Пайғамбаримизнинг (алайҳиссалом) туғилган кунлари ҳақида

Рукн: Муҳаммад (с.а.в.) сийратлари Чоп этилган: 09.12.2014

Илм аҳли орасида Пайғамбаримиз Муҳаммад (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) рабиул аввал ойининг қайси кунида туғилганлари ҳақида ҳар хил фикр юради.

Саҳобалар, тобеинлар, муҳаддислар, тарих, сийрат, фалакиёт олимлари, муҳаққиқ уламолар Пайғамбаримизнинг (алайҳиссалом) милодий 571 – Фил йили, баҳор фасли, душанба куни, тонг вақти туғилганларини айтишган.

Бу воқеа қайси қамарий ойнинг нечанчи кунига тўғри келиши ҳақида турли фикрлар бор. Абдуллоҳ ибн Аббос, Жубайр ибн Мутъим ва Баро ибн Озиб1 (розийаллоҳу анҳум) Ибн Ҳазм2 ва улуғ тобеин Му­ҳам­мад ибн Жубайр3 (раҳматул­лоҳи ­ала­й­­­ҳим) у зотнинг ту­ғилган­ларини “Рабиул аввал ойи­нинг саккизинчи куни”, де­йишган. Ибн Абдул Барр баъзи тарихчиларнинг мана шу маълумотни тўғри де­йишганини келтирган4. Муҳаммад ибн Мусо Хоразмий бу маълумотни қатъий деб ҳисоблаб: “Бундан бошқаси тўғри эмас, тарихчилар мана шунга ижмо қилишган”, дейди5. Ҳофиз Абул Хаттоб Умар ибн Диҳя Калбий Зоҳирий “Ат танвир фи мавлидил башарин назир” китобида ушбу маълумотни бошқа маълумотлардан устун санаган. Имом Табарий “Хулосату сияри саййидил башар” китобида кўп олимларнинг бу маълумотни тўғри деганларини қайд этиб ўтади. Ҳофиз Қасталоний Шофиъий: “Кўп аҳли ҳадис мана шу маълумотни ихтиёр этишган”, деган6. Қузоъий: “Астрономик тақвим-жадвал олимлари бу маълумот борасида иттифоқ қилишган”, деб айтади7.

Шайх Муҳаммад Хузарийнинг “Нурул яқин”, Муҳаммад Сулаймон Мансурфурийнинг “Роҳматан лил оламин”, Шайх Сафиюр Раҳмон Муборакфурийнинг “Ар раҳиқул махтум”, доктор Абдуллоҳ Фақиҳнинг “Фатовош шабакатил исломия”, Шайх Али ибн Нойифнинг “Мавсуъатул буҳуси вал мақолатил илмия”, Иброҳим Ибёрийнинг “Ал Мавсуъатул Қуръония”(1/25), мисрлик тарихчи Муҳаммад Талъатбек Ҳарбнинг “Тариху дувалил араби вал Ислам”, Саййид Маҳмуд Тарозий (Олтинхонтўра)нинг “Нурул басар”, Собит ҳожи Абдул Боқий ўғлининг “Сийрату хотамин набиййин” китобларида Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) рабиул аввалнинг тўққизинчи куни туғилганлари айтилган.

“Ал Мавсуъатул исломиятул муъосира” китоби (5/366) муаллифлари ҳам мана шу ҳисобни қабул қилишган. Али Тантовий (1909-1999) мана шу маълумотни бошқа маълумотлардан афзал ва устун кўрган8.

Миср расадхонасининг собиқ мудири, фалакиётшунос олим, геометрия фанлари мутахассиси Маҳмуд Пошо милодий 571 йил, рабиул аввал ойининг  тўққизинчи куни душанбага тўғри келишини илмий асослаб берган9.

Муҳаммад ибн Саъд эса “Ат табақотул куб­ро” китобида Пайғамбаримиз (алайҳис­салом) рабиул аввалнинг ўнинчи куни туғилганлар, деган маълумотни келтиради.

Ибн Асокирнинг Абу Жаъфар Боқирдан қилган ривоятида10, Шаъбий11 ва Абу Жаъфар Муҳаммад ибн Алининг12 ривоятларида ҳам шу маълумот тўғри дейилган.

Имом Заҳабий: “Шайхимиз Абу Муҳам­мад Димётий Шофиъий ўзи таълиф қилган “Ас сийратун набавия” китобида: “Абу Жаъфар Муҳаммад ибн Алининг ривояти (рабиул аввал ойининг  ўнинчи куни) билан Абу Маъшар Нужайҳнинг ривояти (рабиул аввал ойининг ўн иккинчи куни) келтириб, Абу Жаъфарнинг ривояти (яъни, ўнинчи кун) тўғри, деган”, дейди13.

Аммо Абдуллоҳ ибн Аббос, Жобир (розийал­лоҳу анҳум)14, Ибн Ҳиббон15, Муҳаммад ибн Исҳоқ16, Ибн Ҳишом17, Абу Маъшар Нужайҳ18 ва Ибн Халдун19 Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) рабиул аввалнинг ўн иккинчи куни туғилганлари ҳақидаги маълумотни ривоят қилишган20. Шунингдек, Ибн Касир “Ал бидоя ван ниҳоя”, Ибн Ражаб Дамашқий “Латоифул маъориф”, Мовардий “Аъломун нубувваҳ”, ибн Саййидин-нас Шофиъий “Уюнул асар”, доктор Муҳаммад ибн Абду Раҳмон Шойиъ­ “Нузулул Қуръон”, Доктор Муҳаммад Саъид ибн Рамазон Бутий “Фиқҳус сийра”, Доктор Шавқий Абу Халил “Атласус сийратин набавия”, Муҳаммад Хаббоз “Баъсул ҳимам ли мужази сийрати саййидил умам”, “Ал лажнатуд доимати лил буҳусил илмияти вал ифто” фатволарида, Алихонтўра Соғуний “Тарихи Муҳаммадий”, Аҳмад Лутфий “Саодат асри қиссалари” китоб­ларида ҳамда шайх Муҳаммад Содиқ Муҳаммад Юсуф “Ҳадис ва ҳаёт” (19-жуз) ва “Мавлуд ҳақидаги хилоф” мақоласида Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) таввалуд кунлари рабиул аввал ойининг ўн иккинчи куни дейишган. Бу фикр (ўн иккинчи куни) машҳур бўлса-да, Ибн Аббос билан Жобирнинг (розийаллоҳу анҳумо) ривояти ровийлари қаторида узилиш борлигини муҳаддислар таъкидлашган.

Турк олими Закои Кўнрапа “Пайғам­баримиз ва ашараи мубашшара” асарида Аҳмад Росимнинг: “Айтилган ривоятларнинг энг тўғриси – Пайғамбаримиз (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) рабиул аввал ойининг ўн иккинчи куни дунёга келганлар, деган ривоятдир”, деган хулосасини келтириб, сўнг: “Шу билан бирга, бу куннинг душанба кунига тўғри келмаганини ҳам унутмаслик керак”, дейди.

Хулоса

Ушбу маълумотларни санадга кўра солиштирсак, рабиул аввал ойининг саккизинчи ёки ўнинчи куни асосли бўлиб чиқади. Фалакиётшунослик тақвими асосида ҳисобласак, тўққизинчи куни илмий ҳисоб бўлади. Машҳурлик жиҳатини эътиборга олсак, ўн иккинчи куни кучли бўлади.

Шу ўринда имом Қасталонийнинг: “Пайғамбаримизнинг туғилган вақтлари рабиул аввал ойидир, (яъни, туғилган ойлари аниқ, туғилган кунлари эса, маълум эмас)21, деган хулосасини келтириш жоиз. Закои Кўнрапа: “Пайғамбаримизнинг хотирини ёд этишни истаган ҳар бир мусулмон аниқ бир кунни танлаши шарт эмас. У зотнинг шахсиятига кўрсатиладиган ҳурмат-эҳтиром у ёки бу кунда маросим ўтказиш билан бўлмайди. Бу нарса ул зотга энг самимий ришталар билан боғланиш орқали амалга оширилади”, дейди22.

Севикли Пайғамбаримиз Муҳаммад Мус­тафога беадад саловот ва саломларимизни етказишини сўраб, Аллоҳ таолога илтижо қиламиз.

Абдул Азим ЗИЁУДДИН ўғли,

Тошкент Ислом институти “Диний фанлар” кафедраси мудири

 “Ҳидоят” журналининг 2011 йил, 7-сонидан олинди.

__________________

1 Ибн Жавзий, “Ал вафо би таърифи фазоилил мустафо”. 2 Ибн Касир, “Ас сийратун набавия”. 3 Ўша асар. Имом Молик, Уқайл ва Юнус ибн Язидлар саҳиҳ иснод билан ривоят қилишган. 4 Ўша асар. 5 “Мавсуъатуд дифоъ ъан Росулиллаҳ”; Муҳаммад Муновий, “Файзул Қодир шарҳул жомеис сағир мин аҳодисил баширин назир” (3/40); 6 Ўша асар. 7 Ўша асар. 8 “Мавсуъатуд дифоъ ъан Росулиллаҳ”. 9Шайх Муҳаммад Хузарий, “Нурул яқин”;  Шайх Сафиюр Раҳмон Муборакфурий, “Ар раҳиқул махтум”;  “Мавсуъатуд дифоъ ъан Росулиллаҳ”. 10 Ибн Касир, “Ас сийратун набавия”; “Мавсуъатуд дифоъ ъан Росулиллаҳ”. 11Ўша асар. 12Имом Заҳабий, “Ас сийратун набавия”. 13 Ўша асар. “Мавсуъатуд дифоъ ъан Росулиллаҳ”. 14 Ўша асарлар. 15Абу Ҳотим ибн Ҳиббон, “Ас сийратун набавия”; Шайх Муҳаммад ибн Ризқ, “Ал ислом ва набиюл ислом”. 16 Имом Ҳоким, “Ал мустадрак ъалас саҳиҳайн би таълиқиз Заҳабий”; Имом Байҳақий, “Далоилун нубувваҳ”, “Шуъабул имон”; Абду Раҳмон Суҳайлий Моликий, “Ар равзул унф фи шарҳис сийратин набавия ли ибни Ҳишом”; Доктор Аҳмад Абу Зайд, “Ас сийратун набавия”; Ибн Касир, “Ас сийратун набавия”; Имом Табарий, “Ат тарих”; “Мавсуъатуд дифоъ ъан Росулиллаҳ”. 17 Ибн Ҳишом, “Ас сийратун набавия”; Абдул Ҳафиз Али Қарний, “Ан набий фи миръоти асҳобиҳ”.  18Имом Заҳабий, “Ас сийратун набавия”. 19“Ал истиқсо фи ахборил мағрибил ақсо”. 20 Абу Шайба, “Мусаннаф”; Доктор Аҳмад Абу Зайд, “Ас сийратун набавия”; Муҳаммад Абу Заҳра, “Зуҳратут тафосир”; “Фатово ал Азҳар”. 21“Ал мавоҳибул ладуния”. 22 “Пайғамбаримиз ва ашараи мубашшара”.

* * *

Ilm ahli orasida Payg‘ambarimiz Muhammad (sollallohu alayhi va sallam) rabiul avval oyining qaysi kunida tug‘ilganlari haqida har xil fikr yuradi.

Sahobalar, tobeinlar, muhaddislar, tarix, siyrat, falakiyot olimlari, muhaqqiq ulamolar Payg‘ambarimizning (alayhissalom) milodiy 571 – Fil yili, bahor fasli, dushanba kuni, tong vaqti tug‘ilganlarini aytishgan.

Bu voqea qaysi qamariy oyning nechanchi kuniga to‘g‘ri kelishi haqida turli fikrlar bor. Abdulloh ibn Abbos, Jubayr ibn Mut’im va Baro ibn Ozib1 (roziyallohu anhum) Ibn Hazm2 va ulug‘ tobein Mu­ham­mad ibn Jubayr3 (rahmatul­lohi ­ala­y­­­him) u zotning tu­g‘ilgan­larini “Rabiul avval oyi­ning sakkizinchi kuni”, de­yishgan. Ibn Abdul Barr ba’zi tarixchilarning mana shu ma’lumotni to‘g‘ri de­yishganini keltirgan4. Muhammad ibn Muso Xorazmiy bu ma’lumotni qat’iy deb hisoblab: “Bundan boshqasi to‘g‘ri emas, tarixchilar mana shunga ijmo qilishgan”, deydi5. Hofiz Abul Xattob Umar ibn Dihya Kalbiy Zohiriy “At tanvir fi mavlidil basharin nazir” kitobida ushbu ma’lumotni boshqa ma’lumotlardan ustun sanagan. Imom Tabariy “Xulosatu siyari sayyidil bashar” kitobida ko‘p olimlarning bu ma’lumotni to‘g‘ri deganlarini qayd etib o‘tadi. Hofiz Qastaloniy Shofi’iy: “Ko‘p ahli hadis mana shu ma’lumotni ixtiyor etishgan”, degan6. Quzo’iy: “Astronomik taqvim-jadval olimlari bu ma’lumot borasida ittifoq qilishgan”, deb aytadi7.

Shayx Muhammad Xuzariyning “Nurul yaqin”, Muhammad Sulaymon Mansurfuriyning “Rohmatan lil olamin”, Shayx Safiyur Rahmon Muborakfuriyning “Ar rahiqul maxtum”, doktor Abdulloh Faqihning “Fatovosh shabakatil islomiya”, Shayx Ali ibn Noyifning “Mavsu’atul buhusi val maqolatil ilmiya”, Ibrohim Ibyoriyning “Al Mavsu’atul Qur’oniya”(1/25), misrlik tarixchi Muhammad Tal’atbek Harbning “Tarixu duvalil arabi val Islam”, Sayyid Mahmud Taroziy (Oltinxonto‘ra)ning “Nurul basar”, Sobit hoji Abdul Boqiy o‘g‘lining “Siyratu xotamin nabiyyin” kitoblarida Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) rabiul avvalning to‘qqizinchi kuni tug‘ilganlari aytilgan.

“Al Mavsu’atul islomiyatul mu’osira” kitobi (5/366) mualliflari ham mana shu hisobni qabul qilishgan. Ali Tantoviy (1909-1999) mana shu ma’lumotni boshqa ma’lumotlardan afzal va ustun ko‘rgan8.

Misr rasadxonasining sobiq mudiri, falakiyotshunos olim, geometriya fanlari mutaxassisi Mahmud Posho milodiy 571 yil, rabiul avval oyining  to‘qqizinchi kuni dushanbaga to‘g‘ri kelishini ilmiy asoslab bergan9.

Muhammad ibn Sa’d esa “At tabaqotul kub­ro” kitobida Payg‘ambarimiz (alayhis­salom) rabiul avvalning o‘ninchi kuni tug‘ilganlar, degan ma’lumotni keltiradi.

Ibn Asokirning Abu Ja’far Boqirdan qilgan rivoyatida10, Sha’biy11 va Abu Ja’far Muhammad ibn Alining12 rivoyatlarida ham shu ma’lumot to‘g‘ri deyilgan.

Imom Zahabiy: “Shayximiz Abu Muham­mad Dimyotiy Shofi’iy o‘zi ta’lif qilgan “As siyratun nabaviya” kitobida: “Abu Ja’far Muhammad ibn Alining rivoyati (rabiul avval oyining  o‘ninchi kuni) bilan Abu Ma’shar Nujayhning rivoyati (rabiul avval oyining o‘n ikkinchi kuni) keltirib, Abu Ja’farning rivoyati (ya’ni, o‘ninchi kun) to‘g‘ri, degan”, deydi13.

Ammo Abdulloh ibn Abbos, Jobir (roziyal­lohu anhum)14, Ibn Hibbon15, Muhammad ibn Ishoq16, Ibn Hishom17, Abu Ma’shar Nujayh18 va Ibn Xaldun19 Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) rabiul avvalning o‘n ikkinchi kuni tug‘ilganlari haqidagi ma’lumotni rivoyat qilishgan20. Shuningdek, Ibn Kasir “Al bidoya van nihoya”, Ibn Rajab Damashqiy “Latoiful ma’orif”, Movardiy “A’lomun nubuvvah”, ibn Sayyidin-nas Shofi’iy “Uyunul asar”, doktor Muhammad ibn Abdu Rahmon Shoyi’­ “Nuzulul Qur’on”, Doktor Muhammad Sa’id ibn Ramazon Butiy “Fiqhus siyra”, Doktor Shavqiy Abu Xalil “Atlasus siyratin nabaviya”, Muhammad Xabboz “Ba’sul himam li mujazi siyrati sayyidil umam”, “Al lajnatud doimati lil buhusil ilmiyati val ifto” fatvolarida, Alixonto‘ra Sog‘uniy “Tarixi Muhammadiy”, Ahmad Lutfiy “Saodat asri qissalari” kitob­larida hamda shayx Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf “Hadis va hayot” (19-juz) va “Mavlud haqidagi xilof” maqolasida Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) tavvalud kunlari rabiul avval oyining o‘n ikkinchi kuni deyishgan. Bu fikr (o‘n ikkinchi kuni) mashhur bo‘lsa-da, Ibn Abbos bilan Jobirning (roziyallohu anhumo) rivoyati roviylari qatorida uzilish borligini muhaddislar ta’kidlashgan.

Turk olimi Zakoi Ko‘nrapa “Payg‘am­barimiz va asharai mubashshara” asarida Ahmad Rosimning: “Aytilgan rivoyatlarning eng to‘g‘risi – Payg‘ambarimiz (sollallohu alayhi va sallam) rabiul avval oyining o‘n ikkinchi kuni dunyoga kelganlar, degan rivoyatdir”, degan xulosasini keltirib, so‘ng: “Shu bilan birga, bu kunning dushanba kuniga to‘g‘ri kelmaganini ham unutmaslik kerak”, deydi.

Xulosa

Ushbu ma’lumotlarni sanadga ko‘ra solishtirsak, rabiul avval oyining sakkizinchi yoki o‘ninchi kuni asosli bo‘lib chiqadi. Falakiyotshunoslik taqvimi asosida hisoblasak, to‘qqizinchi kuni ilmiy hisob bo‘ladi. Mashhurlik jihatini e’tiborga olsak, o‘n ikkinchi kuni kuchli bo‘ladi.

Shu o‘rinda imom Qastaloniyning: “Payg‘ambarimizning tug‘ilgan vaqtlari rabiul avval oyidir, (ya’ni, tug‘ilgan oylari aniq, tug‘ilgan kunlari esa, ma’lum emas)21, degan xulosasini keltirish joiz. Zakoi Ko‘nrapa: “Payg‘ambarimizning xotirini yod etishni istagan har bir musulmon aniq bir kunni tanlashi shart emas. U zotning shaxsiyatiga ko‘rsatiladigan hurmat-ehtirom u yoki bu kunda marosim o‘tkazish bilan bo‘lmaydi. Bu narsa ul zotga eng samimiy rishtalar bilan bog‘lanish orqali amalga oshiriladi”, deydi22.

Sevikli Payg‘ambarimiz Muhammad Mus­tafoga beadad salovot va salomlarimizni yetkazishini so‘rab, Alloh taologa iltijo qilamiz.

Abdul Azim ZIYOUDDIN o‘g‘li,

Toshkent Islom instituti “Diniy fanlar” kafedrasi mudiri

“Hidoyat” jurnalining 2011 yil, 7-sonidan olindi.

__________________

1 Ibn Javziy, “Al vafo bi ta’rifi fazoilil mustafo”. 2 Ibn Kasir, “As siyratun nabaviya”. 3 O‘sha asar. Imom Molik, Uqayl va Yunus ibn Yazidlar sahih isnod bilan rivoyat qilishgan. 4 O‘sha asar. 5 “Mavsu’atud difo’ ‘an Rosulillah”; Muhammad Munoviy, “Fayzul Qodir sharhul jomeis sag‘ir min ahodisil bashirin nazir” (3/40); 6 O‘sha asar. 7 O‘sha asar. 8 “Mavsu’atud difo’ ‘an Rosulillah”. 9Shayx Muhammad Xuzariy, “Nurul yaqin”;  Shayx Safiyur Rahmon Muborakfuriy, “Ar rahiqul maxtum”;  “Mavsu’atud difo’ ‘an Rosulillah”. 10 Ibn Kasir, “As siyratun nabaviya”; “Mavsu’atud difo’ ‘an Rosulillah”. 11O‘sha asar. 12Imom Zahabiy, “As siyratun nabaviya”. 13 O‘sha asar. “Mavsu’atud difo’ ‘an Rosulillah”. 14 O‘sha asarlar. 15Abu Hotim ibn Hibbon, “As siyratun nabaviya”; Shayx Muhammad ibn Rizq, “Al islom va nabiyul islom”. 16 Imom Hokim, “Al mustadrak ‘alas sahihayn bi ta’liqiz Zahabiy”; Imom Bayhaqiy, “Daloilun nubuvvah”, “Shu’abul imon”; Abdu Rahmon Suhayliy Molikiy, “Ar ravzul unf fi sharhis siyratin nabaviya li ibni Hishom”; Doktor Ahmad Abu Zayd, “As siyratun nabaviya”; Ibn Kasir, “As siyratun nabaviya”; Imom Tabariy, “At tarix”; “Mavsu’atud difo’ ‘an Rosulillah”. 17 Ibn Hishom, “As siyratun nabaviya”; Abdul Hafiz Ali Qarniy, “An nabiy fi mir’oti ashobih”.  18Imom Zahabiy, “As siyratun nabaviya”. 19“Al istiqso fi axboril mag‘ribil aqso”. 20 Abu Shayba, “Musannaf”; Doktor Ahmad Abu Zayd, “As siyratun nabaviya”; Muhammad Abu Zahra, “Zuhratut tafosir”; “Fatovo al Azhar”. 21“Al mavohibul laduniya”. 22 “Payg‘ambarimiz va asharai mubashshara”.