Фотима бинти Асад

Рукн: Саҳобалар Чоп этилган: 26.06.2019

Исломнинг илк пайтларидаёқ ҳидоятга эришган саҳобия аёллардан бири Фотима бинти Асад (розияллоҳу анҳо) эди. У Бани Ҳошим авлодидан бўлиб, Расулуллоҳнинг (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) амакилари ва ҳомийлари Абу Толибнинг аёли, Ҳазрати Алининг онаси эди.

Пайғамбаримизнинг оналари ва боболари вафот этишгач, амакилари Абу Толиб у зотни тарбиясига олади. Унинг аёли Фотима эса, кичкина Муҳаммадга у уйларига келганидан бошлаб меҳр-мурувват ва шафқат кўрсатди. Ўз фарзандларидан ҳам кўра кўпроқ Муҳаммадни уйлар, жону дилдан парвариш қилар эди. Орадан йиллар ўтди. Муҳаммад қирқ ёшга тўлганида ваҳий кела бошлади.

Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) пайғамбарликларининг биринчи уч йилида одамларни яширин тарзда Исломга чорлар ва бу ишни ниҳоятда махфий, оҳиста олиб борардилар. Ниҳоят, бу динни кенг оммага етказиш пайти келди. Ишни қаердан ва кимдан бошлаш Расули акрамга ваҳий орқали билдирилди: “Яқин қариидошларингизии охират азобидан огоҳлантиринг!” (Шуаро, 214).

Шундан кейин Расулуллоҳ бутун қариндошларини тўплаб, бундай дедилар: “Ҳамд фақат Аллоҳга хосдир. Унга ҳамд айтаман. Ундангина мадад сурайман, ёлғиз Унга имон келтираман ва Унга таваккул қиламан. Мен кузим билан кургандек биламан ва сизга ҳам маълум қиламанки, Аллоҳ таолодан бошқа илоҳ йўқ. У бирдир, Унинг шериги ва тенги юқдир. Сизларни ўзидан ўзга илоҳ бўлмаган ёлғиз Аллоҳга имон келтиришга чақираман. Мен Унинг бутун инсониятга юборган сунгги пайғамбариман. Аллоҳга қасам, сизлар уйқуга чўмганингиз каби уласиз. Уйқудан уйғонгандек тириласиз ва қилган барча амалларингизнинг ҳисобини берасиз. Эзгу ишларингиз мукофотини, ёмон қилмишларингиз жазосини оласиз. Бу ҳам булса, ё абадий жаннатда ёки тоабад дўзахда қолиш демакдир. Биринчи марта охират азобидин огоҳ этган одамларим сизларсиз.

Эй Абдулмутталиб авлоди! Мен сизларга улуғ ва қийматли, дунё ва охиратингиз учун фойдали нарсалар келтирдим. Араблар орасида ўз қавмига бундан яхшироқ нарса келтирган кимсани билмайман. Мен сизларни осон, енгил ва ме-онда тош босадиган (оғир келадиган) икки калимага даъват қиламан. У ҳам булса: “Ашҳаду анла илаҳа иллаллоҳ ва ашҳаду анна Муҳаммадан абдуҳу ва росулуҳ” (Гувоҳлик бераманки, Аллоҳдан бошқа илоҳ юқ ва Муҳаммад Унинг бандаси ва элчисидир), деб айтишингиздир”.

Пайғамбаримиз (алайҳиссалом) ушбу сўзларни айтганларидан кейин қариндошларидан бир нечаси имон келтиришди. Фотима бинти Асад ҳам ана шу бахтиёр инсонлар орасида эди. Эри Абу Толибдан ташқари барча фарзандлари бирин-кетин мусулмон булишди. Расули акрам бир сафар яқин қариндошларига мурожаат қилиб, сузлари сунггида: “У ҳолда қайси бирингиз бу юлда менга тобеъ, ёрдамчи ва вазирим буласиз?” дедилар. Ун икки-ун уч ёшлардаги Али ўринларидан сакраб турганларида Расулуллоҳ: “Сен утир!” дедилар. Кейин саволларини яна уч бор такрорладилар. Ҳар сафар Ал уринларидан туриб “Мен!” дердилар. Учинчисида яна Али ўринларидан туриб бундай дедилар: “Ё Расулуллоҳ! Ёшим ҳар қанча кичик булса ҳам, мен сизга ёрдамчи бўламан!”

Ҳали ёш бола Алининг бу самимий сузлари Расули акрамни жуда тулқинлантириб юборди. Аллоҳ Фотима бинти Асадга шундай фидокор ва солиҳ фарзандлар берган эди.

Фотима бинти Асад гўзал ахлоқли, юшмоқ табиатли булиб, пайғамбаримизнинг ҳузурларида эътиборли аёллардан эди. Расулуллоҳ уни мадҳ этар, ҳурматини жойига қуяр эдилар. Чунки Фотима бинти Асад, юқорида айтилганидек, Пайғамбаримизни болаликларидан парвариш қилган. У ўз фарзандлари туриб, аввал у зотнинг қорниларини туйғазар, олдин у зотнинг бошларини меҳр билан силар, сочларини тарар эди. Шунинг учун ҳам Пайғамбаримиз (алайҳиссалом) бу саҳобия ҳақида: “У менинг онам эди”, дея марҳамат қилганлар. Икки олам сарварининг муборак оғизларидан бу сузларнинг чиқиши Фотима бинти Асад учун буюк саодат эди.

Даврлар утиши билан Фотима бинти Асаднинг ҳам умри ниҳояланди ва абадият сари юл олди. Пайғамбаримиз устларидаги кўйлакларини ечиб, у билан марҳумани кафанлашни буюрдилар. Бу аёлга жаннат либослари кийдирилиши учун шундай қилганларини айтдилар.

Расулуллоҳ имомликларида жаноза намози ўқиб бўлингач, майитни у зот шахсан ўзлари қабрга қуйдилар. Қабрдан чиқаётганларида икки кўзларидан ёшлар оқарди. У ерда ҳозир бўлган Ҳазрати Умар ва бошқалар Расулуллоҳ Фотима бинти Асаддан бошқа ҳеч кимга бундай қилмаганларини айтишади. Кейин Расулуллоҳ қабр бошида бундай дуо қилдилар: “Аллоҳ таоло сизни мағфират қилсин, кечирсин, сизни Ўзи мукофотласин. Эй онажон! Аллоҳ сизни раҳматига олсин. Ўзингиз оч була туриб, мени тўйдирдингиз, емай едирдингиз, киймай кийдирдингиз. Тирилтирадиган ҳам, ўлдирадиган ҳам, Аллоҳ таолодир. У доимо барҳаётдир.

Аллоҳим! Онам Фотима бинти Асадни афв эт, гуноҳларини кечир. Унга ҳужжатингни билдир, қабрни кенгайтир. Эй марҳаматлиларнинг марҳаматлиси Аллоҳим! Мен пайғамбаринг ва уўтмишдаги барча пайғамбарларинг ҳаққи-ҳурмати, бу дуоларимни ижобат айла!”

Дуоси Аллоҳ ҳузурида бешак ижобат зотнинг ана шундай дуоларини олишга муяссар бўлиши бу саҳобиянинг том маънода саодатманд аёллардан эканидан дарак беради. Аллоҳ ундан рози булсин.

Нуъмон Абдулмажид тайёрлади.

Islomning ilk paytlaridayoq hidoyatga erishgan sahobiya ayollardan biri Fotima binti Asad (roziyallohu anho) edi. U Bani Hoshim avlodidan bo‘lib, Rasulullohning (sollallohu alayhi va sallam) amakilari va homiylari Abu Tolibning ayoli, Hazrati Alining onasi edi.

Payg‘ambarimizning onalari va bobolari vafot etishgach, amakilari Abu Tolib u zotni tarbiyasiga oladi. Uning ayoli Fotima esa, kichkina Muhammadga u uylariga kelganidan boshlab mehr-muruvvat va shafqat ko‘rsatdi. O‘z farzandlaridan ham ko‘ra ko‘proq Muhammadni uylar, jonu dildan parvarish qilar edi. Oradan yillar o‘tdi. Muhammad qirq yoshga to‘lganida vahiy kela boshladi.

Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) payg‘ambarliklarining birinchi uch yilida odamlarni yashirin tarzda Islomga chorlar va bu ishni nihoyatda maxfiy, ohista olib borardilar. Nihoyat, bu dinni keng ommaga yetkazish payti keldi. Ishni qayerdan va kimdan boshlash Rasuli akramga vahiy orqali bildirildi: “Yaqin qariidoshlaringizii oxirat azobidan ogohlantiring!” (Shuaro, 214).

Shundan keyin Rasululloh butun qarindoshlarini to‘plab, bunday dedilar: “Hamd faqat Allohga xosdir. Unga hamd aytaman. Undangina madad surayman, yolg‘iz Unga imon keltiraman va Unga tavakkul qilaman. Men kuzim bilan kurgandek bilaman va sizga ham ma’lum qilamanki, Alloh taolodan boshqa iloh yo‘q. U birdir, Uning sherigi va tengi yuqdir. Sizlarni o‘zidan o‘zga iloh bo‘lmagan yolg‘iz Allohga imon keltirishga chaqiraman. Men Uning butun insoniyatga yuborgan sunggi payg‘ambariman. Allohga qasam, sizlar uyquga cho‘mganingiz kabi ulasiz. Uyqudan uyg‘ongandek tirilasiz va qilgan barcha amallaringizning hisobini berasiz. Ezgu ishlaringiz mukofotini, yomon qilmishlaringiz jazosini olasiz. Bu ham bulsa, yo abadiy jannatda yoki toabad do‘zaxda qolish demakdir. Birinchi marta oxirat azobidin ogoh etgan odamlarim sizlarsiz.

Ey Abdulmuttalib avlodi! Men sizlarga ulug‘ va qiymatli, dunyo va oxiratingiz uchun foydali narsalar keltirdim. Arablar orasida o‘z qavmiga bundan yaxshiroq narsa keltirgan kimsani bilmayman. Men sizlarni oson, yengil va me-onda tosh bosadigan (og‘ir keladigan) ikki kalimaga da’vat qilaman. U ham bulsa: “Ashhadu anla ilaha illalloh va ashhadu anna Muhammadan abduhu va rosuluh” (Guvohlik beramanki, Allohdan boshqa iloh yuq va Muhammad Uning bandasi va elchisidir), deb aytishingizdir”.

Payg‘ambarimiz (alayhissalom) ushbu so‘zlarni aytganlaridan keyin qarindoshlaridan bir nechasi imon keltirishdi. Fotima binti Asad ham ana shu baxtiyor insonlar orasida edi. Eri Abu Tolibdan tashqari barcha farzandlari birin-ketin musulmon bulishdi. Rasuli akram bir safar yaqin qarindoshlariga murojaat qilib, suzlari sunggida: “U holda qaysi biringiz bu yulda menga tobe’, yordamchi va vazirim bulasiz?” dedilar. Un ikki-un uch yoshlardagi Ali o‘rinlaridan sakrab turganlarida Rasululloh: “Sen utir!” dedilar. Keyin savollarini yana uch bor takrorladilar. Har safar Al urinlaridan turib “Men!” derdilar. Uchinchisida yana Ali o‘rinlaridan turib bunday dedilar: “Yo Rasululloh! Yoshim har qancha kichik bulsa ham, men sizga yordamchi bo‘laman!”

Hali yosh bola Alining bu samimiy suzlari Rasuli akramni juda tulqinlantirib yubordi. Alloh Fotima binti Asadga shunday fidokor va solih farzandlar bergan edi.

Fotima binti Asad go‘zal axloqli, yushmoq tabiatli bulib, payg‘ambarimizning huzurlarida e’tiborli ayollardan edi. Rasululloh uni madh etar, hurmatini joyiga quyar edilar. Chunki Fotima binti Asad, yuqorida aytilganidek, Payg‘ambarimizni bolaliklaridan parvarish qilgan. U o‘z farzandlari turib, avval u zotning qornilarini tuyg‘azar, oldin u zotning boshlarini mehr bilan silar, sochlarini tarar edi. Shuning uchun ham Payg‘ambarimiz (alayhissalom) bu sahobiya haqida: “U mening onam edi”, deya marhamat qilganlar. Ikki olam sarvarining muborak og‘izlaridan bu suzlarning chiqishi Fotima binti Asad uchun buyuk saodat edi.

Davrlar utishi bilan Fotima binti Asadning ham umri nihoyalandi va abadiyat sari yul oldi. Payg‘ambarimiz ustlaridagi ko‘ylaklarini yechib, u bilan marhumani kafanlashni buyurdilar. Bu ayolga jannat liboslari kiydirilishi uchun shunday qilganlarini aytdilar.

Rasululloh imomliklarida janoza namozi o‘qib bo‘lingach, mayitni u zot shaxsan o‘zlari qabrga quydilar. Qabrdan chiqayotganlarida ikki ko‘zlaridan yoshlar oqardi. U yerda hozir bo‘lgan Hazrati Umar va boshqalar Rasululloh Fotima binti Asaddan boshqa hech kimga bunday qilmaganlarini aytishadi. Keyin Rasululloh qabr boshida bunday duo qildilar: “Alloh taolo sizni mag‘firat qilsin, kechirsin, sizni O‘zi mukofotlasin. Ey onajon! Alloh sizni rahmatiga olsin. O‘zingiz och bula turib, meni to‘ydirdingiz, yemay yedirdingiz, kiymay kiydirdingiz. Tiriltiradigan ham, o‘ldiradigan ham, Alloh taolodir. U doimo barhayotdir.

Allohim! Onam Fotima binti Asadni afv et, gunohlarini kechir. Unga hujjatingni bildir, qabrni kengaytir. Ey marhamatlilarning marhamatlisi Allohim! Men payg‘ambaring va uo‘tmishdagi barcha payg‘ambarlaring haqqi-hurmati, bu duolarimni ijobat ayla!”

Duosi Alloh huzurida beshak ijobat zotning ana shunday duolarini olishga muyassar bo‘lishi bu sahobiyaning tom ma’noda saodatmand ayollardan ekanidan darak beradi. Alloh undan rozi bulsin.

Nu’mon Abdulmajid tayyorladi.