Чой ўрнига кeросин

Рукн: Ибрат Чоп этилган: 15.09.2015

Ҳиндистонлик буюк уламолардан Абдулҳай Лакнавий айтадилар:

«Мен отам Мавлоно Абдулҳалим ҳузурида илм ўргандим. 17 ёшимда мен учун ўқилиши керак бўлган китоб қолмади. 17 ёшимдан китоб ёзишни бошладим».

Бу зотнинг илмга, китоб ёзишга харисликлари шу даражада бўлган эканки, уйларининг ўртасида хонтахта ўрнатиб, шунда доим китоб ёзарканлар.  Китоб ёзиб турганларида таҳорат қистаб қолса, хаёл сочилмасин деб, уйнинг тўрттала тарафида ҳам бир хил хаммом ва ҳожатхона барпо қилган эканлар. Тезда таҳоратни янгилаб, яна китоб ёзишга киришарканлар. Ҳазрат 24 соатнинг 2 соатини уйқуга, 10 соатини илм беришга, қолган қисмини китоб ёзиш ва бошқа ибодатларга ажратар эканлар.

Шу ҳолатда ҳам оталари у кишининг кам китоб кўраётганликлари ҳақида оналарига шикоят қилибдилар:

— Ўғлингиз олдингидек китоб ўқимай қўйди. Хаёли сочилиб қоляпти.

— Менимча бундай эмас. Ўғлимиз олдингидан ҳам кўп китоб ўқияпти.

— У ҳолда буни бир синаб кўринг. Олдига чойнинг ўрнига бошқа бир бадбўйроқ нарсани қуйиб беринг. Агар ўша нарсани ичаётганида бурни бадбўйни сезиб, тупуриб юборса, билингки, хаёли сочилган бўлади.

Одатда ҳазрат овқатланиш учун алоҳида вақт сарфламай, олдиларига олиб келинганини еб, яна китоб ёзаверарканлар. Оталари синаш мақсадида чой ўрнига керосин қуйиб, хонтахтага қўйиб кетибдилар. Абдулҳай Лакнавий эса, уни чой деб ўйлаб, шартта ичиб юбориб, индамасдан яна китоб ёзаверган эканлар.

Абдулҳай Лакнавий қирққа кирмай вафот этганлар (душманлари ўлдиришади). 150 дан ортиқ китоб ёзиб қолдирганлар. Аллоҳ у кишидан рози бўлсин!

* * *

Hindistonlik buyuk ulamolardan Abdulhay Laknaviy aytadilar:

«Men otam Mavlono Abdulhalim huzurida ilm o‘rgandim. 17 yoshimda men uchun o‘qilishi kerak bo‘lgan kitob qolmadi. 17 yoshimdan kitob yozishni boshladim».

Bu zotning ilmga, kitob yozishga xarisliklari shu darajada bo‘lgan ekanki, uylarining o‘rtasida xontaxta o‘rnatib, shunda doim kitob yozarkanlar.  Kitob yozib turganlarida tahorat qistab qolsa, xayol sochilmasin deb, uyning to‘rttala tarafida ham bir xil xammom va hojatxona barpo qilgan ekanlar. Tezda tahoratni yangilab, yana kitob yozishga kirisharkanlar. Hazrat 24 soatning 2 soatini uyquga, 10 soatini ilm berishga, qolgan qismini kitob yozish va boshqa ibodatlarga ajratar ekanlar.

Shu holatda ham otalari u kishining kam kitob ko‘rayotganliklari haqida onalariga shikoyat qilibdilar:

— O‘g‘lingiz oldingidek kitob o‘qimay qo‘ydi. Xayoli sochilib qolyapti.

— Menimcha bunday emas. O‘g‘limiz oldingidan ham ko‘p kitob o‘qiyapti.

— U holda buni bir sinab ko‘ring. Oldiga choyning o‘rniga boshqa bir badbo‘yroq narsani quyib bering. Agar o‘sha narsani ichayotganida burni badbo‘yni sezib, tupurib yuborsa, bilingki, xayoli sochilgan bo‘ladi.

Odatda hazrat ovqatlanish uchun alohida vaqt sarflamay, oldilariga olib kelinganini yeb, yana kitob yozaverarkanlar. Otalari sinash maqsadida choy o‘rniga kerosin quyib, xontaxtaga qo‘yib ketibdilar. Abdulhay Laknaviy esa, uni choy deb o‘ylab, shartta ichib yuborib, indamasdan yana kitob yozavergan ekanlar.

Abdulhay Laknaviy qirqqa kirmay vafot etganlar (dushmanlari o‘ldirishadi). 150 dan ortiq kitob yozib qoldirganlar. Alloh u kishidan rozi bo‘lsin!