Асмо бинти Язид

Рукн: Саҳобалар Чоп этилган: 28.11.2016

Мазкур саҳобиянинг тўлиқ исми Асмо бинти Язид ибн Сакан ибн Рофеъ ибн Имри ул-Қайс Ансорий бўлиб, куняси Умму Омир (Умму Салима) эди. Ибн Ҳажар Асқалоний “Ал-Исоба” китобида Асмо бинти Язидни Муоз ибн Жабалнинг амакиваччаси деб ёзади. У ансорларнинг пешқадам саҳобияларидан эди. Мусъаб ибн Умайрнинг чорлови билан имон келтирди. Асмонинг кўпгина яхши жиҳатлари бор эди: ақлли, ибодатли, сабрли ва ихлоси баланд аёл эди. Барча саҳобалар Асмо ҳақида фақат яхши сўз айтар эдилар.

Асмо Исломнинг илк даврида Мадинада яшади, муборак нубувватдан файз олди. Кучли хотира, фасоҳатли сўз, чиройли нутқ соҳибаси бўлганлигидан уни “аёллар воизи” дейишарди.

Асмо қизиқувчан бўлиб, кўп савол берар эди. Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам)дан саксон битта ҳадис ривоят қилган. Ансория аёлларнинг фақиҳи сифатида шуҳрат қозонган. Бир неча марта жаннат билан башоратланган эди.

Айнан шу хислатлари учун ҳам аёллар бирор масалада Пайғамбаримиз (алайҳиссалом)га мурожаат қилиш керак бўлиб қолса, Асмони юборишар, у масалани Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам)га чиройли услуб билан етказарди. Бир куни улар ўзаро: “Эркаклар кўпроқ савобга эга бўлишадими ёки аёлларми?” деган масалада баҳслашиб, бир тўхтамга кела олишмади. Аниқ жавобни Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам)дан сўраб билишга қарор қилишди. Табиийки, бунинг учун Асмо бинти Язидни вакил этиб танлашди. Асмо одоб билан Пайғамбаримиз (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) ҳузурларига кирди ва: “Ота-онам Сизга фидо бўлсин, ё Расулуллоҳ! Мен баъзи аёлларнинг Сизга юборган вакилиман. Шубҳа йўқки, Аллоҳ таоло Сизни эркагу аёлга пайғамбар қилиб юборди. Биз ҳам Сизга ва якка Аллоҳга имон келтирганмиз. Биз аёллар уйларимизда ўтириб, эрларимизнинг шаръий истакларини бажарамиз. Эркаклар эса жума намози ўқишади, намозларини жамоат билан адо этишади, касал кўргани боришади ва жаноза намозларига қатнашишади. Ҳамда такрор-такрор ҳаж ва умра амалларини бажаришади... Биз аёллар уларнинг молларини қўриқлаймиз, кийимларини ювиб-тозалаймиз, тикиб-ямаймиз. Фарзандларини парваришлаймиз. Мана шу ҳамма хизматларимиз билан эрларимизнинг савобларига шерик бўла оламизми?”

Пайғамбаримиз (алайҳис­салом) Асмо­нинг гапларини эшитгач, ёнларидаги саҳоба­­ларига қараб: “Сиз диний савол сўраган аёллар орасида бундан ҳам чиройли гапирадиганини кўрганмисиз?” дея унинг заковати ва фасоҳатини эътироф этдилар. Кейин Асмога ва у орқали барча аёлларга ушбу хушхабарни айтдилар: “Эй хотин, эшит ва сени вакил қилиб юборган бошқа хотинларга ҳам етказ. Агар бир хотин эри билан яхши муносабатда бўлиб, унинг розилигини олса, сен санаб ўтган барча фазилатли амалларнинг ҳаммасида эри билан тенг савобга эга бўлади” (“Усудул ғоба”).

Бу хушхабарни эшитган аёллар беҳад хурсанд бўлдилар. Чунки энди уй ишлари эзадиган юк эмас, балки савобга дохил қиладиган ибодатлиги аён бўлган эди.

Ансор саҳобалар ҳақида гапирар эканмиз, биз биринчи навбатда Пайғамбаримиз (соллаллоҳу алайҳи ва саллам)га яқин бўлганлари туфайли уларнинг энг яхши сифатлари ҳақида эслаймиз.

Сахийлик – бу гўзал сифат, шу сифат ансорларни бошқалардан ажратиб турган, саховатлари туфайли уларнинг ризқига баракот бериб қўйилган. Ибн Асокирнинг “Тарих” китобида Асмо бинти Язид (розияллоҳу анҳо)дан бундай ривоят қилинади: «Бир куни мен Пайғамбаримиз (соллаллоҳу алайҳи ва саллам)ни учратиб қолдим ва У зотни меҳмонга таклиф қилдим. У зот уйимизга ташриф буюрдилар ва мен уларга тамадди қилишлари учун гўшт билан пишлоқ келтирдим. У зот саҳобаларига: “Аллоҳнинг номи билан енглар”, дедилар. Пайғамбаримиз (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) ва уларнинг саҳобалари овқатланишди. Аллоҳга қасамки, Пайғамбаримиз (соллаллоҳу алайҳи ва саллам)нинг баракотлари туфайли нон ва гўшт худди тегилмагандек турганини кўрдим, лекин у ерда 40 киши овқатланган эди. Сўнг Пайғамбаримиз (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) менинг идишимдан сув ичдилар ва кетдилар. Шундан ке­йин мен ва оила аъзоларим қачон касал бўлсак ёки хайру баракот истасак, ўша сувдан ичиб Аллоҳнинг изни билан шифо топардик. Ризқимизга ҳам барака кирарди».

Пайғамбаримиз (сол­лаллоҳу алайҳи ва саллам)­нинг вафотларидан сўнг Асмо бинти Язид Абдул­малик ибн Марвон давригача Шомда яшади. Ҳижрий 69 йилда вафот этди, Аллоҳ рози бўлсин.

Моҳира Зуфарова тайёрлади | Hidoyat.uz

Mazkur sahobiyaning to‘liq ismi Asmo binti Yazid ibn Sakan ibn Rofe’ ibn Imri ul-Qays Ansoriy bo‘lib, kunyasi Ummu Omir (Ummu Salima) edi. Ibn Hajar Asqaloniy “Al-Isoba” kitobida Asmo binti Yazidni Muoz ibn Jabalning amakivachchasi deb yozadi. U ansorlarning peshqadam sahobiyalaridan edi. Mus’ab ibn Umayrning chorlovi bilan imon keltirdi. Asmoning ko‘pgina yaxshi jihatlari bor edi: aqlli, ibodatli, sabrli va ixlosi baland ayol edi. Barcha sahobalar Asmo haqida faqat yaxshi so‘z aytar edilar.

Asmo Islomning ilk davrida Madinada yashadi, muborak nubuvvatdan fayz oldi. Kuchli xotira, fasohatli so‘z, chiroyli nutq sohibasi bo‘lganligidan uni “ayollar voizi” deyishardi.

Asmo qiziquvchan bo‘lib, ko‘p savol berar edi. Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam)dan sakson bitta hadis rivoyat qilgan. Ansoriya ayollarning faqihi sifatida shuhrat qozongan. Bir necha marta jannat bilan bashoratlangan edi.

Aynan shu xislatlari uchun ham ayollar biror masalada Payg‘ambarimiz (alayhissalom)ga murojaat qilish kerak bo‘lib qolsa, Asmoni yuborishar, u masalani Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam)ga chiroyli uslub bilan yetkazardi. Bir kuni ular o‘zaro: “Erkaklar ko‘proq savobga ega bo‘lishadimi yoki ayollarmi?” degan masalada bahslashib, bir to‘xtamga kela olishmadi. Aniq javobni Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam)dan so‘rab bilishga qaror qilishdi. Tabiiyki, buning uchun Asmo binti Yazidni vakil etib tanlashdi. Asmo odob bilan Payg‘ambarimiz (sollallohu alayhi va sallam) huzurlariga kirdi va: “Ota-onam Sizga fido bo‘lsin, yo Rasululloh! Men ba’zi ayollarning Sizga yuborgan vakiliman. Shubha yo‘qki, Alloh taolo Sizni erkagu ayolga payg‘ambar qilib yubordi. Biz ham Sizga va yakka Allohga imon keltirganmiz. Biz ayollar uylarimizda o‘tirib, erlarimizning shar’iy istaklarini bajaramiz. Erkaklar esa juma namozi o‘qishadi, namozlarini jamoat bilan ado etishadi, kasal ko‘rgani borishadi va janoza namozlariga qatnashishadi. Hamda takror-takror haj va umra amallarini bajarishadi... Biz ayollar ularning mollarini qo‘riqlaymiz, kiyimlarini yuvib-tozalaymiz, tikib-yamaymiz. Farzandlarini parvarishlaymiz. Mana shu hamma xizmatlarimiz bilan erlarimizning savoblariga sherik bo‘la olamizmi?”

Payg‘ambarimiz (alayhis­salom) Asmo­ning gaplarini eshitgach, yonlaridagi sahoba­­lariga qarab: “Siz diniy savol so‘ragan ayollar orasida bundan ham chiroyli gapiradiganini ko‘rganmisiz?” deya uning zakovati va fasohatini e’tirof etdilar. Keyin Asmoga va u orqali barcha ayollarga ushbu xushxabarni aytdilar: “Ey xotin, eshit va seni vakil qilib yuborgan boshqa xotinlarga ham yetkaz. Agar bir xotin eri bilan yaxshi munosabatda bo‘lib, uning roziligini olsa, sen sanab o‘tgan barcha fazilatli amallarning hammasida eri bilan teng savobga ega bo‘ladi” (“Usudul g‘oba”).

Bu xushxabarni eshitgan ayollar behad xursand bo‘ldilar. Chunki endi uy ishlari ezadigan yuk emas, balki savobga doxil qiladigan ibodatligi ayon bo‘lgan edi.

Ansor sahobalar haqida gapirar ekanmiz, biz birinchi navbatda Payg‘ambarimiz (sollallohu alayhi va sallam)ga yaqin bo‘lganlari tufayli ularning eng yaxshi sifatlari haqida eslaymiz.

Saxiylik – bu go‘zal sifat, shu sifat ansorlarni boshqalardan ajratib turgan, saxovatlari tufayli ularning rizqiga barakot berib qo‘yilgan. Ibn Asokirning “Tarix” kitobida Asmo binti Yazid (roziyallohu anho)dan bunday rivoyat qilinadi: «Bir kuni men Payg‘ambarimiz (sollallohu alayhi va sallam)ni uchratib qoldim va U zotni mehmonga taklif qildim. U zot uyimizga tashrif buyurdilar va men ularga tamaddi qilishlari uchun go‘sht bilan pishloq keltirdim. U zot sahobalariga: “Allohning nomi bilan yenglar”, dedilar. Payg‘ambarimiz (sollallohu alayhi va sallam) va ularning sahobalari ovqatlanishdi. Allohga qasamki, Payg‘ambarimiz (sollallohu alayhi va sallam)ning barakotlari tufayli non va go‘sht xuddi tegilmagandek turganini ko‘rdim, lekin u yerda 40 kishi ovqatlangan edi. So‘ng Payg‘ambarimiz (sollallohu alayhi va sallam) mening idishimdan suv ichdilar va ketdilar. Shundan keyin men va oila a’zolarim qachon kasal bo‘lsak yoki xayru barakot istasak, o‘sha suvdan ichib Allohning izni bilan shifo topardik. Rizqimizga ham baraka kirardi».

Payg‘ambarimiz (sol­lallohu alayhi va sallam)­ning vafotlaridan so‘ng Asmo binti Yazid Abdul­malik ibn Marvon davrigacha Shomda yashadi. Hijriy 69 yilda vafot etdi, Alloh rozi bo‘lsin.

Mohira Zufarova tayyorladi | Hidoyat.uz