Ассалом, моҳи муборак!

Рукн: Ибрат Чоп этилган: 26.05.2017

Мухлис Намангоний[1]

Ассалом, эй моҳи олий қадру қиймат, ассалом,
Ассалом, эй манбаи жуду[2] каромат, ассалом,
Ассалом, эй боиси хайру саховат, ассалом,
Ассалом, эй моҳи пур лутфу латофат, ассалом,
Бизни шод эттинг келиб, эй моҳи баҳжат[3], ассалом!

Интизор эрдук йўлингда, эй маҳи раҳматнамо,
Хуш келибсан, хоки пойинг дийдам узра тўтиё,
Сен эрурсан кулли умматга мероси Мустафо,
Ҳурматингдин осийларни мағфират айлар Худо,
Сен келиб, оламни қилдинг ғарқи раҳмат, ассалом!

Эл ичинда гарчи маҳсан, мартабанг кундин зиёд,
Келганингда кулл[4] малоиклар қилурлар хайрбод,
Йилда бир олам элига кўб етар сандин мурод,
Неча муфсидлар бошидин айладинг дафъи фасод,
Ер юзин пок айладинг, бўлгил саломат, ассалом!

Келганингдин шукри лиллаҳ, шод бўлди хосу ом,
Масжид ичра бўлди мўъминлар ҳама соҳиб қиём,
Ҳам хузуъу[5] ҳам хушуъу[6], ҳам қилиб хатми калом,
Неъмати бисёрни ийсор[7] этарлар вақти шом,
Қайси маҳда бор мунча хайру баркат[8] ассалом!

Аҳмади мурсал аёғин бўса қилғон моҳсан,
Нав аруси шаб, фалакда соҳиби хиргоҳсан,
Одатуллоҳ бу эрурки, гаҳ тўла, гаҳ кўтоҳсан,
Рамзи «Ван шаққал қамар»нинг[9]  сирридин огоҳсан,
Тозадан ҳар шаб кийиб эгнида хилъат, ассалом!

Рўзи аввал қурби покингни азим этмиш Ғафур,
Боби дўзах бастадур[10], ул кун очиқ боби сурур,
Ғарқи нурдур, балки файзинг бирла амвоти қубур[11],
Ким сани иззат қилур, иззат топар явми нушур[12],
Бу масалдир: «Яхшидин етгай шарофат», ассалом!

Эй, санга беҳад эрур икрому файзу хосият,
Аввалинг раҳмат эрур бешак, миёнинг мағфират,
Охиринг озоди дўзах, фарзи аввалдур ният,
Қайсига ҳосил ўлибди мунча қурбу макрамат,
Мақдаминг кўз узра эй моҳи саодат, ассалом!

Бордур саккиз эшик жаннатга доим барқарор,
Биридур Райёну ёқутдин шуъои бешумор[13],
Ким ҳадис айди бу дарга Аҳмади Рафраф сувор,
Бул эрур маҳшар куни махсус боби[14] рўзадор,
Эй маҳи хайрияти рўзи қиёмат, ассалом!

Эй баҳаққи ҳурмати моҳи сиёми пурфутуҳ[15],
Тавбамизни айлагил мақбул монанди Насуҳ,
Эй, хусусан, жисмдин бир кун жудо бўлғанда руҳ,
Қилмағил ғарқи ғазаб ул кун мисоли қавми Нуҳ,
Гўр ичинда айлагил лутфу иноят, ассалом!

Ё расулаллоҳ, эрурсан ҳашрда[16] соҳиб ривож,
Маснадинг[17]  тахти шафоат, нурдин бошингда тож,
Шири[18]  шафқат бирла уммат дардига қилсанг илож,
Чашми «Мозоғ ал-басар»ни[19] жониби Мухлисга оч,
Қилмағил рад, ман десам, вақти шафоат, ассалом!


[1] Мухлис Намангонийнинг туғилган йили ва вафоти ҳақида аниқ маълумот йўқ. Наманганда таваллуд топган, Бухорода таҳсил олган. Амир Насруллоҳ даврида Лаби Ҳовуз девонбеги майдонида ваъз айтган. «Туҳфатул обидин» («Обидлар туҳфаси») муаллифи Обид Намангоний Мухлис Намангоний хусусида Қори Исомиддин Воиздан эшитганларини шундай ёзади: «Номини Мулла Муҳаммадёр дебдир. Кичикроқ бир девони бор бўлиб, адабий қоидалардан йироқ мухаммаслари қасида шаклида хотима бўлиб кетадир. Сўфиёна шеърлари кўпдир. Бухоро шаҳрини кўп мадҳ этадир» (Пўлат Қаюмов. «Тазкираи Қаюмий», 3-жилд, 614-бет). Мазкур мухаммас ҳам «Туҳфат ул-обидин» китобидан олинди (Тошкент, 1915, 90-91 бетлар).

[2] Жуд – инъом, эҳсон, сахийлик.

[3] Баҳжат – шодлик, хурсандчилик, завқу шавқ.

[4] Кулл – барча, жумла.

[5] Хузуъ – камтарлик, ўзини хор тутиш.

[6] Хушуъ – хокисорлик, ўзни паст тутиб ёлвориш.

[7] Ийсор – эҳсон, бағишлаш.

[8] Баркат – баракат, барака.

[9] «Ван шаққал қамар» - Муҳаммад алайҳиссаломнинг ойни иккига бўлган мўъжизаларига ишора (Қуръон, 84:1)

[10] Баста – ёпиқ.

[11] Амвоти қубур - қабрдаги ўликлар, қабр аҳли.

[12] Явми нушур – тирилиш куни, қиёмат.

[13] Шуъои бешумор – ҳад-ҳисобсиз нурлар, шуълалар.

[14] Боб – эшик.

[15] Моҳи сиёми пурфутуҳ – жуда баракали, файзли рўза ойи.

[16] Ҳашр – тўпланиш, тирилиш, барча тириладиган ва тўпланадиган жой.

[17] Маснад – суянчиқ, тахт, юксак ўрин.

[18] Шир – сут.

[19] «Мозоғ ал-басар» – Меърож кечаси фақат Ҳақнинг оят ва аломатларига назар солган ва ўнгга ҳам, сўлга ҳам оғмаган Ҳазрат Расулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва салламнинг муборак кўзларига ишора (Қуръон, «Ван-нажм» сураси, 17–18-оятлар).

Muxlis Namangoniy[1]

Assalom, ey mohi oliy qadru qiymat, assalom,
Assalom, ey manbai judu[2] karomat, assalom,
Assalom, ey boisi xayru saxovat, assalom,
Assalom, ey mohi pur lutfu latofat, assalom,
Bizni shod etting kelib, ey mohi bahjat[3], assalom!

Intizor erduk yo‘lingda, ey mahi rahmatnamo,
Xush kelibsan, xoki poying diydam uzra to‘tiyo,
Sen erursan kulli ummatga merosi Mustafo,
Hurmatingdin osiylarni mag‘firat aylar Xudo,
Sen kelib, olamni qilding g‘arqi rahmat, assalom!

El ichinda garchi mahsan, martabang kundin ziyod,
Kelganingda kull[4] maloiklar qilurlar xayrbod,
Yilda bir olam eliga ko‘b yetar sandin murod,
Necha mufsidlar boshidin aylading daf’i fasod,
Yer yuzin pok aylading, bo‘lgil salomat, assalom!

Kelganingdin shukri lillah, shod bo‘ldi xosu om,
Masjid ichra bo‘ldi mo‘‘minlar hama sohib qiyom,
Ham xuzu’u[5] ham xushu’u[6], ham qilib xatmi kalom,
Ne’mati bisyorni iysor[7] etarlar vaqti shom,
Qaysi mahda bor muncha xayru barkat[8] assalom!

Ahmadi mursal ayog‘in bo‘sa qilg‘on mohsan,
Nav arusi shab, falakda sohibi xirgohsan,
Odatulloh bu erurki, gah to‘la, gah ko‘tohsan,
Ramzi «Van shaqqal qamar»ning[9]  sirridin ogohsan,
Tozadan har shab kiyib egnida xil’at, assalom!

Ro‘zi avval qurbi pokingni azim etmish G‘afur,
Bobi do‘zax bastadur[10], ul kun ochiq bobi surur,
G‘arqi nurdur, balki fayzing birla amvoti qubur[11],
Kim sani izzat qilur, izzat topar yavmi nushur[12],
Bu masaldir: «Yaxshidin yetgay sharofat», assalom!

Ey, sanga behad erur ikromu fayzu xosiyat,
Avvaling rahmat erur beshak, miyoning mag‘firat,
Oxiring ozodi do‘zax, farzi avvaldur niyat,
Qaysiga hosil o‘libdi muncha qurbu makramat,
Maqdaming ko‘z uzra ey mohi saodat, assalom!

Bordur sakkiz eshik jannatga doim barqaror,
Biridur Rayyonu yoqutdin shu’oi beshumor[13],
Kim hadis aydi bu darga Ahmadi Rafraf suvor,
Bul erur mahshar kuni maxsus bobi[14] ro‘zador,
Ey mahi xayriyati ro‘zi qiyomat, assalom!

Ey bahaqqi hurmati mohi siyomi purfutuh[15],
Tavbamizni aylagil maqbul monandi Nasuh,
Ey, xususan, jismdin bir kun judo bo‘lg‘anda ruh,
Qilmag‘il g‘arqi g‘azab ul kun misoli qavmi Nuh,
Go‘r ichinda aylagil lutfu inoyat, assalom!

Yo rasulalloh, erursan hashrda[16] sohib rivoj,
Masnading[17]  taxti shafoat, nurdin boshingda toj,
Shiri[18]  shafqat birla ummat dardiga qilsang iloj,
Chashmi «Mozog‘ al-basar»ni[19] jonibi Muxlisga och,
Qilmag‘il rad, man desam, vaqti shafoat, assalom!


[1] Muxlis Namangoniyning tug‘ilgan yili va vafoti haqida aniq ma’lumot yo‘q. Namanganda tavallud topgan, Buxoroda tahsil olgan. Amir Nasrulloh davrida Labi Hovuz devonbegi maydonida va’z aytgan. «Tuhfatul obidin» («Obidlar tuhfasi») muallifi Obid Namangoniy Muxlis Namangoniy xususida Qori Isomiddin Voizdan eshitganlarini shunday yozadi: «Nomini Mulla Muhammadyor debdir. Kichikroq bir devoni bor bo‘lib, adabiy qoidalardan yiroq muxammaslari qasida shaklida xotima bo‘lib ketadir. So‘fiyona she’rlari ko‘pdir. Buxoro shahrini ko‘p madh etadir» (Po‘lat Qayumov. «Tazkirai Qayumiy», 3-jild, 614-bet). Mazkur muxammas ham «Tuhfat ul-obidin» kitobidan olindi (Toshkent, 1915, 90-91 betlar).

[2] Jud – in’om, ehson, saxiylik.

[3] Bahjat – shodlik, xursandchilik, zavqu shavq.

[4] Kull – barcha, jumla.

[5] Xuzu’ – kamtarlik, o‘zini xor tutish.

[6] Xushu’ – xokisorlik, o‘zni past tutib yolvorish.

[7] Iysor – ehson, bag‘ishlash.

[8] Barkat – barakat, baraka.

[9] «Van shaqqal qamar» - Muhammad alayhissalomning oyni ikkiga bo‘lgan mo‘‘jizalariga ishora (Qur’on, 84:1)

[10] Basta – yopiq.

[11] Amvoti qubur - qabrdagi o‘liklar, qabr ahli.

[12] Yavmi nushur – tirilish kuni, qiyomat.

[13] Shu’oi beshumor – had-hisobsiz nurlar, shu’lalar.

[14] Bob – eshik.

[15] Mohi siyomi purfutuh – juda barakali, fayzli ro‘za oyi.

[16] Hashr – to‘planish, tirilish, barcha tiriladigan va to‘planadigan joy.

[17] Masnad – suyanchiq, taxt, yuksak o‘rin.

[18] Shir – sut.

[19] «Mozog‘ al-basar» – Me’roj kechasi faqat Haqning oyat va alomatlariga nazar solgan va o‘ngga ham, so‘lga ham og‘magan Hazrat Rasululloh sallallohu alayhi va sallamning muborak ko‘zlariga ishora (Qur’on, «Van-najm» surasi, 17–18-oyatlar).