Ҳафса бинти Умар

Рукн: Мўминларнинг оналари Чоп этилган: 02.06.2019

Ҳафса бинти Умар розияллоҳу анҳо қандай хонадондан эканликларини таърифлаб ўтиришга ҳожат бўлмаса керак. У кишининг оталари иккинчи халифа Умар ибн Хаттоб розияллоҳу ан­ҳудир. Оналари эса Зайнаб бинти Мазъун ҳам машҳур хонадондан бўлиб, саҳобий Усмон ибн Мазъун розияллоҳу анҳунинг синглисидир. Ибн Саъд раҳматуллоҳи алайҳи қилган ривоятда ҳазрати Умар розияллоҳу анҳу:

 «Ҳафса Набий соллаллоҳу алайҳи васалламнинг Gайғамбар этиб юборилишларидан беш йил олдин, Қурайш Байтни қураётган пайтда туғилган», деган.

Бундан Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи васалламга ваҳий кела бошлаганда Ҳафса бинти Умар розияллоҳу анҳо беш ёшли қизча экани маълум бўлади. Ҳафса эс-ҳушини таниганидан бошлаб, исломий муҳитда ўсди. Умар розияллоҳу анҳу Исломга келганларидан кейин у кишининг уйлари Маккадаги дин таянчларидан бирига айланган эди. У кишининг тоғаси Мазъун розияллоҳу анҳунинг болалари ҳам Ислом фидокорларидан эди. Ҳафсанинг аммалари Фотима бинти Хаттоб ва у кишининг эри Саъид ибн Зайд мусулмонликни дастлаб қабул қилган кишилардан эдилар.

Оила қуриш ва ҳижрат

Ҳафса бинти Умар розияллоҳу анҳо ана ўшандоқ исломий шароитда тақводор ва фидокор бўлиб ўсди. У киши оила қуриш ёшига етганида Хунайс ибн Ҳузофа ас-Саҳмийга турмушга чиқди. У кишининг турмуш ўртоқлари ҳам Исломга аввал кирганлардан эди. Янги оила ўша пайтда Ислом асосида қурилган нодир оилалардан бири бўлиб, бахтиёр ҳаёт кечириш ниятида эдилар. Аммо дин душманлари бунга йўл қўймадилар. Мушрикларнинг тазйиқларидан қочиб, Хунайс ибн Ҳузофа ас-Саҳмий Ҳабашистонга ҳижрат қилишга мажбур бўлдилар. У ерда бошқа муҳожирлар билан маълум муддат турганидан кейин яна Маккага қайтиб келдилар. Мушрикларнинг тазйиқи тобора кучайди. Мадинага ҳижрат қилишга изн бўлганда Ҳафса бинти Умар ҳам эри Хунайс ибн Ҳузофа ас-Саҳмий билан бирга ҳижрат қилишди. Улар Мадинада Рифоъа ибн Абдул Мунзирникида яшадилар. Ҳижратнинг иккинчи йили Хунайс ибн Ҳузофа ас-Саҳмий Бадр жангида иштирок этди. У киши баҳодирлардан эди. Унинг кучли зарбаларидан қўрққан душманлар ундан қутулиш йўлларини ахтаришди. Душманнинг кўпчилик бўлиб қилган ҳужумлари оқибатида Хунайс кўп жароҳат олди, танасидан тинмай қон оқди. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам жанг тамом бўлганидан кейин ҳам Бадрда уч кун турдилар. Бу вақтда Хунайснинг жароҳати бироз битиб, қон тўхтади. Кейин Мадинага қайтишди. Ҳафса бинти Умар ҳам кўпчилик қатори музаффар Ислом лашкари жангчиси бўлган эри Хунайсни ғалаба билан табриклаб, кутиб олди. Аммо Хунайс ибн Ҳузофа ас-Саҳмий розияллоҳу анҳу мазкур жароҳати туфайли вафот этдилар. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам бу хабардан кўп маҳзун бўлдилар ва ўзлари жанозани ўқиб, шаҳидни Бақийъга, Усмон ибн Мазъун розияллоҳу анҳунинг ёнига дафн этишни амр қилдилар. Шундоқ қилиб, Ҳафса бинти Умар розияллоҳу анҳо тул қолди.

Энг улуғ куёв

Ўша вақтларда эр томон уйланиш учун аёл излар эди. Аёл томондан аввал гап чиқиши уят ҳисобланар эди. Аммо қизи бева қолган Умар ибн Хаттоб янгича йўл қўллашга ўтдилар. У киши ўзлари Ҳафсага муносиб кишини ахтара бошладилар. Умар ибн Хаттоб розияллоҳу анҳу узоқ ўйладилар. Ўша пайтда Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг қизлари, Усмон ибн Аффон розияллоҳу анҳунинг завжалари Руқайя розияллоҳу анҳо ҳам вафот этган эди. Бир куни Усмон ибн Аффон розияллоҳу ан­ҳунинг олдига Умар ибн Хаттоб келиб, салом бердилар. Икковлари бир оз гаплашиб ўтиришди. Умар розияллоҳу анҳу ҳазрати Усмон ибн Аффоннинг маҳзунликларини кўтариш мақсадида:

«Агар истасанг, Ҳафсани сенга никоҳлаб берай», дедилар.

Аммо Усмон ибн Аффоннинг ҳали дардлари аригани йўқ эди. У кишининг кўнглига қил сиғмас эди. Шундоқ бўлса ҳам қадрдон дўстини кўнгли учун:

«Бир ўйлаб кўрарман», деб қўйдилар.

Умар ибн Хаттоб розияллоҳу анҳу анча кутдилар. Аммо Усмон ибн Аффондан ҳеч гап чиқмади. Бир куни учрашиб қолганларида эса «Ҳозирда уйланишга ҳеч рағбатим йўқ», дедилар. Ҳазрати Умар розияллоҳу анҳу бир гап демасалар ҳам, кўнгиллари бир оз ранжиди. Сўнг Абу Бакр розияллоҳу анҳунинг олдиларига бориб, у кишига ҳам арз қилдилар. Аммо Абу Бакрдан чурқ этган садо чиқмади. У киши ўзларини қўйгани жой топа олмай қолдилар. Албатта, одатдагидек бундоқ пайтда Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламга мурожаат қилинарди. Ҳазрат Умар розияллоҳу анҳу Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларига бориб, бўлган воқеани айтиб, Усмон ва Абу Бакр розияллоҳу анҳулардан шикоят қилгандек бўлдилар.

Шунда Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам у кишига:

«Ҳафсага Усмондан яхши киши уйланажак, Усмон Ҳафсадан яхши кишига уйланажак», дедилар.

Имом Бухорий Ибн Умар розияллоҳу анҳудан ривоят қиладилар:

«Ҳафса Хунайс ибн Ҳузофа ас-Саҳмийдан бева қолди. У Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи васалламнинг саҳобаларидан бўлиб, Мадинада вафот этган эди. Бас, Умар айтади:

«Ҳафсани Усмонга тақдим қилдим. У бу ишга бир назар солай, деди. Бир неча кун кутдим. Сўнг у менга учрашиб, ҳозирги кунда уйланмай турганим маъқулга ўхшайди, деди. Абу Бакр Сиддиққа учрадим ва, агар хоҳласанг, сенга Ҳафсани никоҳлаб бераман, дедим. Абу Бакр индамади. Ўшанда Усмондан аччиғим чиққанидан кўра кўпроқ аччиғим чиқди.

Бир неча кундан сўнг унга Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам совчи бўлдилар ва мен уни у Зотга никоҳлаб бердим. Сўнгра Абу Бакр менга учраб:

«Эҳтимол, Ҳафсани менга тақдим қилганингда ва мен сенга жавоб бермаганимда аччиғинг чиққан бўлса керак?», деди.

«Ҳа», дедим.«Мени сенга жавоб беришимдан фақат Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг уни зикр қилганларини эшитганим ман қилган эди, холос. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг сирларини очишим мумкин эмас эди. Агар у Зот тарк қилсалар, қабул қилишим мумкин эди», деди Абу Бакр».

Умар ибн Хаттоб розияллоҳу анҳудек ҳассос инсон бева қолган қизлари Ҳафсага кўнгилдагидек аҳли фазл йўлдош ахтаришга ҳаракат қилганлари очиқ-ойдин кўриниб турибди. Баъзи кишилар бу ишни ор ҳисоблашади. Қизи бор одам ўз қизини бировга хотинликка қандоқ қилиб, тақдим этиши мумкин, деб ўйлашади. Қизи бор одам совчи келган чоғда ҳам ноз қилиб туриши лозим, деган фикрда бўлишади. Бу урф-одатга боғлиқ нарса бўлиб, шариатга ҳеч тааллуқи йўқдир. Мана, ҳазрати Умар розияллоҳу анҳуни олиб кўрайлик. Шариатга энг қаттиқ амал қиладиган одамлардан бири, ҳасаб-насаблари, ижтимоий ҳолатлари, Пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васалламга яқинликлари, кишилар орасидаги ҳурмат-эътиборлари ҳавас қиларлик даражада. У кишининг қизлари Ҳафсанинг ҳам ҳеч бир камчиликлари йўқ. Улар ҳеч бир ноз қилиб, совчи кутмай, аҳли фазл куёв ахтаришган. Ҳазрати Усмонга, менинг қизимни ол, деб илтимос қилганлар. Бир неча кун ўтиб, яна қайтиб бориб сўраганлар. Охири рад жавобини олганлар. Шунинг ўзи анчагина зарба бўлиб тушиши керак эди. Аммо Умар розияллоҳу анҳу бу билан кифоя­ланмадилар. Абу Бакр Сиддиқ розияллоҳу анҳунинг олдиларига бориб, Ҳафсага уйланишни таклиф қилдилар. Абу Бакр розияллоҳу анҳу ўзларини ғалати тутдилар. «Ҳа» ҳам демадилар, «йўқ» ҳам демадилар. Индамай кетавердилар. Бу ҳолат Умар розияллоҳу анҳунинг аччиқларини чиқарди. Лекин кўп ўтмай энг муносиб, энг яхши, энг улуғ куёв топилди.

Пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васалламнинг ўзлари Ҳафсага уйланиш истагини билдирдилар ва уйландилар.

Ана шундан сўнг Абу Бакр розияллоҳу анҳу ўзларини ғалати тасарруфларининг сирини очдилар. У киши Пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васалламнинг Ҳафсага уйланиш ниятлари борлиги ҳақидаги гапларини эшитган эканлар. Буни Умар розияллоҳу анҳуга айтолмас эдилар. Чунки бу Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи васалламнинг шахсий сирлари ҳисобланар эди.

muslimaat.uz

Ҳафса бинти Умар ибн Хаттоб ибн Нуфайл ибн Абдул Уъззо ал-Аъдавий ал-Қураший

Ҳижратдан ўн саккиз йил олдин (мелодий олти юз бешинчи) йили Маккаи мукаррамада туғилганлар.

Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам билан Ҳафса бинти Умар розияллоҳу анҳонинг шажараcи Каъб ибн Луайда туташади.

Маккаи мукаррамада исломни қабул қилганлар. Мадинаи мунавварага биринчи эрлари Хунайс ибн Ҳузофа ас-Саҳмий билан ҳижрат қилганлар.

Ҳафса бинти Умар розияллоҳу анҳо қандай хонадондан эканликларини таърифлаб ўтиришга ҳожат бўлмаса керак. У кишининг оталари иккинчи халифа Умар ибн Хаттоб розияллоҳу анҳудир. Оналари эса Зайнаб бинти Мазъун ҳам машҳур хонадондан бўлиб, саҳобий Усмон ибн Мазъун розияллоҳу анҳунинг синглисидир.

Ибн Саъд раҳматуллоҳи алайҳи қилган ривоятда ҳазрати Умар розияллоҳу анҳу: “Ҳафса Набий соллаллоҳу алайҳи васалламнинг пайғамбар этиб юборилишларидан беш йил олдин, Қурайш Байтни қураётган пайтда туғилган”, деган.

Бундан Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи васалламга ваҳий кела бошлаганда Ҳафса бинти Умар розияллоҳу анҳо беш ёшли қизча экани маълум бўлади.

Ҳафса эсхушини таниганидан бошлаб, исломий муҳитда ўсди. Умар розияллоҳу анҳу Исломга келганларидан кейин у кишининг уйлари Маккадаги дин таянчларидан бирига айланган эди.

Ҳафса розияллоҳу анҳонинг эри Уҳуд ғазотида ярадор бўлади. Ана шу жароҳат сабабли вафот этади. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам Ҳафса розияллоҳу анҳога ҳижратнинг учинчи йили эллик олти ёшларида эри вафотидан сўнг уйландилар.

Ҳафса розияллоҳу анҳо ҳадисларни ривоят қилишда Оиша, Умму Салама ва Маймуна  розияллоҳу анҳумлардан кейинги тўртинчи ўринда турадилар. У киши олтмишта ҳадис ривоят қилганлар.

Ҳафса розияллоҳу анҳонинг Ислом оламида тутган ўринлари у кишининг оталари Умар розияллоҳу анҳунинг халифалик вақтларида катта аҳамият касб этди. Умар розияллоҳу анҳу Ҳафса онамизга маслаҳат солар ва у кишининг айтган гапларини қайтармас эдилар.

Ҳафса розияллоҳу анҳо туфайли Аллоҳ таоло бир неча оятлар нозил қилган. Бунинг сабаби қуйдагича бўлган эди.

Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва саллам бир куни Зайнаб бинт Жаҳш розияллоҳу анҳо исмли хотинлари ҳузурида асал истеъмол қилиб, бироз қолиб кетадилар. Буни пайқаган бошқа хотинлари – Ойша розияллоҳу анҳо билан Ҳафса розияллоҳу анҳо оналаримизнинг рашклари келиб, ул зотни “жазолаб қўйишга” ўзаро келишиб оладилар ва Он ҳазрат чиқишлари билан: "Оғзингиздан бадбўй ҳид келмоқда, нима едингиз?" – дейдилар. Бадбўй ҳидни ёқтирмайдиган Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва саллам бироз қизишиб: "Асал егандим", – дейдилар ва бундан кейин асал емасликка қасамёд қиладилар. Шунда Аллоҳ таоло қуйдаги оятларни нозил қилган:

يَا أَيُّهَا النَّبِيُّ لِمَ تُحَرِّمُ مَا أَحَلَّ اللَّهُ لَكَ تَبْتَغِي مَرْضَاةَ أَزْوَاجِكَ وَاللَّهُ غَفُورٌ رَحِيمٌ

قَدْ فَرَضَ اللَّهُ لَكُمْ تَحِلَّةَ أَيْمَانِكُمْ وَاللَّهُ مَوْلَاكُمْ وَهُوَ الْعَلِيمُ الْحَكِيمُ

وَإِذْ أَسَرَّ النَّبِيُّ إِلَى بَعْضِ أَزْوَاجِهِ حَدِيثًا فَلَمَّا نَبَّأَتْ بِهِ وَأَظْهَرَهُ اللَّهُ عَلَيْهِ عَرَّفَ بَعْضَهُ وَأَعْرَضَ عَنْ بَعْضٍ فَلَمَّا نَبَّأَهَا بِهِ قَالَتْ مَنْ أَنْبَأَكَ هَذَا قَالَ نَبَّأَنِيَ الْعَلِيمُ الْخَبِيرُ

إِنْ تَتُوبَا إِلَى اللَّهِ فَقَدْ صَغَتْ قُلُوبُكُمَا وَإِنْ تَظَاهَرَا عَلَيْهِ فَإِنَّ اللَّهَ هُوَ مَوْلَاهُ وَجِبْرِيلُ وَصَالِحُ الْمُؤْمِنِينَ وَالْمَلَائِكَةُ بَعْدَ ذَلِكَ ظَهِيرٌ

Эй, Пайғамбар! Нега хотинларингизнинг розилигини истаб, Аллоҳ Сиз учун ҳалол қилган нарсани (асални) ҳаром қилиб олурсиз! Аллоҳ мағфиратли ва раҳмлидир. Дарвоқе, Аллоҳ сизлар учун (маълум миқдорда каффорат – жарима тўлаб) қасамларингизни ҳалоллаб олишни фарз қилган. Аллоҳ хожаларингиздир. У (барча нарсани) Билувчи ва (етук) Ҳикматли (зот)дир. Пайғамбар хотинларидан бирига (Ҳафсага) бир гапни (чўриси Мория талоғи ва халифаликни) хуфёна айтганини эсланг! Бас, қачонки, (Ҳафса розияллоҳу анҳо) у (сир) ҳақида (Ойшага) хабар бергач, Аллоҳ уни бундан воқиф қилди ва у (Ҳафсага ўзи билган нарсанинг) баъзисини билдирди ва баъзисидан юз ўгирди (билдирмади).Бас, қачонки, (Пайғамбар Ҳафсага) хабарни айтгач, у: «Ким Сизга бу хабарни берди?», – деди, (Пайғамбар): «Менга Билувчи ва Хабардор (Аллоҳ) хабар берди», – деди. (Эй, Ҳафса ва Ойша!) Агар сизлар Аллоҳга тавба қилсангиз (ўзларингизга яхши). Чунки дилларингиз (ҳақ йўлдан)тойиб кетди! (Аммо) агар сизлар унинг (Пайғамбар) зарарига ҳамкорлик қилсангиз, у ҳолда, шубҳасиз, Аллоҳнинг ўзи ҳам, Жаброил ҳам, аҳли солиҳ мўминлар ҳам унинг ҳимоячисидирлар. Яна, булардан кейин фаришталар ҳам (Пайғамбарга ҳамма ишларида) ёрдамчидир.

Ҳафса розияллоҳу анҳо ҳижрий қирқ беринчи сананинг шаъбон ойида Мадинаи мунавварада вафот этадилар. Жанозаларини Марвон ибн Ҳакам розияллоҳу анҳу ўқиган. Бақиъ қабиристонига дафн этилганлар.

Абдуссомад Абдулбосит ўғли | Muslim.uz

Hafsa binti Umar roziyallohu anho qanday xonadondan ekanliklarini ta’riflab o‘tirishga hojat bo‘lmasa kerak. U kishining otalari ikkinchi xalifa Umar ibn Xattob roziyallohu an­hudir. Onalari esa Zaynab binti Maz’un ham mashhur xonadondan bo‘lib, sahobiy Usmon ibn Maz’un roziyallohu anhuning singlisidir. Ibn Sa’d rahmatullohi alayhi qilgan rivoyatda hazrati Umar roziyallohu anhu:

 «Hafsa Nabiy sollallohu alayhi vasallamning Gayg‘ambar etib yuborilishlaridan besh yil oldin, Quraysh Baytni qurayotgan paytda tug‘ilgan», degan.

Bundan Muhammad sollallohu alayhi vasallamga vahiy kela boshlaganda Hafsa binti Umar roziyallohu anho besh yoshli qizcha ekani ma’lum bo‘ladi. Hafsa es-hushini taniganidan boshlab, islomiy muhitda o‘sdi. Umar roziyallohu anhu Islomga kelganlaridan keyin u kishining uylari Makkadagi din tayanchlaridan biriga aylangan edi. U kishining tog‘asi Maz’un roziyallohu anhuning bolalari ham Islom fidokorlaridan edi. Hafsaning ammalari Fotima binti Xattob va u kishining eri Sa’id ibn Zayd musulmonlikni dastlab qabul qilgan kishilardan edilar.

Oila qurish va hijrat

Hafsa binti Umar roziyallohu anho ana o‘shandoq islomiy sharoitda taqvodor va fidokor bo‘lib o‘sdi. U kishi oila qurish yoshiga yetganida Xunays ibn Huzofa as-Sahmiyga turmushga chiqdi. U kishining turmush o‘rtoqlari ham Islomga avval kirganlardan edi. Yangi oila o‘sha paytda Islom asosida qurilgan nodir oilalardan biri bo‘lib, baxtiyor hayot kechirish niyatida edilar. Ammo din dushmanlari bunga yo‘l qo‘ymadilar. Mushriklarning tazyiqlaridan qochib, Xunays ibn Huzofa as-Sahmiy Habashistonga hijrat qilishga majbur bo‘ldilar. U yerda boshqa muhojirlar bilan ma’lum muddat turganidan keyin yana Makkaga qaytib keldilar. Mushriklarning tazyiqi tobora kuchaydi. Madinaga hijrat qilishga izn bo‘lganda Hafsa binti Umar ham eri Xunays ibn Huzofa as-Sahmiy bilan birga hijrat qilishdi. Ular Madinada Rifo’a ibn Abdul Munzirnikida yashadilar. Hijratning ikkinchi yili Xunays ibn Huzofa as-Sahmiy Badr jangida ishtirok etdi. U kishi bahodirlardan edi. Uning kuchli zarbalaridan qo‘rqqan dushmanlar undan qutulish yo‘llarini axtarishdi. Dushmanning ko‘pchilik bo‘lib qilgan hujumlari oqibatida Xunays ko‘p jarohat oldi, tanasidan tinmay qon oqdi. Rasululloh sollallohu alayhi vasallam jang tamom bo‘lganidan keyin ham Badrda uch kun turdilar. Bu vaqtda Xunaysning jarohati biroz bitib, qon to‘xtadi. Keyin Madinaga qaytishdi. Hafsa binti Umar ham ko‘pchilik qatori muzaffar Islom lashkari jangchisi bo‘lgan eri Xunaysni g‘alaba bilan tabriklab, kutib oldi. Ammo Xunays ibn Huzofa as-Sahmiy roziyallohu anhu mazkur jarohati tufayli vafot etdilar. Rasululloh sollallohu alayhi vasallam bu xabardan ko‘p mahzun bo‘ldilar va o‘zlari janozani o‘qib, shahidni Baqiy’ga, Usmon ibn Maz’un roziyallohu anhuning yoniga dafn etishni amr qildilar. Shundoq qilib, Hafsa binti Umar roziyallohu anho tul qoldi.

Eng ulug‘ kuyov

O‘sha vaqtlarda er tomon uylanish uchun ayol izlar edi. Ayol tomondan avval gap chiqishi uyat hisoblanar edi. Ammo qizi beva qolgan Umar ibn Xattob yangicha yo‘l qo‘llashga o‘tdilar. U kishi o‘zlari Hafsaga munosib kishini axtara boshladilar. Umar ibn Xattob roziyallohu anhu uzoq o‘yladilar. O‘sha paytda Rasululloh sollallohu alayhi vasallamning qizlari, Usmon ibn Affon roziyallohu anhuning zavjalari Ruqayya roziyallohu anho ham vafot etgan edi. Bir kuni Usmon ibn Affon roziyallohu an­huning oldiga Umar ibn Xattob kelib, salom berdilar. Ikkovlari bir oz gaplashib o‘tirishdi. Umar roziyallohu anhu hazrati Usmon ibn Affonning mahzunliklarini ko‘tarish maqsadida:

«Agar istasang, Hafsani senga nikohlab beray», dedilar.

Ammo Usmon ibn Affonning hali dardlari arigani yo‘q edi. U kishining ko‘ngliga qil sig‘mas edi. Shundoq bo‘lsa ham qadrdon do‘stini ko‘ngli uchun:

«Bir o‘ylab ko‘rarman», deb qo‘ydilar.

Umar ibn Xattob roziyallohu anhu ancha kutdilar. Ammo Usmon ibn Affondan hech gap chiqmadi. Bir kuni uchrashib qolganlarida esa «Hozirda uylanishga hech rag‘batim yo‘q», dedilar. Hazrati Umar roziyallohu anhu bir gap demasalar ham, ko‘ngillari bir oz ranjidi. So‘ng Abu Bakr roziyallohu anhuning oldilariga borib, u kishiga ham arz qildilar. Ammo Abu Bakrdan churq etgan sado chiqmadi. U kishi o‘zlarini qo‘ygani joy topa olmay qoldilar. Albatta, odatdagidek bundoq paytda Rasululloh sollallohu alayhi vasallamga murojaat qilinardi. Hazrat Umar roziyallohu anhu Payg‘ambar sollallohu alayhi vasallamning huzurlariga borib, bo‘lgan voqeani aytib, Usmon va Abu Bakr roziyallohu anhulardan shikoyat qilgandek bo‘ldilar.

Shunda Rasululloh sollallohu alayhi vasallam u kishiga:

«Hafsaga Usmondan yaxshi kishi uylanajak, Usmon Hafsadan yaxshi kishiga uylanajak», dedilar.

Imom Buxoriy Ibn Umar roziyallohu anhudan rivoyat qiladilar:

«Hafsa Xunays ibn Huzofa as-Sahmiydan beva qoldi. U Payg‘ambar sollallohu alayhi vasallamning sahobalaridan bo‘lib, Madinada vafot etgan edi. Bas, Umar aytadi:

«Hafsani Usmonga taqdim qildim. U bu ishga bir nazar solay, dedi. Bir necha kun kutdim. So‘ng u menga uchrashib, hozirgi kunda uylanmay turganim ma’qulga o‘xshaydi, dedi. Abu Bakr Siddiqqa uchradim va, agar xohlasang, senga Hafsani nikohlab beraman, dedim. Abu Bakr indamadi. O‘shanda Usmondan achchig‘im chiqqanidan ko‘ra ko‘proq achchig‘im chiqdi.

Bir necha kundan so‘ng unga Rasululloh sollallohu alayhi vasallam sovchi bo‘ldilar va men uni u Zotga nikohlab berdim. So‘ngra Abu Bakr menga uchrab:

«Ehtimol, Hafsani menga taqdim qilganingda va men senga javob bermaganimda achchig‘ing chiqqan bo‘lsa kerak?», dedi.

«Ha», dedim.«Meni senga javob berishimdan faqat Rasululloh sollallohu alayhi vasallamning uni zikr qilganlarini eshitganim man qilgan edi, xolos. Rasululloh sollallohu alayhi vasallamning sirlarini ochishim mumkin emas edi. Agar u Zot tark qilsalar, qabul qilishim mumkin edi», dedi Abu Bakr».

Umar ibn Xattob roziyallohu anhudek hassos inson beva qolgan qizlari Hafsaga ko‘ngildagidek ahli fazl yo‘ldosh axtarishga harakat qilganlari ochiq-oydin ko‘rinib turibdi. Ba’zi kishilar bu ishni or hisoblashadi. Qizi bor odam o‘z qizini birovga xotinlikka qandoq qilib, taqdim etishi mumkin, deb o‘ylashadi. Qizi bor odam sovchi kelgan chog‘da ham noz qilib turishi lozim, degan fikrda bo‘lishadi. Bu urf-odatga bog‘liq narsa bo‘lib, shariatga hech taalluqi yo‘qdir. Mana, hazrati Umar roziyallohu anhuni olib ko‘raylik. Shariatga eng qattiq amal qiladigan odamlardan biri, hasab-nasablari, ijtimoiy holatlari, Payg‘ambarimiz sollallohu alayhi vasallamga yaqinliklari, kishilar orasidagi hurmat-e’tiborlari havas qilarlik darajada. U kishining qizlari Hafsaning ham hech bir kamchiliklari yo‘q. Ular hech bir noz qilib, sovchi kutmay, ahli fazl kuyov axtarishgan. Hazrati Usmonga, mening qizimni ol, deb iltimos qilganlar. Bir necha kun o‘tib, yana qaytib borib so‘raganlar. Oxiri rad javobini olganlar. Shuning o‘zi anchagina zarba bo‘lib tushishi kerak edi. Ammo Umar roziyallohu anhu bu bilan kifoya­lanmadilar. Abu Bakr Siddiq roziyallohu anhuning oldilariga borib, Hafsaga uylanishni taklif qildilar. Abu Bakr roziyallohu anhu o‘zlarini g‘alati tutdilar. «Ha» ham demadilar, «yo‘q» ham demadilar. Indamay ketaverdilar. Bu holat Umar roziyallohu anhuning achchiqlarini chiqardi. Lekin ko‘p o‘tmay eng munosib, eng yaxshi, eng ulug‘ kuyov topildi.

Payg‘ambarimiz sollallohu alayhi vasallamning o‘zlari Hafsaga uylanish istagini bildirdilar va uylandilar

Ana shundan so‘ng Abu Bakr roziyallohu anhu o‘zlarini g‘alati tasarruflarining sirini ochdilar. U kishi Payg‘ambarimiz sollallohu alayhi vasallamning Hafsaga uylanish niyatlari borligi haqidagi gaplarini eshitgan ekanlar. Buni Umar roziyallohu anhuga aytolmas edilar. Chunki bu Payg‘ambar sollallohu alayhi vasallamning shaxsiy sirlari hisoblanar edi.

muslimaat.uz

Hafsa binti Umar ibn Xattob ibn Nufayl ibn Abdul U’zzo al-A’daviy al-Qurashiy

Hijratdan o‘n sakkiz yil oldin (melodiy olti yuz beshinchi) yili Makkai mukarramada tug‘ilganlar.

Rasululloh sollallohu alayhi va sallam bilan Hafsa binti Umar roziyallohu anhoning shajaraci Ka’b ibn Luayda tutashadi.

Makkai mukarramada islomni qabul qilganlar. Madinai munavvaraga birinchi erlari Xunays ibn Huzofa as-Sahmiy bilan hijrat qilganlar.

Hafsa binti Umar roziyallohu anho qanday xonadondan ekanliklarini ta’riflab o‘tirishga hojat bo‘lmasa kerak. U kishining otalari ikkinchi xalifa Umar ibn Xattob roziyallohu anhudir. Onalari esa Zaynab binti Maz’un ham mashhur xonadondan bo‘lib, sahobiy Usmon ibn Maz’un roziyallohu anhuning singlisidir.

Ibn Sa’d rahmatullohi alayhi qilgan rivoyatda hazrati Umar roziyallohu anhu: “Hafsa Nabiy sollallohu alayhi vasallamning payg‘ambar etib yuborilishlaridan besh yil oldin, Quraysh Baytni qurayotgan paytda tug‘ilgan”, degan.

Bundan Muhammad sollallohu alayhi vasallamga vahiy kela boshlaganda Hafsa binti Umar roziyallohu anho besh yoshli qizcha ekani ma’lum bo‘ladi.

Hafsa esxushini taniganidan boshlab, islomiy muhitda o‘sdi. Umar roziyallohu anhu Islomga kelganlaridan keyin u kishining uylari Makkadagi din tayanchlaridan biriga aylangan edi.

Hafsa roziyallohu anhoning eri Uhud g‘azotida yarador bo‘ladi. Ana shu jarohat sababli vafot etadi. Rasululloh sollallohu alayhi va sallam Hafsa roziyallohu anhoga hijratning uchinchi yili ellik olti yoshlarida eri vafotidan so‘ng uylandilar.

Hafsa roziyallohu anho hadislarni rivoyat qilishda Oisha, Ummu Salama va Maymuna  roziyallohu anhumlardan keyingi to‘rtinchi o‘rinda turadilar. U kishi oltmishta hadis rivoyat qilganlar.

Hafsa roziyallohu anhoning Islom olamida tutgan o‘rinlari u kishining otalari Umar roziyallohu anhuning xalifalik vaqtlarida katta ahamiyat kasb etdi. Umar roziyallohu anhu Hafsa onamizga maslahat solar va u kishining aytgan gaplarini qaytarmas edilar.

Hafsa roziyallohu anho tufayli Alloh taolo bir necha oyatlar nozil qilgan. Buning sababi quydagicha bo‘lgan edi.

Payg‘ambar sollallohu alayhi va sallam bir kuni Zaynab bint Jahsh roziyallohu anho ismli xotinlari huzurida asal iste’mol qilib, biroz qolib ketadilar. Buni payqagan boshqa xotinlari – Oysha roziyallohu anho bilan Hafsa roziyallohu anho onalarimizning rashklari kelib, ul zotni “jazolab qo‘yishga” o‘zaro kelishib oladilar va On hazrat chiqishlari bilan: "Og‘zingizdan badbo‘y hid kelmoqda, nima yedingiz?" – deydilar. Badbo‘y hidni yoqtirmaydigan Payg‘ambar sollallohu alayhi va sallam biroz qizishib: "Asal yegandim", – deydilar va bundan keyin asal yemaslikka qasamyod qiladilar. Shunda Alloh taolo quydagi oyatlarni nozil qilgan:

يَاأَيُّهَاالنَّبِيُّلِمَتُحَرِّمُمَاأَحَلَّاللَّهُلَكَتَبْتَغِيمَرْضَاةَأَزْوَاجِكَوَاللَّهُغَفُورٌرَحِيمٌ

قَدْفَرَضَاللَّهُلَكُمْتَحِلَّةَأَيْمَانِكُمْوَاللَّهُمَوْلَاكُمْوَهُوَالْعَلِيمُالْحَكِيمُ

وَإِذْأَسَرَّالنَّبِيُّإِلَىبَعْضِأَزْوَاجِهِحَدِيثًافَلَمَّانَبَّأَتْبِهِوَأَظْهَرَهُاللَّهُعَلَيْهِعَرَّفَبَعْضَهُوَأَعْرَضَعَنْبَعْضٍفَلَمَّانَبَّأَهَابِهِقَالَتْمَنْأَنْبَأَكَهَذَاقَالَنَبَّأَنِيَالْعَلِيمُالْخَبِيرُ

إِنْتَتُوبَاإِلَىاللَّهِفَقَدْصَغَتْقُلُوبُكُمَاوَإِنْتَظَاهَرَاعَلَيْهِفَإِنَّاللَّهَهُوَمَوْلَاهُوَجِبْرِيلُوَصَالِحُالْمُؤْمِنِينَوَالْمَلَائِكَةُبَعْدَذَلِكَظَهِيرٌ

Ey, Payg‘ambar! Nega xotinlaringizning roziligini istab, Alloh Siz uchun halol qilgan narsani (asalni) harom qilib olursiz! Alloh mag‘firatli va rahmlidir. Darvoqe, Alloh sizlar uchun (ma’lum miqdorda kafforat – jarima to‘lab) qasamlaringizni halollab olishni farz qilgan. Alloh xojalaringizdir. U (barcha narsani) Biluvchi va (etuk) Hikmatli (zot)dir. Payg‘ambar xotinlaridan biriga (Hafsaga) bir gapni (cho‘risi Moriya talog‘i va xalifalikni) xufyona aytganini eslang! Bas, qachonki, (Hafsa roziyallohu anho) u (sir) haqida (Oyshaga) xabar bergach, Alloh uni bundan voqif qildi va u (Hafsaga o‘zi bilgan narsaning) ba’zisini bildirdi va ba’zisidan yuz o‘girdi (bildirmadi).Bas, qachonki, (Payg‘ambar Hafsaga) xabarni aytgach, u: «Kim Sizga bu xabarni berdi?», – dedi, (Payg‘ambar): «Menga Biluvchi va Xabardor (Alloh) xabar berdi», – dedi. (Ey, Hafsa va Oysha!) Agar sizlar Allohga tavba qilsangiz (o‘zlaringizga yaxshi). Chunki dillaringiz (haq yo‘ldan)toyib ketdi! (Ammo) agar sizlar uning (Payg‘ambar) zarariga hamkorlik qilsangiz, u holda, shubhasiz, Allohning o‘zi ham, Jabroil ham, ahli solih mo‘minlar ham uning himoyachisidirlar. Yana, bulardan keyin farishtalar ham (Payg‘ambarga hamma ishlarida) yordamchidir.

Hafsa roziyallohu anho hijriy qirq berinchi sananing sha’bon oyida Madinai munavvarada vafot etadilar. Janozalarini Marvon ibn Hakam roziyallohu anhu o‘qigan. Baqi’ qabiristoniga dafn etilganlar.

Abdussomad Abdulbosit o‘g‘li | Muslim.uz