Илм, таваккул ва ризқ

Рукн: Ибрат Чоп этилган: 15.02.2012

Домла Ҳиндистоний ҳикоя қиладилар:
«Банданинг таваккули унинг ризқига кафилдир.
…Бухорога таълим учун кетаяпман. Ёнимда 3 сўмгина пулим бор. Поездда бир мўйсафид билан бирга кетдик. У сўради:
— Ўғлим, қаерга кетяпсиз?
— Бухорога ўқигани кетяпман.
— Қайси мадрасага борасиз? У ердан биронтасини танийсизми?
— Билмайман. Бирон танишим ҳам йўқ.
— Бухоро катта жой бўлса, у ердаги хонадонларда ҳам жой йўқ: ҳаммаси муллаваччалар билан тўлган. Қаерда турасиз?
— Билмайман...
— Ажабо, сизни ҳеч ким қайтармадими?
— Қайтаришганди, унамадим…
— У ҳолда мен билан юраверинг.
Бир хонақоҳга бордик. Хонақоҳдаги эшон зот шу кишининг акаси экан. Мўйсафид ўша зотни кўргани келаётган экан.
Қария йўқ бўлиб кетди. Мен эса масжиднинг четидаги супада ўтирибман. Мени ҳеч ким сўрамаяпти. Намози аср бўлди, шом бўлди. Хуфтон бўлдиямки, ҳалиги одамдан дарак йўқ. Хуфтонда дилимга «бир «таборак»ни ўқий» деган фикр келди. Ўқидим, ҳазрати эшон менга қараб қўйдилар. Хуфтондан сўнг ҳамма устознинг зиёратига шошилди. Мен эса яна супада қолдим. Бир маҳал эшоннинг бир ҳалфаси чиқиб, мени чақирди. Ҳазрати эшоннинг ҳузурига кирдик. Мендан сўрадилар:
— Ўғлим, сиз қаердан келдингиз?
— Қўқондан келдим.
— Бухорога нимага келдингиз?
— Илм талабида келдим.
— Ўзингиз мураттаб қоримисиз?
— Ҳа, мураттаб қоримиз.
— «Я айюҳал музаммил»ни ўқиб берасизми?
Дарров чўкка тушиб «Музаммил»ни ўқиб бердим. «Баракаллоҳ!» деб мақтадилар. Сўнг, ҳалфаларига кичкина эшонни чақиришни буюрдилар. У мен тенги бир йигит экан. Сўнг дедилар:
— Бу киши «Шарҳи Мулло» ўқийди. Сиз ҳам шу китобни ўқийсиз. Бирга ҳужрада турасизлар. Домлага ҳам бирга борасизлар. Энди, ўғлим сизга бир хизмат бор. Сахар муаззин сизни уйғотади. Таҳорат қилиб келасиз. Мен таҳажжуд ўқиганимда шу ерда ўтириб, «Музаммил»ни ўқиб берасиз.
Сахар ҳазрати эшоннинг ҳузурига бориб, хизматни адо этдим. Ҳазрат роса йиғладилар. Ҳар куни аҳвол мана шу...
Олти ой шу ерда таҳсил олдим. Ҳеч нарсадан камим бўлмади. Шунда дадамга хат ёздим. Бир маҳал шу манзилга бузрукворим кириб келдилар. Шароитни кўрдилар, ҳазрати эшонни зиёрат қилдилар, сўнг дедилар:
— Жуда файзли жойга келибсиз-да, бу ердан ҳаргиз қимирламанг.
Отамиз аввалига менинг бу ерга келишимга кўнмагандилар. Лекин мени кўриб, ҳазратнинг хонақоҳини кўриб, роса қувондилар.
Аллоҳ менинг таваккулимга яраша, поезддаёқ катта устознинг укаси билан бирга қилди. Ризқимни ҳам комил қилди, илмни ҳам берди...»

* * *

Domla Hindistoniy hikoya qiladilar:
“Bandaning tavakkuli uning rizqiga kafildir.
…Buxoroga ta’lim uchun ketayapman. Yonimda 3 so’mgina pulim bor. Poyezdda bir mo’ysafid bilan birga ketdik. U so’radi:
- O’g’lim, qayerga ketyapsiz?
- Buxoroga o’qigani ketyapman.
- Qaysi madrasaga borasiz? U yerdan birontasini taniysizmi?
- Bilmayman. Biron tanishim ham yo’q.
- Buxoro katta joy bo’lsa, u yerdagi xonadonlarda ham joy yo’q: hammasi mullavachchalar bilan to’lgan. Qayerda turasiz?
- Bilmayman...
- Ajabo, sizni hech kim qaytarmadimi?
- Qaytarishgandi, unamadim…
- U holda men bilan yuravering.
Bir xonaqohga bordik. Xonaqohdagi eshon zot shu kishining akasi ekan. Mo’ysafid o’sha zotni ko’rgani kelayotgan ekan.
Mo’ysafid yo’q bo’lib ketdi. Men esa masjidning chetidagi supada o’tiribman. Meni hech kim so’ramayapti. Namozi asr bo’ldi, shom bo’ldi. Xufton bo’ldiyamki, haligi odamdan darak yo’q. Xuftonda dilimga “bir “taborak”ni o’qiy” degan fikr keldi. O’qidim, hazrati eshon menga qarab qo’ydilar. Xuftondan so’ng hamma ustozning ziyoratiga shoshildi. Men esa yana supada qoldim. Bir mahal eshonning bir halfasi chiqib, meni chaqirdi. Hazrati eshonning huzuriga kirdik. Mendan so’radilar:
- O’g’lim, siz qayerdan keldingiz?
- Qo’qondan keldim.
- Buxoroga nimaga keldingiz?
- Ilm talabida keldim.
- O’zingiz murattab qorimisiz?
- Ha, murattab qorimiz.
- “Ya ayyuhal muzammil”ni o’qib berasizmi?
Darrov cho’kka tushib “Muzammil”ni o’qib berdim. “Barakalloh!” deb maqtadilar. So’ng, halfalariga kichkina eshonni chaqirishni buyurdilar. U men tengi bir yigit ekan. So’ng dedilar:
- Bu kishi “Sharhi Mullo” o’qiydi. Siz ham shu kitobni o’qiysiz. Birga hujrada turasizlar. Domlaga ham birga borasizlar. Endi, o’g’lim sizga bir xizmat bor. Saxar muazzin sizni uyg’otadi. Tahorat qilib kelasiz. Men tahajjud o’qiganimda shu yerda o’tirib, “Muzammil”ni o’qib berasiz.
Saxar hazrati eshonning huzuriga borib, xizmatni ado etdim. Hazrat rosa yig’ladilar. Har kuni ahvol mana shu...
Olti oy shu yerda tahsil oldim. Hech narsadan kamim bo’lmadi. Shunda dadamga xat yozdim. Bir mahal shu manzilga buzrukvorim kirib keldilar. Sharoitni ko’rdilar, hazrati eshonni ziyorat qildilar, so’ng dedilar:
- Juda fayzli joyga kelibsiz-da, bu yerdan hargiz qimirlamang.
Otamiz avvaliga mening bu yerga kelishimga ko’nmagandilar. Lekin meni ko’rib, hazratning xonaqohini ko’rib, rosa quvondilar.
Alloh mening tavakkulimga yarasha, poyezddayoq katta ustozning ukasi bilan birga qildi. Rizqimni ham komil qildi, ilmni ham berdi...”

Domla Hindistoniy rahmatullohi alayh ma‘ruzalari asosida tayyorlandi.