Беҳуда ва фойдасиз гапларнинг зарари

Рукн: Ислом ва иймон Чоп этилган: 01.03.2016

Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: “Бир одам вафот этди, бошқа бир одам Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам)га эшитарли қилиб: “Жаннат муборак бўлсин!” деб юборди. Шунда Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) дедилар: “Қаердан биласан? Балки у мо ло яъни – бекорчи гаплар гапиргандир ёки хасислик қилгандир?” (Термизий).

“Мо ло яъни” сўзини қисқача қилиб “дунё ва охират учун керак бўлмаган нарса” деб изоҳлаш мумкин. Олимлар мо ло яънига таъриф беришда баъзи нозик жиҳатларни баён этганлар. Ибн Ражабнинг айтишича, мо ло яъни амалларимиз ва гап-сўзимизда бўлиши мумкин. Инсон мо ло яънидан ҳаром, макруҳ, шубҳали ва ортиқча мубоҳ амаллар ва гап-сўзлардан тийилиш орқали узоқда бўлади. Ортиқча мубоҳ – фойдаси йўқ нарса.

Али Қори масалага чуқурроқ ёндашади. Унинг фикрича, инсонга амал, сўз, назар ва фикр сифатида фойдаси бўлмаган ҳар қандай нарса мо ло яънидир. Бу нафақат амал ва гап-сўзларимиз, балки назар солаётган, фикр юритаётган, хаёл сураётган нарсаларимизда ҳам зарарли ва фойдасиз хатти-ҳаракатлардан узоқлашиш деганидир. Шу нуқтаи назардан ортиқча сўз, амал ва фикр мо ло яънига киради.

Ғаззолий бу атамани бошқачароқ тушунтиради: “Мо ло яъни – инсон сукут қилганида ўзи ва молига зарар етказмайдиган сўздир. Айтайлик, бир одам саёҳати ҳақида сўзлаб берди. Саёҳати асносида кўрган тоғ ва дарёлари, бошидан ўтказганлари, ёқтирган таом ва ичимликлари, кийим-кечаклари, учратган одамлари ва уларнинг аҳволи ҳақида гапириб бермасдан сукут қилганида на гуноҳ қиларди ва на зарар кўрарди. Агар у кимса гапида давом этса, истар-истамас муболаға, қўшимча ва хулосалар қилиб, ўзини мақташи, кўрганларидан ғурурланиши, ҳаволаниши, у ёки бунинг ғийбатини қилиши, Аллоҳнинг яратганларинидан баъзиларини ерга уриб гапириб қўйиши мумкин. Ҳолбуки, у мана шу вақтда жудаям қимматли умрини бекор сарфлади. Зикр, тафаккур каби фойдали ишлар турганида бу беҳуда ва ҳатто зарарга тўла сўзбозлик билан фойдани зарарга алиштирди. Инсон зоти тилидан ҳам ҳисоб беради”.

Ислом дини инсонни ҳар бир амали, гапи ва ҳатто фикру хаёлига ҳам юқори даражада масъулият билан муносабатда бўлишга ундайди. Қалби, тили, кўзи, умуман барча аъзолари унга қарши гувоҳлик берадиган қиёмат кунига муносиб тайёргарлик кўришни қатъий тавсия қилади. Иродали бўлишга чақиради. Инсонни ирода кучи билан амаллари, гап-сўзлари ва фикрларини назорат қилишга ундайди. Ўзини тўла назорат қила олган кишилардан иборат жамият бу дунёда ҳам фаровон ва хотиржам яшайди.

Шоакмал Акбарзода тайёрлади.

“Ирфон” тақвимининг 2014 йил 4-сонидан олинди.

* * *

Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: “Bir odam vafot etdi, boshqa bir odam Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam)ga eshitarli qilib: “Jannat muborak bo‘lsin!” deb yubordi. Shunda Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) dedilar: “Qaerdan bilasan? Balki u mo lo ya’ni – bekorchi gaplar gapirgandir yoki xasislik qilgandir?” (Termiziy).

“Mo lo ya’ni” so‘zini qisqacha qilib “dunyo va oxirat uchun kerak bo‘lmagan narsa” deb izohlash mumkin. Olimlar mo lo ya’niga ta’rif berishda ba’zi nozik jihatlarni bayon etganlar. Ibn Rajabning aytishicha, mo lo ya’ni amallarimiz va gap-so‘zimizda bo‘lishi mumkin. Inson mo lo ya’nidan harom, makruh, shubhali va ortiqcha muboh amallar va gap-so‘zlardan tiyilish orqali uzoqda bo‘ladi. Ortiqcha muboh – foydasi yo‘q narsa.

Ali Qori masalaga chuqurroq yondashadi. Uning fikricha, insonga amal, so‘z, nazar va fikr sifatida foydasi bo‘lmagan har qanday narsa mo lo ya’nidir. Bu nafaqat amal va gap-so‘zlarimiz, balki nazar solayotgan, fikr yuritayotgan, xayol surayotgan narsalarimizda ham zararli va foydasiz xatti-harakatlardan uzoqlashish deganidir. Shu nuqtai nazardan ortiqcha so‘z, amal va fikr mo lo ya’niga kiradi.

G‘azzoliy bu atamani boshqacharoq tushuntiradi: “Mo lo ya’ni – inson sukut qilganida o‘zi va moliga zarar yetkazmaydigan so‘zdir. Aytaylik, bir odam sayohati haqida so‘zlab berdi. Sayohati asnosida ko‘rgan tog‘ va daryolari, boshidan o‘tkazganlari, yoqtirgan taom va ichimliklari, kiyim-kechaklari, uchratgan odamlari va ularning ahvoli haqida gapirib bermasdan sukut qilganida na gunoh qilardi va na zarar ko‘rardi. Agar u kimsa gapida davom etsa, istar-istamas mubolag‘a, qo‘shimcha va xulosalar qilib, o‘zini maqtashi, ko‘rganlaridan g‘ururlanishi, havolanishi, u yoki buning g‘iybatini qilishi, Allohning yaratganlarinidan ba’zilarini yerga urib gapirib qo‘yishi mumkin. Holbuki, u mana shu vaqtda judayam qimmatli umrini bekor sarfladi. Zikr, tafakkur kabi foydali ishlar turganida bu behuda va hatto zararga to‘la so‘zbozlik bilan foydani zararga alishtirdi. Inson zoti tilidan ham hisob beradi”.

Islom dini insonni har bir amali, gapi va hatto fikru xayoliga ham yuqori darajada mas’uliyat bilan munosabatda bo‘lishga undaydi. Qalbi, tili, ko‘zi, umuman barcha a’zolari unga qarshi guvohlik beradigan qiyomat kuniga munosib tayyorgarlik ko‘rishni qat’iy tavsiya qiladi. Irodali bo‘lishga chaqiradi. Insonni iroda kuchi bilan amallari, gap-so‘zlari va fikrlarini nazorat qilishga undaydi. O‘zini to‘la nazorat qila olgan kishilardan iborat jamiyat bu dunyoda ham farovon va xotirjam yashaydi.

Shoakmal Akbarzoda tayyorladi.

“Irfon” taqvimining 2014 yil 4-sonidan olindi.