Мусулмон олимларининг илм-фандаги ютуқлари

Рукн: Тарих Чоп этилган: 13.12.2014

Илм-фан соҳасида мусулмон олимлари жуда катта кашфиётлар қилгани кўпчиликка маълум. Беруний, Муҳаммад Хоразмий, Ибн Сино, Аҳмад Фарғоний, Мирзо Улуғбек, Али Қушчи, Ғиёсиддин Жамшид каби боболаримизни бутун дунё билади. Ихтиролари билан илм-фан тараққиётига катта туртки берган, лекин номлари, кашфиётлари ўқувчиларимизга у қадар таниш бўлмаган мусулмон олимлари ҳам бор. Қуйида уларнинг кашфиётлари ҳақидаги қисқача маълумотлар билан танишасиз.

Биринчи қоғоз корхонасини 794 йили Бағдод шаҳрида халифа Ҳорун ар-Рашид вазирининг ўғли Ибн Фузайл (739–805) қурдирган. Бу каби қоғоз корхоналари 800 йили Мисрда, 950 йили Андалусияда, 1100 йили Византияда, 1102 йили Ситсилияда, 1228 йили Германияда, 1309 йили Англияда ишга туширилган.

* * *

891 йили Бағдод шаҳрининг ўзида юздан ортиқ китоб дўкони бўлган.

* * *

Тарихий манбаларда келтирилишича, машҳур тарихчи Ал-Ваҳидийдан (742–823) олти юз сандиқ китоб мерос қолган.

* * *

X асрда яшаган Соҳиб ибн Убоданинг шахсий кутубхонасидаги китоблари сони ўша замон Оврупа кутубхоналаридаги жами китоблар сонига тенг бўлган.

* * *

Абул Қосим Заҳровий эса (963–1013) ўзидан олдинги олимларнинг тажрибаларини умумлаштириб, жарроҳликни алоҳида, мустақил фан даражасига кўтарган. Икки юздан ортиқроқ жарроҳлик асбобларини ихтиро қилиб, қандай қўлланилишини тушунтириб берган.

* * *

Ибн Нафис (1210–1288) оврупалик олимлардан уч юз йил олдин кичик қон айланиш доирасини тасвирлаб, тушунтирган.

* * *

Тригонометриядаги "синус", "косинус", "котангенс" атамалари Ислом олими Абул Вафодан (940–998) мерос қолган.

* * *

Тригонометрик формулалар мусулмон математиги Ибн Юнусга тегишли.

* * *

"Нютон биноми" формуласини илк бор Нютон эмас, балки машҳур мусулмон олими Умар Хайём (1048–1123) очган.

* * *

Арифметик амаллар ва вергулни илк бор Ғиёсиддин Жамшид (1429 йили вафот этган) қўллаган.

* * *

Ғарбда "Албатегнус" ёки "Абатегни" номи билан машҳур буюк астроном Ал-Баттани (877–929) X асрда Коперниккача бутун дунё­да фойдаланилган астрономик жадвални тузган. У Ер ҳажмини ҳам ўлчаган ва унинг ҳисоб-китоблари ҳозирги замонавий ўлчовдан 24 секундгагина фарқ қилади.

Дилафрўз Салоҳиддин қизи тайёрлади.

“Ислом нури” газетасининг 2012 йил, 4-сонидан олинди.

* * *

Musulmon olimlarining ilm-fandagi yutuqlari

Ilm-fan sohasida musulmon olimlari juda katta kashfiyotlar qilgani ko‘pchilikka ma’lum. Beruniy, Muhammad Xorazmiy, Ibn Sino, Ahmad Farg‘oniy, Mirzo Ulug‘bek, Ali Qushchi, G‘iyosiddin Jamshid kabi bobolarimizni butun dunyo biladi. Ixtirolari bilan ilm-fan taraqqiyotiga katta turtki bergan, lekin nomlari, kashfiyotlari o‘quvchilarimizga u qadar tanish bo‘lmagan musulmon olimlari ham bor. Quyida ularning kashfiyotlari haqidagi qisqacha ma’lumotlar bilan tanishasiz.

Birinchi qog‘oz korxonasini 794 yili Bag‘dod shahrida xalifa Horun ar-Rashid vazirining o‘g‘li Ibn Fuzayl (739–805) qurdirgan. Bu kabi qog‘oz korxonalari 800 yili Misrda, 950 yili Andalusiyada, 1100 yili Vizantiyada, 1102 yili Sitsiliyada, 1228 yili Germaniyada, 1309 yili Angliyada ishga tushirilgan.

* * *

891 yili Bag‘dod shahrining o‘zida yuzdan ortiq kitob do‘koni bo‘lgan.

* * *

Tarixiy manbalarda keltirilishicha, mashhur tarixchi Al-Vahidiydan (742–823) olti yuz sandiq kitob meros qolgan.

* * *

X asrda yashagan Sohib ibn Ubodaning shaxsiy kutubxonasidagi kitoblari soni o‘sha zamon Ovrupa kutubxonalaridagi jami kitoblar soniga teng bo‘lgan.

* * *

Abul Qosim Zahroviy esa (963–1013) o‘zidan oldingi olimlarning tajribalarini umumlashtirib, jarrohlikni alohida, mustaqil fan darajasiga ko‘targan. Ikki yuzdan ortiqroq jarrohlik asboblarini ixtiro qilib, qanday qo‘llanilishini tushuntirib bergan.

* * *

Ibn Nafis (1210–1288) ovrupalik olimlardan uch yuz yil oldin kichik qon aylanish doirasini tasvirlab, tushuntirgan.

* * *

Trigonometriyadagi "sinus", "kosinus", "kotangens" atamalari Islom olimi Abul Vafodan (940–998) meros qolgan.

* * *

Trigonometrik formulalar musulmon matematigi Ibn Yunusga tegishli.

* * *

"Nyuton binomi" formulasini ilk bor Nyuton emas, balki mashhur musulmon olimi Umar Xayyom (1048–1123) ochgan.

* * *

Arifmetik amallar va vergulni ilk bor G‘iyosiddin Jamshid (1429 yili vafot etgan) qo‘llagan.

* * *

G‘arbda "Albategnus" yoki "Abategni" nomi bilan mashhur buyuk astronom Al-Battani (877–929) X asrda Kopernikkacha butun dunyo­da foydalanilgan astronomik jadvalni tuzgan. U Yer hajmini ham o‘lchagan va uning hisob-kitoblari hozirgi zamonaviy o‘lchovdan 24 sekundgagina farq qiladi.

Dilafro‘z Salohiddin qizi tayyorladi.

“Islom nuri” gazetasining 2012 yil, 4-sonidan olindi.