Рамазон рўзаси

Рукн: Ислом ва иймон Чоп этилган: 10.12.2014


Рамазон ойи рўзаси балоғатга етган, ақли расо мусулмонга фарздир. Лекин зиммаларига Рамазон рўзаси фарз бўлганлардан айримлар бу ой рўзасини тутишдан қайтарилганлар. Масалан, ҳайз ва нифосдаги аёлларга одат кунларида рўза тутиш дуруст эмас. Мусофир ва оғирлашиб қолишидан қўрққан касал кишилар эса, Рамазон ойида рўза тутмасликлари мумкин. Шунингдек, ҳомиладор ё эмизикли аёл рўза туфайли ўзига ё боласига зарар етишидан қўрқса, Рамазон ойида рўза тутмайди. Бу саналганлар узрлари кетгач, Рамазон ойида тутмаган рўзаларини кейин қазо қилиб тутиб берадилар. Рўза тутишга кучи етмайдиган чол ё кампир ҳам рўза тутмаса бўлади. Улар Рамазон ойининг ҳар бир куни учун фитр садақаси миқдорида фидя берадилар. Бу вожибдир. Демак, Рамазон ойида рўза тутиш соғлом ва муқим кишиларга фарздир.

Рўзага  доир масалалар

Барча ибодатлар каби рамазон рўзаси ҳам бузилмасдан адо этилса, қабул бўлади. Шунинг учун унга тааллуқли масалаларни билиб олиш керак бўлади.

Рамазон ойи рўзаси ниятсиз дуруст бўлмайди. Рамазон рўзасига қуёш ботганидан кейинги кун чошгоҳигача (агар тонг отганидан бу вақтгача еб-ичмаган, жуфти билан яқинлик қилмаган бўлса) ният қилиш мумкин. Саҳарда туриб бир қултум сув ё бир бурда нон еб саҳарлик қилиш мустаҳабдир. Пайғамбаримиз (алайҳиссалом): “Саҳарлик қилинг­лар, саҳар­ликда барака бордир”, деганлар.

Рўзани бузмайдиган ҳолатлар:

– Рўзадор рўза тутганини унутиб бирор нарса еса ё ичса, ё жинсий алоқа қилса;

– томоғига чанг, пашша ё тутун кирса;

– баданига ёғ суртса, сурма қўйса, қон олдирса;

– ўпса, эҳтилом бўлса;

– оғзини чайганида қолган намни ичига ютса, қулоғига сув кириб кетса;

– кўнгли айниб қусса ё қусуғи қайтиб кетса;

– тишларининг орасида қолган (нўхатдан кичик) овқатни ютса;

– милкидан чиққан озгина қон томоғига кетса;

– кўзёши ва тернинг бир ё икки томчиси ичига кетса.

Қуйида саналган ҳолат­ларда рўза бузилади ва бир кунига бир кун тутиб бериш лозим бўлади:

– рўзадор хато қилиб оғзини очиб қўйса (қуёш ботмаганида ботди деб ўйлаб бирор нарса еса,  тонг отганида отмабди деб ўйлаб саҳарлик қилса, оғиз чайганида ичига сув кетса);

– рўза тутганини унутиб бирор нарса еб ё ичгач, рўзадорлиги эсига тушганидан сўнг еб-ичишни давом эттирса;

– ҳуқна (клизма) қилдирса;

– бурнига бирор нарса томизса;

– одатда ейилмайдиган нарсаларни ютса;

– томоғига ёмғир томчиси ё қор учқуни кирса;

– бировнинг мажбурлаши билан еса ё ичса;

– қасддан қусса ё қусуғи­ни қайтарса;

– ўпганида ё қучоқ­лаганида маний чиқса;

– тиши орасидан чиққан қон кўп бўлса ва ичига кетса;

– тишлари орасида қолган нўхатдек ва ундан катта овқатни ютса.

Рамазон рўзасини тутган киши қасддан бирор нарса еса ё ичса, ёки жинсий алоқа қилса, ё қон олдириш, аёлни ушлаш каби рўзани бузмайдиган ишларни қилиб, рўзам бузилди деб ўйлаб, еса ё ичса, бир кунига бир кун рўза тутиш ва каффорат лозим бўлади. Рўзанинг каффорати бир қулни озод қилиш, қул тополмаса, олтмиш кун кетма-кет рўза тутиш, бунга ярамаган ҳолда, олтмиш камбағални тўйдиришдир.

Савоби ҳисобсиз ибодат

Абу Ҳурайрадан (розийаллоҳу анҳу) ривоят қилинади: «Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам): “Рамазон келса, жаннат эшиклари очилади, дўзах эшиклари ёпилади ва шайтонлар кишанланади”, дедилар» (Бухорий, Муслим, Термизий).

* * *

Саҳлдан (розийаллоҳу анҳу) ривоят қилинади: «Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам): “Жаннатнинг бир эшиги бор, у Раййон деб аталади. Қиёмат куни ундан фақат рўзадорлар киради, улардан бошқа ҳеч ким кирмайди. “Рўзадорлар қаерда?” дейилади. Рўза­дорлар турадилар. У эшикдан улардан бошқа ҳеч ким кирмайди. Улар киргач, эшик беркитилади, (сўнг ундан) бошқа ҳеч ким кирмайди”, дедилар» (Бухорий, Муслим, Насаий).

* * *

Абу Ҳурайра (розийал­лоҳу анҳу) ривоят қила­дилар: Расулуллоҳ (соллал­лоҳу алайҳи ва саллам) бундай деганлар: «Рўза (дўзах ўтидан асровчи) қалқондир. Рўза тутган киши ёмон сўзларни сўзламасин, қў­пол­лик қилмасин! Агар бирор киши уни уришса ёки ҳақорат қилса, икки марта: “Мен рўзадорман”, десин. Аллоҳга қасам, рўзадор оғзининг ҳиди Аллоҳ наз­дида мушки анбар ҳидидан ҳам хушбўйроқдир. Чунки Аллоҳ таоло: “Рўзадор Менинг учун емайди, ичмайди ва шаҳватини тарк қилади.  Рўза холис Менга ибодатдир, унга  Ўзим ҳисобсиз савоб бераман. Ваҳоланки, ҳар бир яхшиликка ўн баробар  яхшилик бордир”, деган» (Имом Бухорий).

«Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам): “Ким Рамазон рўзасини фарзлигига ишониб, савоб умид қилиб тутса, ўтган гуноҳлари кечирилади”, деганлар» (Бухорий, Абу Довуд, Термизий, Насаий, Аҳмад).

* * *

Зайд ибн Холид Жуҳаний­дан (розийаллоҳу анҳу) ривоят қилинади: «Пайғамбар (алайҳиссалом): “Ким рўза­дорга ифтор берса, рўзадор савобича савобга эришади. Бунда рўзадорнинг савобидан ҳеч нарса камаймайди”, дедилар» (Термизий, Аҳмад).

* * *

Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) айтадилар: “Рўзадорга икки хурсандчилик бор: оғиз очганида ва Раббига йўлиққанида хурсанд бўлади” (Бухорий, Муслим, Насаий).

* * *

Саҳоба Абу Умомадан (рози­йаллоҳу анҳу) ривоят қилинади: «Мен: “Ё Расулуллоҳ, менга Аллоҳ манфаат берадиган бир ишни буюринг”, дедим. У зот: “Рўза тут, унинг ўхшаши йўқдир”, дедилар» (Насаий, Ҳоким).

“Ҳидоят” журналининг 2011 йил, 7-сонидан олинди.

* * *

Ramazon oyi ro‘zasi balog‘atga yetgan, aqli raso musulmonga farzdir. Lekin zimmalariga Ramazon ro‘zasi farz bo‘lganlardan ayrimlar bu oy ro‘zasini tutishdan qaytarilganlar. Masalan, hayz va nifosdagi ayollarga odat kunlarida ro‘za tutish durust emas. Musofir va og‘irlashib qolishidan qo‘rqqan kasal kishilar esa, Ramazon oyida ro‘za tutmasliklari mumkin. Shuningdek, homilador yo emizikli ayol ro‘za tufayli o‘ziga yo bolasiga zarar yetishidan qo‘rqsa, Ramazon oyida ro‘za tutmaydi. Bu sanalganlar uzrlari ketgach, Ramazon oyida tutmagan ro‘zalarini keyin qazo qilib tutib beradilar. Ro‘za tutishga kuchi yetmaydigan chol yo kampir ham ro‘za tutmasa bo‘ladi. Ular Ramazon oyining har bir kuni uchun fitr sadaqasi miqdorida fidya beradilar. Bu vojibdir. Demak, Ramazon oyida ro‘za tutish sog‘lom va muqim kishilarga farzdir.

Ro‘zaga  doir masalalar

Barcha ibodatlar kabi ramazon ro‘zasi ham buzilmasdan ado etilsa, qabul bo‘ladi. Shuning uchun unga taalluqli masalalarni bilib olish kerak bo‘ladi.

Ramazon oyi ro‘zasi niyatsiz durust bo‘lmaydi. Ramazon ro‘zasiga quyosh botganidan keyingi kun choshgohigacha (agar tong otganidan bu vaqtgacha yeb-ichmagan, jufti bilan yaqinlik qilmagan bo‘lsa) niyat qilish mumkin. Saharda turib bir qultum suv yo bir burda non yeb saharlik qilish mustahabdir. Payg‘ambarimiz (alayhissalom): “Saharlik qiling­lar, sahar­likda baraka bordir”, deganlar.

Ro‘zani buzmaydigan holatlar:

– Ro‘zador ro‘za tutganini unutib biror narsa yesa yo ichsa, yo jinsiy aloqa qilsa;

– tomog‘iga chang, pashsha yo tutun kirsa;

– badaniga yog‘ surtsa, surma qo‘ysa, qon oldirsa;

– o‘psa, ehtilom bo‘lsa;

– og‘zini chayganida qolgan namni ichiga yutsa, qulog‘iga suv kirib ketsa;

– ko‘ngli aynib qussa yo qusug‘i qaytib ketsa;

– tishlarining orasida qolgan (no‘xatdan kichik) ovqatni yutsa;

– milkidan chiqqan ozgina qon tomog‘iga ketsa;

– ko‘zyoshi va terning bir yo ikki tomchisi ichiga ketsa.

Quyida sanalgan holat­larda ro‘za buziladi va bir kuniga bir kun tutib berish lozim bo‘ladi:

– ro‘zador xato qilib og‘zini ochib qo‘ysa (quyosh botmaganida botdi deb o‘ylab biror narsa yesa,  tong otganida otmabdi deb o‘ylab saharlik qilsa, og‘iz chayganida ichiga suv ketsa);

– ro‘za tutganini unutib biror narsa yeb yo ichgach, ro‘zadorligi esiga tushganidan so‘ng yeb-ichishni davom ettirsa;

– huqna (klizma) qildirsa;

– burniga biror narsa tomizsa;

– odatda yeyilmaydigan narsalarni yutsa;

– tomog‘iga yomg‘ir tomchisi yo qor uchquni kirsa;

– birovning majburlashi bilan yesa yo ichsa;

– qasddan qussa yo qusug‘i­ni qaytarsa;

– o‘pganida yo quchoq­laganida maniy chiqsa;

– tishi orasidan chiqqan qon ko‘p bo‘lsa va ichiga ketsa;

– tishlari orasida qolgan no‘xatdek va undan katta ovqatni yutsa.

Ramazon ro‘zasini tutgan kishi qasddan biror narsa yesa yo ichsa, yoki jinsiy aloqa qilsa, yo qon oldirish, ayolni ushlash kabi ro‘zani buzmaydigan ishlarni qilib, ro‘zam buzildi deb o‘ylab, yesa yo ichsa, bir kuniga bir kun ro‘za tutish va kafforat lozim bo‘ladi. Ro‘zaning kafforati bir qulni ozod qilish, qul topolmasa, oltmish kun ketma-ket ro‘za tutish, bunga yaramagan holda, oltmish kambag‘alni to‘ydirishdir.

Savobi hisobsiz ibodat

Abu Hurayradan (roziyallohu anhu) rivoyat qilinadi: «Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam): “Ramazon kelsa, jannat eshiklari ochiladi, do‘zax eshiklari yopiladi va shaytonlar kishanlanadi”, dedilar» (Buxoriy, Muslim, Termiziy).

* * *

Sahldan (roziyallohu anhu) rivoyat qilinadi: «Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam): “Jannatning bir eshigi bor, u Rayyon deb ataladi. Qiyomat kuni undan faqat ro‘zadorlar kiradi, ulardan boshqa hech kim kirmaydi. “Ro‘zadorlar qaerda?” deyiladi. Ro‘za­dorlar turadilar. U eshikdan ulardan boshqa hech kim kirmaydi. Ular kirgach, eshik berkitiladi, (so‘ng undan) boshqa hech kim kirmaydi”, dedilar» (Buxoriy, Muslim, Nasaiy).

* * *

Abu Hurayra (roziyal­lohu anhu) rivoyat qila­dilar: Rasululloh (sollal­lohu alayhi va sallam) bunday deganlar: «Ro‘za (do‘zax o‘tidan asrovchi) qalqondir. Ro‘za tutgan kishi yomon so‘zlarni so‘zlamasin, qo‘­pol­lik qilmasin! Agar biror kishi uni urishsa yoki haqorat qilsa, ikki marta: “Men ro‘zadorman”, desin. Allohga qasam, ro‘zador og‘zining hidi Alloh naz­dida mushki anbar hididan ham xushbo‘yroqdir. Chunki Alloh taolo: “Ro‘zador Mening uchun yemaydi, ichmaydi va shahvatini tark qiladi.  Ro‘za xolis Menga ibodatdir, unga  O‘zim hisobsiz savob beraman. Vaholanki, har bir yaxshilikka o‘n barobar  yaxshilik bordir”, degan» (Imom Buxoriy).

«Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam): “Kim Ramazon ro‘zasini farzligiga ishonib, savob umid qilib tutsa, o‘tgan gunohlari kechiriladi”, deganlar» (Buxoriy, Abu Dovud, Termiziy, Nasaiy, Ahmad).

* * *

Zayd ibn Xolid Juhaniy­dan (roziyallohu anhu) rivoyat qilinadi: «Payg‘ambar (alayhissalom): “Kim ro‘za­dorga iftor bersa, ro‘zador savobicha savobga erishadi. Bunda ro‘zadorning savobidan hech narsa kamaymaydi”, dedilar» (Termiziy, Ahmad).

* * *

Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) aytadilar: “Ro‘zadorga ikki xursandchilik bor: og‘iz ochganida va Rabbiga yo‘liqqanida xursand bo‘ladi” (Buxoriy, Muslim, Nasaiy).

* * *

Sahoba Abu Umomadan (rozi­yallohu anhu) rivoyat qilinadi: «Men: “Yo Rasululloh, menga Alloh manfaat beradigan bir ishni buyuring”, dedim. U zot: “Ro‘za tut, uning o‘xshashi yo‘qdir”, dedilar» (Nasaiy, Hokim).

“Hidoyat” jurnalining 2011 yil, 7-sonidan olindi.