Бир-биримизни қўлласак...

Рукн: Долзарб мавзу Чоп этилган: 22.12.2013
Бир-биримизни қўлласак...
 
Мустабид тузум қулагач, турфа ажнабий моллар бозорларни забт этганидек, советча ноғорани эшитавериб чарчаган инсоннинг қулоғи, мияси, кўнглини эгаллаш учун ҳам турли қараш ва фикрлар хуружи бошланди. Жумладан, юртимизда бошқа динларни тарғиб қилувчи миссионерлар кўпайиб қолди.
Мен ўзим гувоҳ бўлган воқеалар ҳақида гапирмоқчиман. Бир куни Юнусобод бозоридан уйимга етиб келгунимча «Иеҳова шоҳидлари» гуруҳи аъзоларининг учраган одамга текин китоб тарқатиб, гуруҳларига таклиф қилишаётганини кўрдим. Менга ҳам таклиф этишди. Мулойимлик билан икки қўлим банд, китобингизни ололмайман, дедим. Эллик одим юриб-юрмасимдан яна шундай манзара... Хуллас, уйга етгунимча уч марта ўша гуруҳ вакилларига дуч келдим. Ишдан қайтган хотиним ҳам троллейбусда уч-тўрт кампир унга китоб тиқиштирмоқчи бўлишганини айтди.
Эртасига эшик тақиллади. Малла сочли бир қиз ўзбекчада тутилиб-тутилиб:
—Сиз қайси диндасиз? — деб сўради.
—Алҳамдулиллоҳ, мусулмонман, деб жавоб қилдим.
—Ахир, Исо сизнинг барча қилган ва қилажак гуноҳпарингизни Худодан сўраб олган-ку. Ишонмасангиз, мана, кўринг,— деб у чиройли нашр қилинган ўзбекча “Инжил”ни кўрсатди.
—Ҳозир сизни бекордан-бекор хафа қилсам, ҳақоратласам, ҳеч қандай гуноҳ бўлмайдими?
—Билмасам...
—Ахир, сиз айтишингизча, гуноҳимни Исо (алайҳиссалом) сўраб олганлар-ку.
Қиз индамай ортига қайтди ва кўздан ғойиб бўлди.
Бир неча кундан сўнг яна эшик тақиллади. Очсам, чиройли бир ўзбек қизи турибди. Қўлида бир даста ўрисча ва ўзбекча китоблар.
—«Иеҳова шоҳидлари»данмисиз?
—Қайдан билдингиз?
Жавоб ўрнига яна савол бердим:
—Инжилни ўқиганмисиз?
—Ҳа, бир неча марта ўрисчасини ҳам, ўзбекчасини ҳам ўқиганман.
—Қуръони каримни-чи?
—Йўқ.
—Ота-онангиз мусулмонмилар?
— Ҳа.
Ундай бўлса, Қуръони каримни ҳеч бўлмаса бир марта ўқиб, кейин келинг.
—Мен сиз билан Ер юзидаги жаннат ҳақида гаплашмоқчиман, — деди қиз.
—Ҳозир икковимиз тенг эмасмиз. Мен ҳар икки китобни ўқиганман, сиз энг сўнгги Китобни ўқимабсиз. Қуръони карим фақат ўзбек ёки араблар учун эмас, бутун жаҳон халқлари учун туширилган. Устозларингизга ҳам шу гапимни айтинг, — дедим.
Орадан икки йил ўтди, аммо у қиз қайта кўринмади.
Таассуф, мўмай пул эвазига бошқа динга кириб кетаётган айрим юртдошларимиз учраб туришибди.
Мутасадди шахсларда ҳам, оддий одамларда ҳам масъулият ҳисси кучайса, четдан хуружларнинт илдизи кесилади.
МДҲнинг айрим давлатларида пайдо бўлган баъзи секта аъзолари ўзларини қурбонлик қилаётганлари ёки 30-40 киши тириклай очиқ гўрга киришиб, ўлимларини кўтиб ётишгани ҳам ана шу хорижий қора “паблик рилейшнз” — “жамоатчилик билан алоқалар”нинг таъсири. Четдан суқилиб кириб, омма фикрини ўзгартирмоқчи бўлаётганлар тиниқ сувни лойқалатяптилар, холос.
Омма билан алоқа ўрнатиш, халқ фикрини тўғри маънода ўрганиш фани ўзимизда ҳам яхши ўқитилиши керак.
Бугунги кунда “жамоатчилик билан алоқалар” (паблик рилейшнз) Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий унивсрситети журналистика факултети ва Жаҳон тиллари университети халқаро журналистика факултетида мажбурий фан сифатида ҳамда Ўзбекистон Республикаси Президенти ҳузуридаги Давлат ва жамият қурилипш академиясида қисман ўқитиляпти. Ғарб мамлакатларида у ҳатто иқтисодчиларга ҳам бир неча ўн йиллардан буён алоҳида фан сифатида ўқитилади.
Пайғамбаримиз (алайҳиссалом) ҳадисларини ўрганган киши оқ-қорани таниб, тўғри йўлни топиши аниқ. У ҳамжиҳатлик туфайли четнинг зараридан ҳимояланади, жипсликнинг яхши қирраларини кўра олади. Бу ҳол Ғарбда энди анъана тусига кираётган “жамоатчилик билан алоқалар”нинг илдизлари Ислом динида азалдан бор эканини кўрсатади.
Ҳазрати Алишер Навоий “Агар сен шоҳсен, огоҳсен сен, агар огоҳсен, шоҳсен сен” деганлар. Динимизнинг афзалликларини халқимизга етказишда, ёшларимизни қора ниятли кучларнинг ахборот хуружидан ҳимоя қилишда доим ҳушёр ва огоҳ бўлишимиз зарур.
Динимизга хос кенглик, халқчиллик ва юксак ахлоқни тарғиб этишда бир-биримизни қўлласак, холислик кўрсатсак, четнинг ғаразли ниятда орамизга суқилишлари барҳам топади.
 
Тўра Мирзо,
Ўзбекистон Миллий университети катта ўқитувчиси
«Ҳидоят» журналининг 2008-йил 7-сонидан олинди.
 
* * *
 
Mustabid tuzum qulagach, turfa ajnabiy mollar bozorlarni zabt etganidek, sovetcha nog‘orani eshitaverib charchagan insonning qulog‘i, miyasi, ko‘nglini egallash uchun ham turli qarash va fikrlar xuruji boshlandi. Jumladan, yurtimizda boshqa dinlarni targ‘ib qiluvchi missionerlar ko‘payib qoldi.
Men o‘zim guvoh bo‘lgan voqealar haqida gapirmoqchiman. Bir kuni Yunusobod bozoridan uyimga yetib kelgunimcha «Iyehova shohidlari» guruhi a’zolarining uchragan odamga tekin kitob tarqatib, guruhlariga taklif qilishayotganini ko‘rdim. Menga ham taklif etishdi. Muloyimlik bilan ikki qo‘lim band, kitobingizni ololmayman, dedim. Ellik odim yurib-yurmasimdan yana shunday manzara... Xullas, uyga yetgunimcha uch marta o‘sha guruh vakillariga duch keldim. Ishdan qaytgan xotinim ham trolleybusda uch-to‘rt kampir unga kitob tiqishtirmoqchi bo‘lishganini aytdi.
Ertasiga eshik taqilladi. Malla sochli bir qiz o‘zbekchada tutilib-tutilib:
—Siz qaysi dindasiz? — deb so‘radi.
—Alhamdulilloh, musulmonman, deb javob qildim.
—Axir, Iso sizning barcha qilgan va qilajak gunohparingizni Xudodan so‘rab olgan-ku. Ishonmasangiz, mana, ko‘ring,— deb u chiroyli nashr qilingan o‘zbekcha “Injil”ni ko‘rsatdi.
—Hozir sizni bekordan-bekor xafa qilsam, haqoratlasam, hech qanday gunoh bo‘lmaydimi?
—Bilmasam...
—Axir, siz aytishingizcha, gunohimni Iso (alayhissalom) so‘rab olganlar-ku.
Qiz indamay ortiga qaytdi va ko‘zdan g‘oyib bo‘ldi.
Bir necha kundan so‘ng yana eshik taqilladi. Ochsam, chiroyli bir o‘zbek qizi turibdi. Qo‘lida bir dasta o‘rischa va o‘zbekcha kitoblar.
—«Iyehova shohidlari»danmisiz?
—Qaydan bildingiz?
Javob o‘rniga yana savol berdim:
—Injilni o‘qiganmisiz?
—Ha, bir necha marta o‘rischasini ham, o‘zbekchasini ham o‘qiganman.
—Qur’oni karimni-chi?
—Yo‘q.
—Ota-onangiz musulmonmilar?
— Ha.
Unday bo‘lsa, Qur’oni karimni hech bo‘lmasa bir marta o‘qib, keyin keling.
—Men siz bilan Yer yuzidagi jannat haqida gaplashmoqchiman, — dedi qiz.
—Hozir ikkovimiz teng emasmiz. Men har ikki kitobni o‘qiganman, siz eng so‘nggi Kitobni o‘qimabsiz. Qur’oni karim faqat o‘zbek yoki arablar uchun emas, butun jahon xalqlari uchun tushirilgan. Ustozlaringizga ham shu gapimni ayting, — dedim.
Oradan ikki yil o‘tdi, ammo u qiz qayta ko‘rinmadi.
Taassuf, mo‘may pul evaziga boshqa dinga kirib ketayotgan ayrim yurtdoshlarimiz uchrab turishibdi.
Mutasaddi shaxslarda ham, oddiy odamlarda ham mas’uliyat hissi kuchaysa, chetdan xurujlarnint ildizi kesiladi.
MDHning ayrim davlatlarida paydo bo‘lgan ba’zi sekta a’zolari o‘zlarini qurbonlik qilayotganlari yoki 30-40 kishi tiriklay ochiq go‘rga kirishib, o‘limlarini ko‘tib yotishgani ham ana shu xorijiy qora “pablik rileyshnz” — “jamoatchilik bilan aloqalar”ning ta’siri. Chetdan suqilib kirib, omma fikrini o‘zgartirmoqchi bo‘layotganlar tiniq suvni loyqalatyaptilar, xolos.
Omma bilan aloqa o‘rnatish, xalq fikrini to‘g‘ri ma’noda o‘rganish fani o‘zimizda ham yaxshi o‘qitilishi kerak.
Bugungi kunda “jamoatchilik bilan aloqalar” (pablik rileyshnz) Mirzo Ulug‘bek nomidagi O‘zbekiston Milliy univsrsiteti jurnalistika fakulteti va Jahon tillari universiteti xalqaro jurnalistika fakultetida majburiy fan sifatida hamda O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti huzuridagi Davlat va jamiyat qurilipsh akademiyasida qisman o‘qitilyapti. G‘arb mamlakatlarida u hatto iqtisodchilarga ham bir necha o‘n yillardan buyon alohida fan sifatida o‘qitiladi.
Payg‘ambarimiz (alayhissalom) hadislarini o‘rgangan kishi oq-qorani tanib, to‘g‘ri yo‘lni topishi aniq. U hamjihatlik tufayli chetning zararidan himoyalanadi, jipslikning yaxshi qirralarini ko‘ra oladi. Bu hol G‘arbda endi an’ana tusiga kirayotgan “jamoatchilik bilan aloqalar”ning ildizlari Islom dinida azaldan bor ekanini ko‘rsatadi.
Hazrati Alisher Navoiy “Agar sen shohsen, ogohsen sen, agar ogohsen, shohsen sen” deganlar. Dinimizning afzalliklarini xalqimizga yetkazishda, yoshlarimizni qora niyatli kuchlarning axborot xurujidan himoya qilishda doim hushyor va ogoh bo‘lishimiz zarur.
Dinimizga xos kenglik, xalqchillik va yuksak axloqni targ‘ib etishda bir-birimizni qo‘llasak, xolislik ko‘rsatsak, chetning g‘arazli niyatda oramizga suqilishlari barham topadi.
 
To‘ra Mirzo,
O‘zbekiston Milliy universiteti katta o‘qituvchisi
«Hidoyat» jurnalining 2008-yil 7-sonidan olindi.