Ҳасан Басрийни йиғлатган қиз

Рукн: Ибрат Чоп этилган: 24.03.2016

Ҳасан Басрий ҳазратларининг ҳузурларига бир киши келиб:

– Эй имом! Менинг бир қизим бор, кеча-ю кундуз йиғлаб кўзлари кўр бўлди. Бир келиб бунга бир чора кўрсангиз – деди.

Ҳасан Басрий ҳазратлари рози бўлдилар ва келдилар. Сўнг қизга:

– Қизим, нимага йиғлаяпсан? Кўзларинг ожиз бўлибди, сабабини айт, чора бордир – деди.

Қиз жавоб берди:

– Икки сабабдан йиғлай-йиғлай кўзларимни кўр этдим. Биринчиси, агар бу кўз эрта охиратда Аллоҳни кўрадиган бўлса, У зотга минглаб кўзлар фидо бўлсин, менга унинг ҳеч қиймати йўқ. Иккинчиси, агар охиратда бу кўзлар Аллоҳ субҳанаҳу ва таолони кўришга лойиқ бўлмаса, мен буни нега кўз дея олиб юрибман. Аллоҳ бундай кўзларни дунёда иккисини ҳам кўр этсин – деди.

Қизнинг бу ҳикматли сўзларини тинглаган имом Басрий ҳазратлари:

– Биз бу ерга насиҳатчи ва табиб бўлган ҳолда келган эдик... Ҳолбуки, насиҳат ва шифо топиб кетаяпмиз, дея ўзини йиғидан тўхтата олмади...

«Маноқиби авлиё» китобидан олинди.

Туркчадан Ғиёсиддин Муҳаммад Юсуф таржимаси.

* * *

Hasan Basriy hazratlarining huzurlariga bir kishi kelib:

– Ey imom! Mening bir qizim bor, kecha-yu kunduz yig‘lab ko‘zlari ko‘r bo‘ldi. Bir kelib bunga bir chora ko‘rsangiz – dedi.

Hasan Basriy hazratlari rozi bo‘ldilar va keldilar. So‘ng qizga:

– Qizim, nimaga yig‘layapsan? Ko‘zlaring ojiz bo‘libdi, sababini ayt, chora bordir – dedi.

Qiz javob berdi:

– Ikki sababdan yig‘lay-yig‘lay ko‘zlarimni ko‘r etdim. Birinchisi, agar bu ko‘z erta oxiratda Allohni ko‘radigan bo‘lsa, U zotga minglab ko‘zlar fido bo‘lsin, menga uning hech qiymati yo‘q. Ikkinchisi, agar oxiratda bu ko‘zlar Alloh subhanahu va taoloni ko‘rishga loyiq bo‘lmasa, men buni nega ko‘z deya olib yuribman. Alloh bunday ko‘zlarni dunyoda ikkisini ham ko‘r etsin – dedi.

Qizning bu hikmatli so‘zlarini tinglagan imom Basriy hazratlari:

– Biz bu yerga nasihatchi va tabib bo‘lgan holda kelgan edik... Holbuki, nasihat va shifo topib ketayapmiz, deya o‘zini yig‘idan to‘xtata olmadi...

«Manoqibi avliyo» kitobidan olindi.

Turkchadan G‘iyosiddin Muhammad Yusuf tarjimasi.