Саъд ибн Убайд

Рукн: Саҳобалар Чоп этилган: 20.01.2017

Суюкли Пайғамбаримиз (сол­лаллоҳу алайҳи ва саллам), сўнг ҳидоят юлдузлари бўлмиш саҳобаи киром­ларнинг фазилат ва буюкликка, гўзал ибратларга бой бўлган ҳаёт йўллари бизни ҳайратга солади. Улар эга бўлган гўзал сифатларни ўзимизга сингдириш қалбимизга ёруғлик, руҳимизга тетиклик ва камолот бахш этади. Ана шундай зотлардан бири Саъд ибн Убайд (розияллоҳу анҳу)дир.

Саъд (розияллоҳу анҳу)ни мусулмонлар “Саъд ал-Қори” деб аташар эди. У зот (розияллоҳу анҳу) майин, оҳангдор овоз соҳиби эди. Унинг қироатидан қалблар тўлқинланар, Қуръоннинг улуғлигини ҳис этарди. У қироат бошласа, қалбларни мулойимлик эгаллаб олар, кўзлардан ёшлар тўкиларди. У зот (розияллоҳу анҳу)нинг қалбида жойлашган Аллоҳнинг муборак оятлари мусулмонларнинг ихлос ва садоқатини янада оширар эди. Зеро, Саъд (розияллоҳу анҳу) Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) ҳаётлик пайтларида Қуръонни тўлиқ ёд олган саноқли ансор саҳобаларнинг ­бири эди. Унинг бундай фазилатини яна ҳам зийнатловчи гўзал хислатлари бор эди. У зот (розияллоҳу анҳу)нинг тўғри йўлда қатъият ва матонат билан собит туриши, довюраклиги, моҳир чавандоз экани барчага ибрат эди.

Имом Шаъбий Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) ҳаётлик пайтларида  Қуръонни тўлиқ ёдлаб олган ансор саҳобалар олти нафар эканини таъкидлайди. Булар: Убай ибн Каъб, Зайд ибн Собит, Муоз ибн Жабал, Абу Дардо, Саъд ибн Убайд ва Мужаммиъ ибн Жария (розияллоҳу анҳум) (Имом Байҳақий ва Абу Довуд ривояти). Абу Убайд ўзининг “Қироат” асарида мазкур ансорий саҳобалар Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам)нинг ўзларидан ёдлаб олганини айтиб ўтади.

Абу Аҳмад Аскарий зикр этишича, Авс қабиласидан фақатгина Саъд (розияллоҳу анҳу) Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) ҳаётлик пайтларида айнан ўзларидан Қуръонни тўлиқ ёд олган машҳур қорилардан бўлган.

Саъд (розияллоҳу анҳу) Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам)нинг барча сафарларида бирга бўлганлар. Пайғамбаримиз (алайҳиссалом) вафотларидан кейин баъзилар муртад бўлиб кетганларида Саъд (розияллоҳу анҳу) Ямомадаги уйида, имон-эътиқодда собит қолди.

Ҳазрат Умар (розияллоҳу анҳу) мусулмонларга бош бўлганларидан сўнг Ироқ ерлари фатҳ қилинди. Саъд (розияллоҳу анҳу) кундузлари муҳорабаларда қатнашар, кечалари Қуръон тиловати билан машғул бўлар эди. У зот (розияллоҳу анҳу) моҳир чавандоз бўлиши билан бир қаторда, элчилик вазифаларини маромига етказиб амалга ошириш қобилиятига ҳам эга эди. Айнан ушбу қобилияти Форс билан музокараларда яққол намоён бўлган.  Мусулмонларнинг қўмондони Саъд ибн Абу Ваққос (розияллоҳу анҳу) Саъд ибн Убайд (розияллоҳу анҳу)ни Форс шоҳи Кисронинг волийларидан бўлмиш Ибн Мунзир ҳузурига элчи қилиб юборди. Саъд (розияллоҳу анҳу) Ибн Мунзирнинг ҳузурига кириб, унга ёзилган мактубни берди-да, мусулмонларнинг мақсадларини бирма-бир баён қилди. Шунда Ибн Мунзир: “Сен мусулмонларнинг каттасимисан?” деди. Бу гапни эшитган Саъд (розияллоҳу анҳу): “Йўқ. Лекин мусулмонлар бир-бирлари билан худди бир тан кабидирлар. Уларнинг энг кичиги берган омонликка энг каттаси ҳам амал қилади”, деди ва қайтиб кетди. Аммо икки ўртада Қодисия жанги бўлиб ўтди. Ушбу тўқнашувнинг учинчи куни Саъд ибн Убайд (розияллоҳу анҳу) вафот этди. Бу хабарни эшитган ҳазрат Умар (розияллоҳу анҳу): “Биз учун Саъднинг вафоти оғирроқдир!” дея қайғу ичра қолдилар. Бу воқеа ҳижрий ўн бешинчи санада бўлиб ўтган эди.

Аллоҳ Саъд ибн Убайд (розияллоҳу анҳу)дан рози бўлсин!

“Рижалун ва нисаун ҳавлар Расул” асари асосида Асадуллоҳ Турғунов тайёрлади | Hidoyat.uz

Suyukli Payg‘ambarimiz (sol­lallohu alayhi va sallam), so‘ng hidoyat yulduzlari bo‘lmish sahobai kirom­larning fazilat va buyuklikka, go‘zal ibratlarga boy bo‘lgan hayot yo‘llari bizni hayratga soladi. Ular ega bo‘lgan go‘zal sifatlarni o‘zimizga singdirish qalbimizga yorug‘lik, ruhimizga tetiklik va kamolot baxsh etadi. Ana shunday zotlardan biri Sa’d ibn Ubayd (roziyallohu anhu)dir.

Sa’d (roziyallohu anhu)ni musulmonlar “Sa’d al-Qori” deb atashar edi. U zot (roziyallohu anhu) mayin, ohangdor ovoz sohibi edi. Uning qiroatidan qalblar to‘lqinlanar, Qur’onning ulug‘ligini his etardi. U qiroat boshlasa, qalblarni muloyimlik egallab olar, ko‘zlardan yoshlar to‘kilardi. U zot (roziyallohu anhu)ning qalbida joylashgan Allohning muborak oyatlari musulmonlarning ixlos va sadoqatini yanada oshirar edi. Zero, Sa’d (roziyallohu anhu) Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) hayotlik paytlarida Qur’onni to‘liq yod olgan sanoqli ansor sahobalarning ­biri edi. Uning bunday fazilatini yana ham ziynatlovchi go‘zal xislatlari bor edi. U zot (roziyallohu anhu)ning to‘g‘ri yo‘lda qat’iyat va matonat bilan sobit turishi, dovyurakligi, mohir chavandoz ekani barchaga ibrat edi.

Imom Sha’biy Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) hayotlik paytlarida  Qur’onni to‘liq yodlab olgan ansor sahobalar olti nafar ekanini ta’kidlaydi. Bular: Ubay ibn Ka’b, Zayd ibn Sobit, Muoz ibn Jabal, Abu Dardo, Sa’d ibn Ubayd va Mujammi’ ibn Jariya (roziyallohu anhum) (Imom Bayhaqiy va Abu Dovud rivoyati). Abu Ubayd o‘zining “Qiroat” asarida mazkur ansoriy sahobalar Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam)ning o‘zlaridan yodlab olganini aytib o‘tadi.

Abu Ahmad Askariy zikr etishicha, Avs qabilasidan faqatgina Sa’d (roziyallohu anhu) Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) hayotlik paytlarida aynan o‘zlaridan Qur’onni to‘liq yod olgan mashhur qorilardan bo‘lgan.

Sa’d (roziyallohu anhu) Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam)ning barcha safarlarida birga bo‘lganlar. Payg‘ambarimiz (alayhissalom) vafotlaridan keyin ba’zilar murtad bo‘lib ketganlarida Sa’d (roziyallohu anhu) Yamomadagi uyida, imon-e’tiqodda sobit qoldi.

Hazrat Umar (roziyallohu anhu) musulmonlarga bosh bo‘lganlaridan so‘ng Iroq yerlari fath qilindi. Sa’d (roziyallohu anhu) kunduzlari muhorabalarda qatnashar, kechalari Qur’on tilovati bilan mashg‘ul bo‘lar edi. U zot (roziyallohu anhu) mohir chavandoz bo‘lishi bilan bir qatorda, elchilik vazifalarini maromiga yetkazib amalga oshirish qobiliyatiga ham ega edi. Aynan ushbu qobiliyati Fors bilan muzokaralarda yaqqol namoyon bo‘lgan.  Musulmonlarning qo‘mondoni Sa’d ibn Abu Vaqqos (roziyallohu anhu) Sa’d ibn Ubayd (roziyallohu anhu)ni Fors shohi Kisroning voliylaridan bo‘lmish Ibn Munzir huzuriga elchi qilib yubordi. Sa’d (roziyallohu anhu) Ibn Munzirning huzuriga kirib, unga yozilgan maktubni berdi-da, musulmonlarning maqsadlarini birma-bir bayon qildi. Shunda Ibn Munzir: “Sen musulmonlarning kattasimisan?” dedi. Bu gapni eshitgan Sa’d (roziyallohu anhu): “Yo‘q. Lekin musulmonlar bir-birlari bilan xuddi bir tan kabidirlar. Ularning eng kichigi bergan omonlikka eng kattasi ham amal qiladi”, dedi va qaytib ketdi. Ammo ikki o‘rtada Qodisiya jangi bo‘lib o‘tdi. Ushbu to‘qnashuvning uchinchi kuni Sa’d ibn Ubayd (roziyallohu anhu) vafot etdi. Bu xabarni eshitgan hazrat Umar (roziyallohu anhu): “Biz uchun Sa’dning vafoti og‘irroqdir!” deya qayg‘u ichra qoldilar. Bu voqea hijriy o‘n beshinchi sanada bo‘lib o‘tgan edi.

Alloh Sa’d ibn Ubayd (roziyallohu anhu)dan rozi bo‘lsin!

“Rijalun va nisaun havlar Rasul” asari asosida Asadulloh Turg‘unov tayyorladi | Hidoyat.uz