Энг аҳмоқ киши учун ҳасса
Бир куни Ҳорун ар-Рашид Баҳлул деган девонага ўз ҳассасини совға қиларкан, дебди:
— Тақсир, шу ҳасса сизга, уни ўзингиздан ҳам телбароқ бир кишини кўрсангиз совға қилиб юборарсиз.
… Ҳорун ар-Рашид қаттиқ касал бўлиб ётганда Баҳлулни чақиртириб, у билан суҳбатлашмоқчи бўлибди.
— Баҳлул, сафарим яқинлашди.
— Ҳа, сафаргами, хизматкорларингни сафаргоҳга жўнатдингми? Боришингга гўзал жойларни муҳайё қилиб туришибдими?
— Йўқ, улар бормайдиган жойга кетяпман.
— Сенга турли ноз-неъматлар тайёрлаб берадиган ошпазларинг-чи? Улар ҳам боришадими?
— Йўқ, охират сафарига кетяпман. Ҳеч кимни олиб кетолмайман…
— Ҳа, унда ҳалиги ҳассангни ўзингга совға қилсам. Дунёдаги бир сафар учун неча кишини овора қилиб, тайёргарлик кўрганингни биламан-у, абадий охират сафарига тайёргарлик кўрганингни билмадим. Энг аҳмоқ одам сен экансан…
Bir kuni Horun ar-Rashid Bahlul degan devonaga o‘z hassasini sovg‘a qilarkan, debdi:
— Taqsir, shu hassa sizga, uni o‘zingizdan ham telbaroq bir kishini ko‘rsangiz sovg‘a qilib yuborarsiz.
… Horun ar-Rashid qattiq kasal bo‘lib yotganda Bahlulni chaqirtirib, u bilan suhbatlashmoqchi bo‘libdi.
— Bahlul, safarim yaqinlashdi.
— Ha, safargami, xizmatkorlaringni safargohga jo‘natdingmi? Borishingga go‘zal joylarni muhayyo qilib turishibdimi?
— Yo‘q, ular bormaydigan joyga ketyapman.
— Senga turli noz-ne’matlar tayyorlab beradigan oshpazlaring-chi? Ular ham borishadimi?
— Yo‘q, oxirat safariga ketyapman. Hech kimni olib ketolmayman…
— Ha, unda haligi hassangni o‘zingga sovg‘a qilsam. Dunyodagi bir safar uchun necha kishini ovora qilib, tayyorgarlik ko‘rganingni bilaman-u, abadiy oxirat safariga tayyorgarlik ko‘rganingni bilmadim. Eng ahmoq odam sen ekansan…