Қулнинг садоқати ("Маснавий"дан)

Рукн: Ибрат Чоп этилган: 12.04.2016

Луқмон оддийгина қул бўлиб, хожаси уни жуда яхши кўрар, бирга тамадди қилишни хуш кўрар эди. Хожага бир қовун ҳадя қилинди. Қулларидан бирига Луқмонни чақириб келишни буюрди.
Луқмон келганида хожаси қовундан бир тилим узатди. У соҳибининг икромини мамнуният билан қабул қилди. Қовундан яна кесиб берди, Луқмон иштаҳа билан еди.
Хожа: «Луқмон қовунни жуда яхши кўрар экан», деб ўйлади ва бир тилим қолгунига қадар кесиб бераверди. Луқмон ҳам ҳар сафар қовунни иштаҳа билан ерди. Унинг иштаҳасини кўрган хўжайин қовун жуда ширин экан деб ўйлаб, охирги тилимдан тишлаб кўрди. Шу заҳоти унинг аччиқ таъмидан юзлари буришиб кетди. «Луқмон, қовун жуда аччиқ экан, уни қандай қилиб бунчалар иштаҳа билан единг?», деб сўради.
Луқмон: «Бир неча йиллардан буён қўлингиздан шундай тотли-мазали таомлар едимки, бу ҳадянгизни «аччиқ экан», дейишга уялдим. Сиздан келган машаққатга фарёд қилгандан бурним ерга ишқалгани афзал. Лутф билан инъом этган бу қўлларингиздаги мазали қовунда қандай аччиқ таъм қолдириши мумкин?!», деб жавоб берди.

Севгидан аччиқ ширинга, мис олтинга айланади!
Севги билан кўчкилар тўхтаб барҳам топар!
Севгидан ўликка жон кирар!
Севгидан подшоҳ қул, қул подшоҳ бўлар!
Севгидан зиндон гулзорга, зулмат нурга алмашар!
Севгидан гинаю кудуратлар ўрнини шоду хуррамлик олар!
Севгидан йўлтўсар йўл кўрсатувчига айланиб, ҳидоятга йўл очар!
Севгидан хасталик сиҳат ва офиятга айланади!
Севгидан қаҳр-ғазаб раҳм-шафқатга алмашади!  
 
Жалолиддин Румийнинг “Маснавий”сидан
Туркчадан Абдуллоҳ Раҳимбоев таржимаси

* * *

Luqmon oddiygina qul bo‘lib, xojasi uni juda yaxshi ko‘rar, birga tamaddi qilishni xush ko‘rar edi. Xojaga bir qovun hadya qilindi. Qullaridan biriga Luqmonni chaqirib kelishni buyurdi.
Luqmon kelganida xojasi qovundan bir tilim uzatdi. U sohibining ikromini mamnuniyat bilan qabul qildi. Qovundan yana kesib berdi, Luqmon ishtaha bilan yedi.
Xoja: «Luqmon qovunni juda yaxshi ko‘rar ekan», deb o‘yladi va bir tilim qolguniga qadar kesib beraverdi. Luqmon ham har safar qovunni ishtaha bilan yerdi. Uning ishtahasini ko‘rgan xo‘jayin qovun juda shirin ekan deb o‘ylab, oxirgi tilimdan tishlab ko‘rdi. Shu zahoti uning achchiq ta’midan yuzlari burishib ketdi. «Luqmon, qovun juda achchiq ekan, uni qanday qilib bunchalar ishtaha bilan yeding?», deb so‘radi.
Luqmon: «Bir necha yillardan buyon qo‘lingizdan shunday totli-mazali taomlar yedimki, bu hadyangizni «achchiq ekan», deyishga uyaldim. Sizdan kelgan mashaqqatga faryod qilgandan burnim yerga ishqalgani afzal. Lutf bilan in’om etgan bu qo‘llaringizdagi mazali qovunda qanday achchiq ta’m qoldirishi mumkin?!», deb javob berdi.

Sevgidan achchiq shiringa, mis oltinga aylanadi!
Sevgi bilan ko‘chkilar to‘xtab barham topar!
Sevgidan o‘likka jon kirar!
Sevgidan podshoh qul, qul podshoh bo‘lar!
Sevgidan zindon gulzorga, zulmat nurga almashar!
Sevgidan ginayu kuduratlar o‘rnini shodu xurramlik olar!
Sevgidan yo‘lto‘sar yo‘l ko‘rsatuvchiga aylanib, hidoyatga yo‘l ochar!
Sevgidan xastalik sihat va ofiyatga aylanadi!
Sevgidan qahr-g‘azab rahm-shafqatga almashadi!  
 
Jaloliddin Rumiyning “Masnaviy”sidan
Turkchadan Abdulloh Rahimboyev tarjimasi