоники бўлмадинг…»
Танганинг иккинчи томони
Абу Ҳурайра р.а. айтган эканлар:
«Сен хотининг хунук бўлгани учун куйинма, бир кун сенга гўзал фарзандни туғиб беради – хурсанд бўласан».
Исо алайҳиссалом асҳоблари билан йўлда кетаётсалар, ҳаром ўлган итни кўришибди. Асҳоблар ҳаммалари бурниларини ёпиб:
— Намунча сасимаса, бадбахт, — дейишса, Исо алайҳиссалом:
— Тишининг оқлигини қаранг, — деб ундан ҳам бир яхшилик топган эканлар.
Инглизларнинг бир мақоли бор:
«Бузуқ соат ҳам кунига 2 марта тўғри гапиради.»
Бадхулқ аёл – мeнинг мартабам
Буюк тасаввуф шайхларидан Мирзо Мазҳари Жони-Жононнинг аёли жуда баджаҳл, ёмон хотин бўлган экан. Шундай бўлса-да, шайх ҳар куни бомдоддан кейин, шогирдларидан бирини аёли олдига жўнатиб, ҳол-аҳволини сўраттирар экан. Аҳвол сўрагани борган шогирдларини аёл сўкиб, «дунёда менинг эримдан бошқаси қуриб қолибдими, шунгаям шогирд бўласанларми?», деб вайсиб бераркан. Унинг бундай муомаласини шайхга айтишга улар истиҳола қилишаркан.
Бир куни шайх аёлининг олдига бир бадавийсифат шогирдини жўнатибди. У эса аёлнинг бундай муомаласини кўриб, югурганча, шайхнинг олдига кириб, шундай дебди:
— Устоз, бундай аёл билан қандай яшайсиз, мениям, сизниям боплаб сўкиб берди. Талоқ қилиб юбормайсизми уни?
— Мени ким деб биласан?
— Сиз устозсиз, буюк илм соҳибисиз.
— Менинг эришган барча илмим, мартабам, шу хотинимдан. Унинг бу азобларига сабр қилганимдандир. Агар мен бир кун унинг ҳолини сўрамасам, мартабамдан тушиб қоламан. Энди қандай қилиб, мени шу даражага олиб чиққан хотинимни талоқ қилай…
* * *
Ashraf Ali Tahonaviy aytadilar:
“Musulmonning xotinidek ayolni dunyoda topolmaysiz. Uning kabi vafodorni olamda yo‘q. Buning isboti shuki, u erning xizmati bilan birga uning ota-onasi, aka-ukasining ham xizmatini qilib, duosini olaveradi. Vaholanki erning ota-onasiga xizmat qilish unga vojib emas. Uzoq qarindoshingiz kelsa ham uni ham ochiq chehra bilan kutib olaveradi. Siz yillab musofirlikda yursangiz ham sizni kutib yuraveradi. Vaholanki, ayolning ruxsatisiz 4 oydan oshiq muddatga musofir bo‘lish mumkin emas. Kechasi soat 2 da kelsangiz ham, eshikni ochib, sizga ovqat ham qilib beraveradi…
Shuncha xizmatlariga yarasha bu ayollarning tillari shirin bo‘lganida edi… Jiddiysini qo‘ying, og‘zilaridan chiqqan hazil duo ham qabul bo‘lib ketardi. Adashib duo qilsalar ham Alloh qabul qilaverardi…”
“16-17 ga kirgan yoshgina qiz “O‘zingizni bag‘ishladingizmi?” degan birgina so‘zga vafodorlik qilib, o‘z xonadoni, ota-onasi, yaqinlarini tashlab, seniki bo‘lib o‘tiribdi. Lekin sen badbaxt “La ilaha illalloh” deding-u, Xudoniki bo‘lmading…”
BADXULQ AYOL – MENING MARTABAM
Buyuk tasavvuf shayxlaridan Mirzo Mazhari Joni-Jononning ayoli juda badjahl, yomon xotin bo‘lgan ekan. Shunday bo‘lsa-da, shayx har kuni bomdoddan keyin, shogirdlaridan birini ayoli oldiga jo‘natib, hol-ahvolini so‘rattirar ekan. Ahvol so‘ragani borgan shogirdlarini ayol so‘kib, “dunyoda mening erimdan boshqasi qurib qolibdimi, shungayam shogird bo‘lasanlarmi?”, deb vaysib berarkan. Uning bunday muomalasini shayxga aytishga ular istihola qilisharkan.
Bir kuni shayx ayolining oldiga bir badaviysifat shogirdini jo‘natibdi. U esa ayolning bunday muomalasini ko‘rib, yugurgancha, shayxning oldiga kirib, shunday debdi:
— Ustoz, bunday ayol bilan qanday yashaysiz, meniyam, sizniyam boplab so‘kib berdi. Taloq qilib yubormaysizmi uni?
— Meni kim deb bilasan?
— Siz ustozsiz, buyuk ilm sohibisiz.
— Mening erishgan barcha ilmim, martabam, shu xotinimdan. Uning bu azoblariga sabr qilganimdandir. Agar men bir kun uning holini so‘ramasam, martabamdan tushib qolaman. Endi qanday qilib, meni shu darajaga olib chiqqan xotinimni taloq qilay…
TANGANING IKKINCHI TOMONI
Abu Hurayra r.a. aytgan ekanlar:
“Sen xotining xunuk bo‘lgani uchun kuyinma, bir kun senga go‘zal farzandni tug‘ib beradi – xursand bo‘lasan”.
* * *
Inglizlarning bir maqoli bor:
“Buzuq soat ham kuniga 2 marta to‘g‘ri gapiradi.”
Yorqinjon qori ma’ruzalari asosida tayyorlandi.