Саъд ибн Рабиъ

Рукн: Саҳобалар Чоп этилган: 30.01.2017

Ислом оламида муносиб ўринга эга бўлган бу саҳобанинг тўлиқ исми Саъд ибн Рабиъ ибн Умар (баъзи манбаларда ибн Амр) ибн Абу Зуҳайр ибн Молик ибн Имрул Қайс  ибн Молик ибн Саълаба ибн Каъб Хазражий Ансорий бўлиб, туғилган санаси маълум эмас.

 Саъд (розияллоҳу анҳу) қабиласининг ўқимишли, босиқ ва мулоҳазали, сўзга чечан кишиларидан эди. Айниқса, унинг саховати чексиз эди. Мусулмонлар Мадинага кўчиб келганларидан сўнг Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам)нинг амалга оширган аҳамиятли ишларидан бири – муҳожир ва ансорлар ўртасида дўстлик ришталарини боғлаш бўлди. Саъд (розияллоҳу анҳу)ни Абдураҳмон ибн Авф (розияллоҳу анҳу) билан дўстлаштириб қўйдилар. Шу боис Абдураҳмон ибн Авф (розияллоҳу анҳу)­га сидқидилдан боғланди. Бу йўлда мол-давлатини ҳам қурбон қилишдан тоймади. Ҳатто бир куни дўстига Мадинада энг бой одам эканини, хоҳлаган нарсасини беришга тайёрлигини айтди.

Абдураҳмон ибн Авф унга миннатдорлик билдириб: “Аллоҳ молинг ва бола-чақангга барака берсин, сен яхшиси менга бозорнинг қаердалигини кўрсатиб қўй”, деди. Саъд Абдураҳмонга бозорни кўрсатиб қўйди. Абдураҳмон тижоратини бошлаб юборди...

Аллоҳ таоло ҳазрат Саъд ва у кабилар ҳақида ушбу оятни нозил қилди: «У(муҳожир)лардан аввал бу жой (Мадина)­да яшаган ва имонга (ихлос қилганлар). Улар юртларига ҳижрат қилиб келганларни севарлар ва уларга берилган нарсаларга қалбларида ҳасад қилмаслар. Ва гар ўзларининг ҳожатлари бўлса ҳам, (уларни) ўзларидан устун қўярлар. Ким ўз наф­сининг бахиллигидан сақланса, ундоқ кишилар, ҳа, ўшалар ютувчилардир» (Ҳашр, 9). Бу оятда ансорларнинг инсоният тарихида мисли кўрилмаган саховатлари ва одамгарчиликлари зикр этилган.

Ҳижрий учинчи сана. Шаввол ойининг еттинчи куни, шанба тонги (милодий 625 йил 22 март). Уҳуд воқеаси куни. Саҳобалар орасида Хазраж қабиласининг бошлиқларидан бўлган Саъд (розияллоҳу анҳу) кўринмас эди. Бундан хавотирга тушган Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) унга нима бўлганини билиш учун одам юбордилар. Ярадорлар орасида Саъд ибн Рабиъ ҳам бор эди. Пайғамбар (алайҳиссалом) уни эслаб излатганларини эшитгач, бениҳоя таъсирланиб кетди. «Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам)­га саломимни етказ ва у зотга Саъд ибн Рабиъ: “Аллоҳ бирор пайғамбарни уммати номидан яхшилик билан мукофотласа, Сизни ўшанинг афзали билан мукофотласин!” деб айтгин. Қавмимга айтинглар, Расулуллоҳга берган аҳдида қаттиқ турсин. Худонинг номи билан қасамёд қиламанки, агар ваъдасида туришмаса, у дунёда менинг юзимга қарашолмайди», деди. Сўнг у вафот этди. Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам)га унинг хабарини етказишди.

Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳу) ривоят қилади: Бир аёл икки қизини олиб келиб: “Ё Расулуллоҳ, булар Саъд ибн Рабиънинг қизлари. У Уҳудда ўлдирилган. Қизларнинг амакиси уларнинг моли ва меросига эга чиқди. Қизларга ҳеч нарса бермади. Шунга нима дейсиз? Аллоҳга қасамки, улар мол-мулклари бўлсагина эрга тегишлари мумкин”, деди. Шу воқеадан сўнг мерос оятлари нозил бўлди: «Аллоҳ фарзандларингизга (мерос тақсимида) бир ўғил учун икки қиз улуши баробарида (беришни) буюради. Агар (меросхўрлар) иккидан ортиқ аёл бўлса, уларга (марҳум) қолдирган нарсанинг учдан иккиси, агар якка қиз бўлса, унга (мероснинг) ярми (берилур). Агар (марҳумнинг) фарзанди бўлса, ота-онасининг ҳар бирига қолдирган нарса (мерос)нинг олтидан бири (берилур)...» (Нисо, 11).

Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) менга: “Аёл ва ҳамроҳларини чақириб кел”, дедилар. Қизларнинг амакисига: “Иккала қизга мероснинг учдан икки қисмини бер, онасига саккиздан бирини бер, қолгани сенга”, дедилар.

Ҳазрат Умар (розияллоҳу анҳу) Абу Бакр (розияллоҳу анҳу)нинг олдига кирганида у Саъд ибн Рабиънинг кичик қизалоғини кўтариб, уни ўпиб турганди. Ҳазрат Умар (розияллоҳу анҳу) қизчанинг кимлигини сўраганида Абу Бакр (розияллоҳу анҳу): “Бу биздан яхшироқ бўлган киши Саъд ибн Рабиънинг қизидир. У Ақаба куни вакиллардан бири бўлган”, деб жавоб берди.

Абдулмалик ибн Ҳишомнинг “Ас-Сийратун Набавия”, Саъд Юсуф Абду Азизнинг “Рижалун ва Ниса ҳавлар Расул” китоблари асосида Сайдулло Тоҳиров тайёрлади | Hidoyat.uz

Islom olamida munosib o‘ringa ega bo‘lgan bu sahobaning to‘liq ismi Sa’d ibn Rabi’ ibn Umar (ba’zi manbalarda ibn Amr) ibn Abu Zuhayr ibn Molik ibn Imrul Qays  ibn Molik ibn Sa’laba ibn Ka’b Xazrajiy Ansoriy bo‘lib, tug‘ilgan sanasi ma’lum emas.

 Sa’d (roziyallohu anhu) qabilasining o‘qimishli, bosiq va mulohazali, so‘zga chechan kishilaridan edi. Ayniqsa, uning saxovati cheksiz edi. Musulmonlar Madinaga ko‘chib kelganlaridan so‘ng Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam)ning amalga oshirgan ahamiyatli ishlaridan biri – muhojir va ansorlar o‘rtasida do‘stlik rishtalarini bog‘lash bo‘ldi. Sa’d (roziyallohu anhu)ni Abdurahmon ibn Avf (roziyallohu anhu) bilan do‘stlashtirib qo‘ydilar. Shu bois Abdurahmon ibn Avf (roziyallohu anhu)­ga sidqidildan bog‘landi. Bu yo‘lda mol-davlatini ham qurbon qilishdan toymadi. Hatto bir kuni do‘stiga Madinada eng boy odam ekanini, xohlagan narsasini berishga tayyorligini aytdi.

Abdurahmon ibn Avf unga minnatdorlik bildirib: “Alloh moling va bola-chaqangga baraka bersin, sen yaxshisi menga bozorning qaerdaligini ko‘rsatib qo‘y”, dedi. Sa’d Abdurahmonga bozorni ko‘rsatib qo‘ydi. Abdurahmon tijoratini boshlab yubordi...

Alloh taolo hazrat Sa’d va u kabilar haqida ushbu oyatni nozil qildi: «U(muhojir)lardan avval bu joy (Madina)­da yashagan va imonga (ixlos qilganlar). Ular yurtlariga hijrat qilib kelganlarni sevarlar va ularga berilgan narsalarga qalblarida hasad qilmaslar. Va gar o‘zlarining hojatlari bo‘lsa ham, (ularni) o‘zlaridan ustun qo‘yarlar. Kim o‘z naf­sining baxilligidan saqlansa, undoq kishilar, ha, o‘shalar yutuvchilardir» (Hashr, 9). Bu oyatda ansorlarning insoniyat tarixida misli ko‘rilmagan saxovatlari va odamgarchiliklari zikr etilgan.

Hijriy uchinchi sana. Shavvol oyining yettinchi kuni, shanba tongi (milodiy 625 yil 22 mart). Uhud voqeasi kuni. Sahobalar orasida Xazraj qabilasining boshliqlaridan bo‘lgan Sa’d (roziyallohu anhu) ko‘rinmas edi. Bundan xavotirga tushgan Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) unga nima bo‘lganini bilish uchun odam yubordilar. Yaradorlar orasida Sa’d ibn Rabi’ ham bor edi. Payg‘ambar (alayhissalom) uni eslab izlatganlarini eshitgach, benihoya ta’sirlanib ketdi. «Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam)­ga salomimni yetkaz va u zotga Sa’d ibn Rabi’: “Alloh biror payg‘ambarni ummati nomidan yaxshilik bilan mukofotlasa, Sizni o‘shaning afzali bilan mukofotlasin!” deb aytgin. Qavmimga aytinglar, Rasulullohga bergan ahdida qattiq tursin. Xudoning nomi bilan qasamyod qilamanki, agar va’dasida turishmasa, u dunyoda mening yuzimga qarasholmaydi», dedi. So‘ng u vafot etdi. Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam)ga uning xabarini yetkazishdi.

Jobir ibn Abdulloh (roziyallohu anhu) rivoyat qiladi: Bir ayol ikki qizini olib kelib: “Yo Rasululloh, bular Sa’d ibn Rabi’ning qizlari. U Uhudda o‘ldirilgan. Qizlarning amakisi ularning moli va merosiga ega chiqdi. Qizlarga hech narsa bermadi. Shunga nima deysiz? Allohga qasamki, ular mol-mulklari bo‘lsagina erga tegishlari mumkin”, dedi. Shu voqeadan so‘ng meros oyatlari nozil bo‘ldi: «Alloh farzandlaringizga (meros taqsimida) bir o‘g‘il uchun ikki qiz ulushi barobarida (berishni) buyuradi. Agar (merosxo‘rlar) ikkidan ortiq ayol bo‘lsa, ularga (marhum) qoldirgan narsaning uchdan ikkisi, agar yakka qiz bo‘lsa, unga (merosning) yarmi (berilur). Agar (marhumning) farzandi bo‘lsa, ota-onasining har biriga qoldirgan narsa (meros)ning oltidan biri (berilur)...» (Niso, 11).

Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) menga: “Ayol va hamrohlarini chaqirib kel”, dedilar. Qizlarning amakisiga: “Ikkala qizga merosning uchdan ikki qismini ber, onasiga sakkizdan birini ber, qolgani senga”, dedilar.

Hazrat Umar (roziyallohu anhu) Abu Bakr (roziyallohu anhu)ning oldiga kirganida u Sa’d ibn Rabi’ning kichik qizalog‘ini ko‘tarib, uni o‘pib turgandi. Hazrat Umar (roziyallohu anhu) qizchaning kimligini so‘raganida Abu Bakr (roziyallohu anhu): “Bu bizdan yaxshiroq bo‘lgan kishi Sa’d ibn Rabi’ning qizidir. U Aqaba kuni vakillardan biri bo‘lgan”, deb javob berdi.

Abdulmalik ibn Hishomning “As-Siyratun Nabaviya”, Sa’d Yusuf Abdu Azizning “Rijalun va Nisa havlar Rasul” kitoblari asosida Saydullo Tohirov tayyorladi | Hidoyat.uz