“Охири кетиш бўлган дунё учун маҳзун бўлма!”

Рукн: Ибрат Чоп этилган: 27.11.2016

Бир аъробийга айтилди: “Битмайдиган жароҳат нима?” Аъробий деди: “Олийжаноб инсоннинг пасткаш кимсага ҳожати тушиши ва пасткашнинг унга рад жавобини беришидир”. Унга яна айтилди: “Хорлик нима?” У деди: “Шарафли инсоннинг пасткашнинг эшиги ёнида туриши ва унга киришга изн берилмаслигидир”.

* * *

Беш кишига яқинлашиш саодатга сабаб бўлади. Булар: ота-онасига яхшилик қилувчи ўғил, солиҳа жуфт, вафодор дўст, мўмин қўшни, фақиҳ олим.

* * *

Узоқ ва машаққатли иш кунидан кейин уйга иссиқ нон тўла халта билан қайтиш кишининг фахрланиши учун етарлидир.

* * *

Охири кетиш бўлган дунё учун маҳзун бўлма!

* * *

Шундай шахслар борки, уларнинг кўнглини топишинг учун сени мингта ниқоб кийишга ундайди. Шундай шахслар борки, сендаги барча ниқобларни ечтириб, сени борингча севади.

* * *

Дўстлар сувга ўхшайди. Ҳамма сув ҳам ичишга яроқли эмас.

* * *

“Улуғлик васвасаси (паранойя)” билан оғриган одам атрофидаги ҳаммани хизматкор деб ўйлайди.

* * *

Ким тажриба қудуғидан сув ичмаган бўлса, жаҳолат денгизларида ташналикдан ўлиб кетади.

* * *

Агар инсон ризқидан қочиб шамолга минса, ризқи унга етиб олиш учун чақмоққа минади.

* * *

Сен ҳақингда айтилаётган гапларга эътибор берма! Кимлигингни, қанақалигингни ўзинг биласан. Аллоҳ сенинг аҳволингни, ниятингни билувчироқдир. Қилган ишларингни оқлашга уриниб, қийматингни туширма. Ҳаётда муваффақиятсизликнинг сири – ҳаммани рози қилишга уринишдир.

* * *

Биров сенга ишонган пайтда ҳеч қачон унга хиёнат қилма, уни алдама! Шер ўкириб, наъра тортгани учун ўрмон шоҳига айланмади. Балки у ғурурли. У ҳар қанча оч бўлса ҳам ҳеч қачон бировнинг ўлжасига ташланмайди.

* * *

Ҳамма нарса ўзгарганда ҳам ҳеч қачон ўзгармайдиган ҳақиқий, собит муҳаббат онанинг муҳаббатидир!

Эй Роббим! Ўтаётган ҳар бир дақиқада онам учун беркилмас ризқ ва рад этилмас дуо эшигини очгин!

* * *

Бошқалар сенинг фикрларингни тўла англай олмасликларига аниқ ишонганинг лаҳзаларда сукутдан афзалроқ нарса бўлмайди.

* * *

Киши то онаси вафот этгунича гўдаклигича қолади. Агар онаси вафот этса, ўша заҳоти кексага айланади.

* * *

Ютуққа эришган пайтда жим туришинг – ишонч.

Ғазаб пайтида жим туришинг – қувват.

Иш пайтида жим туришинг – ижод.

Сени масхара қилаётганларида жим туришинг – менсимаслик, эътибор бермаслик.

Насиҳат пайтида жим туришинг – одоб.

Маҳзунлик, мусибат пайтида жим туришинг – сабр.

* * *

Жим туриш доим ҳам розилик аломати бўлавермайди. Гоҳида айтмоқчи бўлган гапимизни тушунтиришга қийналган пайтимизда ҳам жим турамиз.

* * *

Энг кўп оғриқ берадиган нарса – кимдир сенга ошкора зулм қилиб, кейин сендан махфий равишда узр сўрашидир.

* * *

Аллоҳнинг энг катта неъматларидан бири тонгни офиятда кутиб олиб, кунни офиятда кеч қилишингдир. Бу шундай неъматки, уни фақат офиятини йўқотганларгина идрок қиладилар. Офият неъматини бергани учун Аллоҳга ҳамдлар бўлсин!

* * *

Уч нарса сенинг ҳаётга бўлган қарашингни ўзгартиради:

  1. Беморлик.
  2. Мусофирлик.
  3. Яқин кишингни йўқотиш.

* * *

Учта нарсани: оилангни, қалбингни ва қадрингни ҳеч қачон қурбон қилма.

* * *

Аёл каби фазл бўлган неъматни кўрмадим. Гўдаклигида отасини жаннатга киришига сабаб бўлади. Балоғатга етиб, турмушга чиққанда эрининг динининг ярмини тўлдиради. Она бўлганда фарзандлари учун жаннат унинг оёқлари остида бўлади.

Тўпловчи ва таржимон: Нозимжон Ҳошимжон

Bir a’robiyga aytildi: “Bitmaydigan jarohat nima?” A’robiy dedi: “Oliyjanob insonning pastkash kimsaga hojati tushishi va pastkashning unga rad javobini berishidir”. Unga yana aytildi: “Xorlik nima?” U dedi: “Sharafli insonning pastkashning eshigi yonida turishi va unga kirishga izn berilmasligidir”.

* * *

Besh kishiga yaqinlashish saodatga sabab bo‘ladi. Bular: ota-onasiga yaxshilik qiluvchi o‘g‘il, soliha juft, vafodor do‘st, mo‘min qo‘shni, faqih olim.

* * *

Uzoq va mashaqqatli ish kunidan keyin uyga issiq non to‘la xalta bilan qaytish kishining faxrlanishi uchun yetarlidir.

* * *

Oxiri ketish bo‘lgan dunyo uchun mahzun bo‘lma!

* * *

Shunday shaxslar borki, ularning ko‘nglini topishing uchun seni mingta niqob kiyishga undaydi. Shunday shaxslar borki, sendagi barcha niqoblarni yechtirib, seni boringcha sevadi.

* * *

Do‘stlar suvga o‘xshaydi. Hamma suv ham ichishga yaroqli emas.

* * *

“Ulug‘lik vasvasasi (paranoyya)” bilan og‘rigan odam atrofidagi hammani xizmatkor deb o‘ylaydi.

* * *

Kim tajriba qudug‘idan suv ichmagan bo‘lsa, jaholat dengizlarida tashnalikdan o‘lib ketadi.

* * *

Agar inson rizqidan qochib shamolga minsa, rizqi unga yetib olish uchun chaqmoqqa minadi.

* * *

Sen haqingda aytilayotgan gaplarga e’tibor berma! Kimligingni, qanaqaligingni o‘zing bilasan. Alloh sening ahvolingni, niyatingni biluvchiroqdir. Qilgan ishlaringni oqlashga urinib, qiymatingni tushirma. Hayotda muvaffaqiyatsizlikning siri – hammani rozi qilishga urinishdir.

* * *

Birov senga ishongan paytda hech qachon unga xiyonat qilma, uni aldama! Sher o‘kirib, na’ra tortgani uchun o‘rmon shohiga aylanmadi. Balki u g‘ururli. U har qancha och bo‘lsa ham hech qachon birovning o‘ljasiga tashlanmaydi.

* * *

Hamma narsa o‘zgarganda ham hech qachon o‘zgarmaydigan haqiqiy, sobit muhabbat onaning muhabbatidir!

Ey Robbim! O‘tayotgan har bir daqiqada onam uchun berkilmas rizq va rad etilmas duo eshigini ochgin!

* * *

Boshqalar sening fikrlaringni to‘la anglay olmasliklariga aniq ishonganing lahzalarda sukutdan afzalroq narsa bo‘lmaydi.

* * *

Kishi to onasi vafot etgunicha go‘dakligicha qoladi. Agar onasi vafot etsa, o‘sha zahoti keksaga aylanadi.

* * *

Yutuqqa erishgan paytda jim turishing – ishonch.

G‘azab paytida jim turishing – quvvat.

Ish paytida jim turishing – ijod.

Seni masxara qilayotganlarida jim turishing – mensimaslik, e’tibor bermaslik.

Nasihat paytida jim turishing – odob.

Mahzunlik, musibat paytida jim turishing – sabr.

* * *

Jim turish doim ham rozilik alomati bo‘lavermaydi. Gohida aytmoqchi bo‘lgan gapimizni tushuntirishga qiynalgan paytimizda ham jim turamiz.

* * *

Eng ko‘p og‘riq beradigan narsa – kimdir senga oshkora zulm qilib, keyin sendan maxfiy ravishda uzr so‘rashidir.

* * *

Allohning eng katta ne’matlaridan biri tongni ofiyatda kutib olib, kunni ofiyatda kech qilishingdir. Bu shunday ne’matki, uni faqat ofiyatini yo‘qotganlargina idrok qiladilar. Ofiyat ne’matini bergani uchun Allohga hamdlar bo‘lsin!

* * *

Uch narsa sening hayotga bo‘lgan qarashingni o‘zgartiradi:

  1. Bemorlik
  2. Musofirlik
  3. Yaqin kishingni yo‘qotish.

* * *

Uchta narsani: oilangni, qalbingni va qadringni hech qachon qurbon qilma.

* * *

Ayol kabi fazl bo‘lgan ne’matni ko‘rmadim. Go‘dakligida otasini jannatga kirishiga sabab bo‘ladi. Balog‘atga yetib, turmushga chiqqanda erining dinining yarmini to‘ldiradi. Ona bo‘lganda farzandlari uchun jannat uning oyoqlari ostida bo‘ladi.

To‘plovchi va tarjimon: Nozimjon Hoshimjon