Ҳазрат Алининг “қулоқсиз” қули
Ҳазрат Али ибн Абу Толиб разияллоҳу анҳу инсонларнинг афзалларидан ва гўзал хулқлиларидан эдилар. Бир куни хизматкор қулларини чақирдилар. Қул жавоб бермади. Иккинчи, учинчи бора яна чақирдилар — жавоб бермади. Туриб излаб бориб қарасалар, қул шунчаки ёнбошлаб ётибди. Ҳатто ухлаб ҳам қолган эмас.
— Ҳой ғулом! Чақирганимни эшитмадингми? — сўради ҳазрат Али разияллоҳу анҳу.
— Эшитдим, — жавоб берди қул.
— Унда нега жавоб бермадинг?
— Барибир менга азоб-уқубат қилмаслигингизни билганимдан хотиржам бўлиб, боргани эриниб ётавердим, — деди қул. Шунда Али разияллоҳу анҳу:
— Ундай бўлса сени Аллоҳ йўлида озодсан, — деб озод қилиб юборди.
Шайх Аҳмад Муҳаммад Ассофнинг “Қабасотун мин ҳаётир-Расул” китобидан Шаҳобиддин Парпиев таржимаси.
Hazrat Ali ibn Abu Tolib raziyallohu anhu insonlarning afzallaridan va go‘zal xulqlilaridan edilar. Bir kuni xizmatkor qullarini chaqirdilar. Qul javob bermadi. Ikkinchi, uchinchi bora yana chaqirdilar — javob bermadi. Turib izlab borib qarasalar, qul shunchaki yonboshlab yotibdi. Hatto uxlab ham qolgan emas.
— Hoy g‘ulom! Chaqirganimni eshitmadingmi? — so‘radi hazrat Ali raziyallohu anhu.
— Eshitdim, — javob berdi qul.
— Unda nega javob bermading?
— Baribir menga azob-uqubat qilmasligingizni bilganimdan xotirjam bo‘lib, borgani erinib yotaverdim, — dedi qul. Shunda Ali raziyallohu anhu:
— Unday bo‘lsa seni Alloh yo‘lida ozodsan, — deb ozod qilib yubordi.
Shayx Ahmad Muhammad Assofning “Qabasotun min hayotir-Rasul” kitobidan Shahobiddin Parpiev tarjimasi.