Абул Аббос Жаъфар ан-Насафий

Рукн: Тарих Чоп этилган: 21.03.2016

Абул Аббос Жаъфар ибн Муҳаммад ал-Мустағфирий ан-Насафий милодий 962 йили Насаф шаҳрида туғилган. У фиқҳ ва ҳадисшуносликда, тарих ва филологияда кенг қамровли билим соҳиби бўлган.

Олим турли мавзулардаги 10 дан ортиқ китоб, жумладан, “Насаф ва Кеш тарихи” номли 2 жилдли муфассал асар муаллифидир. Афсуски, бу китоб бизгача етиб келмаган. Ас-Самъонийнинг ёзишича, бу асарда X-XII асрларда Насаф ва Кешда яшаган машҳур олим, шоир ва дин арбоблари ҳақида қимматли маълумотлар бўлган. Муаллиф уларни 80 тоифага бўлиб тасвирлаган. Ас-Самъоний ўзининг «Китаб ал-Ансоб» асарини ёзишда “Насаф ва Кеш тарихи” китобидан унумли фойдаланган, ундан парчалар келтирган. Шунингдек, олим ва тарихчининг 18 устози ва 8 шогирди ҳақида маълумот берган. Жумладан, у шундай ёзади: «Абул Аббос ал-Мустағфирий ан-Насафий кўп ҳадислар жамлаганлар. Ўз даврларида Мовароуннаҳрда бу кишидай ҳадис жамловчи ва тасниф қилувчи ҳамда ҳадисларни яхши тушунувчи муҳаддис йўқ эди… Қабрлари Насафнинг водий тарафида бўлиб, уни зиёрат қилганман».

Абул Аббос Жаъфар ан-Насафий Хуросон ва Мовароуннаҳрнинг турли шаҳарлари бўйлаб кўплаб сафарлар қилган, Марв, Сарахс, Нишопур, Бухоро ва Самарқанд шаҳарларида яшаган. 987 йилда, яъни 26 ёшида Насафнинг жоме масжидида ваъзлар ўқиган. Умрининг охирларида эса Насафнинг бош воизи вазифасида бўлган.

Олимнинг қуйидаги асарлари номи манбаларда қайд этилган: «Китоб ал-вафо» (Вафо ҳақида китоб), «Китоб далоил ан-нубувва» (Пайғамбарлик далиллари китоби), «Китоб ад-даавот» (Дуолар китоби), «Китоб хутаб ан-набий» (Пайғамбар хутбалари китоби), «Китоб тибб ан-набий» (Пайғамбар табобати китоби), «Китоб тарих Самарқанд» (Самарқанд тарихи ҳақида китоб), “Китоб аш-шеър ваш-шуаро” (Шеърият ва шоирлар ҳақида китоб). Бу асарлар унинг улкан истеъдоди ва билим доирасидан далолат беради.

Абул Аббос Жаъфар ан-Насафий 1041 йили вафот этган бўлса-да, у зотнинг асарлари асрлар давомида ўрганилиб, ҳаётга тадбиқ этилмоқда. У зотнинг асарларидан ҳозирги кунда кўпгина инсонлар манфаатланиб, ўзларига маънавий озуқа олмоқдалар.

Раҳматилло Усмонов,

Ўзбекистон мусулмонлари идорасининг Қашқадарё вилоятидаги вакили, вилоят бош имом-хатиби.

Муслим.уз саҳифасидан олинди.

* * *

Abul Abbos Ja’far ibn Muhammad al-Mustag‘firiy an-Nasafiy milodiy 962 yili Nasaf shahrida tug‘ilgan. U fiqh va hadisshunoslikda, tarix va filologiyada keng qamrovli bilim sohibi bo‘lgan.

Olim turli mavzulardagi 10 dan ortiq kitob, jumladan, “Nasaf va Kesh tarixi” nomli 2 jildli mufassal asar muallifidir. Afsuski, bu kitob bizgacha yetib kelmagan. As-Sam’oniyning yozishicha, bu asarda X-XII asrlarda Nasaf va Keshda yashagan mashhur olim, shoir va din arboblari haqida qimmatli ma’lumotlar bo‘lgan. Muallif ularni 80 toifaga bo‘lib tasvirlagan. As-Sam’oniy o‘zining «Kitab al-Ansob» asarini yozishda “Nasaf va Kesh tarixi” kitobidan unumli foydalangan, undan parchalar keltirgan. Shuningdek, olim va tarixchining 18 ustozi va 8 shogirdi haqida ma’lumot bergan. Jumladan, u shunday yozadi: «Abul Abbos al-Mustag‘firiy an-Nasafiy ko‘p hadislar jamlaganlar. O‘z davrlarida Movarounnahrda bu kishiday hadis jamlovchi va tasnif qiluvchi hamda hadislarni yaxshi tushunuvchi muhaddis yo‘q edi… Qabrlari Nasafning vodiy tarafida bo‘lib, uni ziyorat qilganman».

Abul Abbos Ja’far an-Nasafiy Xuroson va Movarounnahrning turli shaharlari bo‘ylab ko‘plab safarlar qilgan, Marv, Saraxs, Nishopur, Buxoro va Samarqand shaharlarida yashagan. 987 yilda, ya’ni 26 yoshida Nasafning jome masjidida va’zlar o‘qigan. Umrining oxirlarida esa Nasafning bosh voizi vazifasida bo‘lgan.

Olimning quyidagi asarlari nomi manbalarda qayd etilgan: «Kitob al-vafo» (Vafo haqida kitob), «Kitob daloil an-nubuvva» (Payg‘ambarlik dalillari kitobi), «Kitob ad-daavot» (Duolar kitobi), «Kitob xutab an-nabiy» (Payg‘ambar xutbalari kitobi), «Kitob tibb an-nabiy» (Payg‘ambar tabobati kitobi), «Kitob tarix Samarqand» (Samarqand tarixi haqida kitob), “Kitob ash-she’r vash-shuaro” (She’riyat va shoirlar haqida kitob). Bu asarlar uning ulkan iste’dodi va bilim doirasidan dalolat beradi.

Abul Abbos Ja’far an-Nasafiy 1041 yili vafot etgan bo‘lsa-da, u zotning asarlari asrlar davomida o‘rganilib, hayotga tadbiq etilmoqda. U zotning asarlaridan hozirgi kunda ko‘pgina insonlar manfaatlanib, o‘zlariga ma’naviy ozuqa olmoqdalar.

Rahmatillo Usmonov,

O‘zbekiston musulmonlari idorasining Qashqadaryo viloyatidagi vakili, viloyat bosh imom-xatibi.

Muslim.uz sahifasidan olindi.